ВИ-комплетни или ВИ-тешки проблеми представљају неформалан назив за задатке за које се претпоставља да захтевају општу вештачку интелигенцију да би били решени у области вештачке интелигенције (ВИ). Називање неког проблема ВИ-комплетним одражава уверење да се он не може решити једноставним, специфичним алгоритмом.

У савременој ери великих језичких модела и мултимодалних система, границе између онога што се сматра ВИ-комплетним и онога што је „само компликовано“ постају све замагљеније. Док су неки задаци који су се некада чинили недостижним сада рутински, истраживачи указују да истински тест опште интелигенције подразумева системе који разумеју контекст, намере и циљеве.

Пре 2013. године, проблеми за које се сматрало да су ВИ-комплетни укључивали су рачунарски вид, разумевање природног језика и сналажење у неочекиваним околностима приликом решавања било ког проблема у стварном свету. ВИ-комплетни задаци су се посебно сматрали корисним за разликовање људи од аутоматизованих агената, као што је и циљ CAPTCHA тестова.

Историја Термин је увела Фања Монталво, по аналогији са NP-комплетним и NP-тешким проблемима у теорији сложености, који формално описују најпознатију класу тешких проблема. Рана употреба термина појављује се у докторској дисертацији Ерика Милера из 1987. године и у „Jargon File“ Ерика Рејмонда из 1991. године.

ВИ-комплетност је служила као показатељ ограничења система и као концепт за дугорочне циљеве истраживања опште интелигенције.

Експертни системи, који су били популарни 1980-их, могли су да реше веома једноставне и/или ограничене верзије ВИ-комплетних проблема, али никада у њиховој пуној општости. Када су истраживачи вештачке интелигенције покушали да „скалирају“ своје системе како би се изборили са сложенијим, реалним ситуацијама, програми су постајали претерано ломљиви без здраворазумског знања или елементарног разумевања ситуације: падали су када би се појавиле неочекиване околности изван оригиналног контекста проблема. Када се људи сусрећу са новим ситуацијама у свету, помаже им њихова свест о општем контексту: они знају шта су ствари око њих, зашто су ту, шта је вероватно да ће урадити и тако даље. Они могу да препознају необичне ситуације и да се прилагоде. Експертним системима је недостајала ова прилагодљивост и били су ломљиви када би се суочили са новим ситуацијама.

DeepMind је у мају 2022. године објавио рад у којем су обучили један модел да ради више ствари истовремено. Модел, назван Gato, може да „игра Атари, описује слике, ћаска, слаже коцке са правом роботском руком и још много тога, одлучујући на основу контекста да ли треба да избаци текст, обртни момент зглобова, притиске дугмади или друге токене.“ Слично томе, неки задаци који су некада сматрани ВИ-комплетним, попут машинског превођења, данас спадају међу способности великих језичких модела.

Ипак, упркос великим помацима, већина модерних ВИ модела још увек нема способност дубоког семантичког разумевања. Они могу успешно да предвиђају следећи токен, класификују слику или генеришу текст, али им недостаје стабилна унутрашња репрезентација света. Ово значи да се и даље ослањају на огромне количине података, уместо на трајно усвојено „разумевање“, што представља једну од централних разлика између специјализоване и опште интелигенције.

ВИ - комплетан проблем Хипотетисано је да ВИ-комплетни проблеми укључују:

Рецензију научних радова помоћу ВИ-а (комбиновано разумевање природног језика, аутоматско закључивање, аутоматско доказивање теорема, експертни систем формализоване логике) Бонгардове проблеме Рачунарски вид и препознавање објеката Разумевање природног језика (и потпроблеме као што су рударење текста, машинско превођење, и разрешење значења речи у контексту) Аутономну вожњу Сналажење у неочекиваним околностима приликом решавања било ког проблема у стварном свету

Формализација Теорија рачунарске сложености бави се релативном рачунском тежином израчунљивих функција. По дефиницији, она не обухвата проблеме чије решење је непознато или још није формално окарактерисано. Пошто многи проблеми вештачке интелигенције још увек немају формализацију, конвенционална теорија сложености не омогућава формалну дефиницију ВИ-комплетности.

Један од разлога што је формализација тешка лежи у томе што није јасно како формално описати „разумевање“ или „интелигентно понашање“. Ове особине су делом рачунске, али делом и когнитивне или биолошкe. Због тога се не зна да ли ће будућа формална дефиниција ВИ-комплетности више личити на постојећу теорију сложености или на нови хибридни концепт који повезује вештачку интелигенцију са когнитивним наукама.

Истраживање Роман Јампoљски предлаже да је проблем C ВИ-комплетан ако има две особине:

Налази се у скупу ВИ проблема (решив је помоћу „људског оракула“ — тј. човека). Било који ВИ проблем може се свести на C помоћу неког полиномијалног алгоритма.

С друге стране, проблем H је ВИ-тежак (ВИ-hard) ако и само ако постоји ВИ-комплетан проблем C који је полиномијално Тјуринг-редукован на H. Као последицу, ово имплицира постојање ВИ-лаких проблема (ВИ-easy), који се могу решити у полиномијалном времену детерминистичком Тјуринговом машином са оракулом за неки проблем.

Јампoљски је такође претпоставио да је Тјурингов тест одређујућа карактеристика ВИ-комплетности.

Гропе и Џејн класификују проблеме који захтевају општу вештачку интелигенцију да би се достигле перформансе на нивоу човека као ВИ-комплетне, док тренутни ВИ системи могу решити само ограничене верзије тих проблема. За Шекрста, добијање полиномијалног решења ВИ-комплетних проблема не би нужно значило решавање питања опште вештачке интелигенције, при чему он наглашава да је недостатак истраживања у области рачунарске сложености ограничaвајући фактор за постизање опште вештачке интелигенције.

Савремена истраживања све чешће повезују ВИ-комплетност са питањима безбедности ВИ система. Ако би неки модел постао способан да решава ВИ-комплетне задатке, то би подразумевало висок степен аутономије и прилагођавања неочекиваним ситуацијама. Управо зато организације које се баве ВИ-безбедношћу наглашавају потребу за транспарентним моделима, проверљивим алгоритмима и контролисаним системима који не могу ненамерно да пређу границу између специјализоване и опште интелигенције.

Према Кви-Бинтору и Велезу, решавање ВИ-комплетних проблема имало би снажне последице по друштво.

Закључак ВИ-комплетни проблеми представљају комплексне изазове који повезују техничке, когнитивне и друштвене аспекте интелигенције. Иако савремени модели показују напредак, они још увек немају дубоку адаптивност и контекстуално резоновање које карактерише људску интелигенцију.

Референце

Категорија:Вештачка интелигенција