Жупанија Туроц (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске .Његова територија се сада налази у северозападној Словачкој, где је одговарајуће словачко име Туриец само неформална ознака одговарајуће територије.Жупанија Туроц у Католичком лексикону
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Сатмар из 1891. Подручје жупаније је заправо Туроцка котлина, који је са свих страна окружен планинским венцима Мале Фатре. Њене најважније реке су Вах и Туроц. Жупанија је била једна од најмањих жупанија мађарске Краљевине.
Жупанија Туроц се граничила са окрузима Њитра, Тренчен, Арва, Липто, Зољом и Барш и који се налази између планина Мале Фатре (Киш-Фатра) и Велике Фатре (Нађ-Фатра). Површина жупаније је 1910. године износила 1.123 km2.
Седишта жупаније Главни градови, седишта, жупаније Туроц били су замак Склабиња и Туроцсентмартон (данашњи Мартин; словачки назив до 1950. године: Turčiansky Svätý Martin); од 1772. само је Туроцсентмартон био главни град.
Историја У Турочкој жупанији знамо за пет земљаних замкова из периода сеобе народа: око Вишеграда, Прекопе, Јесена, Склабиње и Блатнице. Ови земљани замкови били су центри словенског становништва које је овде живело. Долазак Мађара није донело никакве промене у живот словенских центара, имена села становништва су сачувана и пренета у доба Краљевине Мађарске. Мађари су се прво населили у јужном делу басена. Породица ДивекJerzy M. Roszkowski 2000: Ród Divékych - Więgrzy, czy Słowacy? Przyczynek dziejów kształtowania się stanów szlacheckich w Królestwie Polskim i Węgierskim (XIV-XVII w.). Historické štúdie 41, 151-160 основала је прву хришћанску цркву у Туроцу, цркву Свете Марије (Кишсоцоц). Туроц је био део Зволенског поседа. Вишеградски замак је изгубио свој значај у 13. веку, његово име је постало име околне простране шуме. Први помен Шклабиње датира из 1309. године.
Жупанија је основана у 14. веку. Од 1918. године практично је припадала територији Чехословачке, а од 1920. године Тријанонским споразумом и званично је припадала територији Чехословачке.Trianon Treaty text (енглески) Прва бечка арбитраж није утицала на територију жупаније. Од распада Чехословачке 1993. године, жупанија је део Словачке.
Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године thumb|300px|Локација некадашње Турочке жупаније у данашњој Словачкој мини|200п|Локације округа на мапи жупаније Туроц + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски румунски немачки Друго или непознато 1880. 45.933 33.951 (76,58%) 8.988 (20,27%) 1.066 (2,40%) 330 (0,74%) 1890. 49.979 37.954 (75,94%) 10.180 (20,37%) 1.358 (2,72%) 487 (0,97%) 1900. 51.956 38.233 (73,59%) 11.039 (21,25%) 2.185 (4,21%) 499 (0,96%) 1910. 55.703 38.432 (68,99%) 10.993 (19,74%) 5.560 (9,98%) 718 (1,29%)
+ Становништво по религији Попис Укупно лутерани римокатолици Јевреји Друго или непознато 1880 45.933 25.279 (55,03%) 18.413 (40,09%) 2.188 (4,76%) 53 (0,12%) 1890 49.979 26.834 (53,69%) 20.853 (41,72%) 2.214 (4,43%) 78 (0,16%) 1900 51.956 27.075 (52,11%) 22.677 (43,65%) 2.022 (3,89%) 182 (0,35%) 1910 55.703 27.651 (49,64%) 25.607 (45,97%) 1.981 (3,56%) 464 (0,83%)
Окрузи
Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Доњи Туроц – центар му је био Туроцсентмартон и подрегион отприлике одговара данашњем округу Мартин Горњи Туроц – центар му је био Стубњафирде и подрегион отприлике одговара данашњем округу Турчјанске Тјеплице Округ (járás) Окрузи Седишта СтубњафирдеStubnyafürdő (сада Турчјанске Тјеплице) ТуроцсентмартонTurócszentmárton (сада Мартин)
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку