Едгар Даглас Адријан (30. новембар 1889 – 4. август 1977) GRO Register of Births: DEC 1889 1a 650 HAMPSTEAD – Edgar Douglas AdrianGRO Register of Deaths: SEP 1977 9 0656 CAMBRIDGE – Edgar Douglas Adrian, DoB = 30 November 1889био је енглески електрофизиолог и добитник Нобелове награде за физиологију 1932. године , коју је освојио заједно са сер Чарлсом Шерингтоном за рад на функцији неурона . Пружио је експерименталне доказе за закон све или ништа код нерава.

Биографија Адријан је рођен у Хемпстеду , у Лондону, као најмлађи син Алфреда Дагласа Адријана , правног саветника Одбора локалне самоуправе , и Флоре Лавиније Бартон.

Школовао се у Вестминстерској школи и студирао природне науке на Тринити колеџу у Кембриџу , где је дипломирао 1911. године. Године 1913. изабран је за члана Тринити колеџа због свог истраживања закона „све или ништа“ нерава.

Након што је завршио медицинску диплому (MB BCh) 1915. године, током Првог светског рата започео је клинички рад у болници Светог Вартоломеја у Лондону , лечећи војнике са оштећењем нерава и нервним поремећајима као што је шок од гранате . Адриан се вратио у Кембриџ као предавач, стекавши докторат 1919. године, а 1925. године је започео истраживање људских чулних органа електричним методама.

Каријера

Настављајући раније студије Кита Лукаса , користио је капиларни електрометар и катодну цев да би појачао сигнале које производи нервни систем и био је у стању да забележи електрично пражњење појединачних нервних влакана под физичким стимулусом. (Изгледа да је у својим експериментима користио жабе ) Случајно откриће Адријана 1928. године доказало је присуство електрицитета унутар нервних ћелија. Адријан је рекао,

Поставио сам електроде на оптички нерв жабе у вези са неким експериментима на мрежњачи. Соба је била готово у мраку и био сам збуњен када сам чуо понављајуће звукове у звучнику прикљученом на појачало, звукове који су указивали на то да се одвија велика импулсна активност. Тек када сам упоредио звукове са сопственим покретима по соби, схватио сам да сам у видном пољу жабиног ока и да оно сигнализира шта радим.

Кључни резултат, објављен 1928. године, навео је да је ексцитација коже под сталним стимулусом у почетку јака, али се постепено смањује током времена, док су сензорни импулси који пролазе дуж нерава од тачке контакта константне јачине, али се временом смањују у учесталости, а сензација у мозгу се као резултат тога смањује.

Проширујући ове резултате на проучавање узрока бола стимулусима нервног система, он је направио открића о пријему таквих сигнала у мозгу и просторној расподели сензорних подручја мождане коре код различитих животиња. Ови закључци доводе до идеје о сензорној мапи, названој хомункулус , у соматосензорном систему .

Касније је Адријан користио електроенцефалограм за проучавање електричне активности мозга код људи . Његов рад на абнормалностима Бергеровог ритма отворио је пут каснијим истраживањима епилепсије и других церебралних патологија. Последњи део своје истраживачке каријере провео је истражујући чуло мириса .

Позиције које је обављао током своје каријере укључују професора Фолертона 1929–1937; професора физиологије на Универзитету у Кембриџу 1937–1951; председника Краљевског друштва 1950–1955; магистра Тринити колеџа у Кембриџу , 1951–1965; председника Краљевског медицинског друштва 1960–1962; канцелара Универзитета у Кембриџу 1967–1975; канцелара Универзитета у Лестеру 1957–1971. Адриан је изабран за почасног страног члана Америчке академије уметности и наука и Америчког филозофског друштва 1938. године. Изабран је за међународног члана Националне академије наука Сједињених Држава 1941. године. Године 1946. постао је страни члан Краљевске холандске академије уметности и наука . Године 1942. одликован је Орденом за заслуге , а поводом Нове године 1955. године проглашен је за барона Адријана од Кембриџа у округу Кембриџ. UK list:

Породица Едгар Адриан се 14. јуна 1923. године оженио Хестер Агнес Пинсент , ћерком Елен Пинсент и сестром Дејвида Пинсента . Заједно су имали троје деце, прво ћерку, а затим близнакиње:

Ен Пинсент Адријан, која се удала за физиолога Ричарда Кејнса , праунука Чарлса Дарвина . Пар је имао четворо деце. Ејдријан Кејнс (1946–1974) Рендал Кејнс (*1948) Роџер Кејнс (*1951) Сајмон Кејнс (*1952) Ричард Адријан, други барон Адријан (1927–1995) Пар није имао деце. Џенет Адријан (рођена 1927), која се удала за Питера Вотсона Кембела Даљи породични детаљи нису познати.Peter Townend, ed., Burke's Peerage and Baronetage, 105th edition (London, U.K.: Burke's Peerage Ltd, 1970), page 27. Библиографија The Basis of Sensation (1928) The Mechanism of Nervous Action (1932) Factors Determining Human Behavior (1937)

Референце

Категорија:Британски нобеловци