мини|Хибакуша из Хирошиме са симптомима нуклеарних опекотина; шара на кожи је од кимоноа који је носила током напада.Хибакуша () су људи који су били погођени или изложени последицама атомског бомбардовања Хирошиме и Нагасакија које су извеле Сједињене Америчке Државе у августу 1945. године, током завршне фазе Другог светског рата.

Термин hibakusha (хибакуша) потиче из јапанског језика и дословно значи „особа погођена експлозијом” или „особа изложена зрачењу”. У ширем јапанском значењу, реч се некада користила за жртве различитих бомбардовања, али је временом у међународној употреби постала специфичан назив за преживеле атомских бомби бачених на Хирошиму и Нагасаки.

Проширено значење појма Антинуклеарни покрети и удружења, укључујући и удружења хибакуша, проширили су значење овог термина тако да он обухвата и жртве нуклеарних катастрофа, укључујући несрећу у нуклеарној електрани у Фукушими.

Због тога се све чешће користи писање 被曝者 (хибакуша), при чему се значење односи на особу изложену зрачењу.

Ова дефиниција се чешће усваја од 2011. године.

Правна дефиниција у Јапану Према јапанском Закону о помоћи преживелима атомског бомбардовања (Atomic Bomb Survivors Relief Law), статус хибакуше добијају особе које испуњавају један или више следећих услова:

Налазиле су се у одређеном радијусу од места експлозије; Ушле су у Хирошиму или Нагасаки у року од две недеље; Биле су изложене радиоактивним падавинама (fallout - фол-аут); Биле су у мајчиној утроби током бомбардовања.

Статистика и државна подршка мини|„Дечак који стоји поред крематоријума” је историјска фотографија снимљена у Нагасакију, у Јапану, септембра 1945. године. На фотографији се налази дечак стар око десет година који на леђима носи свог мртвог млађег брата, везаног за његова леђа, док стрпљиво чека свој ред испред крематоријума. Јапанска влада је признала око 650.000 људи као хибакуше.

Финансијску помоћ; Медицинску негу; Посебне накнаде за болести повезане са зрачењем.

У време атомских бомбардовања Хирошиме и Нагасакија, велики број људи се у градовима затекао услед свакодневних активности, укључујући рад у фабрикама, школовање и административне послове. Значајан део становништва чинила су деца, старији људи и жене, док су многи мушкарци били ангажовани у војној служби.

Непосредно након експлозија, преживели су били изложени екстремно високим температурама, ударним таласима и интензивном јонизујућем зрачењу. Многи су задобили тешке опекотине и повреде, док су други у почетку изгледали неповређено, али су у наредним данима и недељама развили озбиљне здравствене проблеме.

Здравствене последице Многе хибакуше су током година након бомбардовања патиле од различитих здравствених проблема који су доведени у везу са изложеношћу јонизујућем зрачењу. Међу најчешће навођеним последицама налазе се повећана учесталост леукемије, различитих облика карцинома, као и хронична обољења која су се јављала деценијама након самог догађаја.

Поред физичких обољења, бројни преживели су се суочавали и са психолошким последицама, укључујући дуготрајне трауме, анксиозност и симптоме посттрауматског стресног поремећаја. Истраживања спроведена у наредним деценијама имала су значајну улогу у разумевању дугорочних ефеката зрачења на људско здравље.

Изложеност зрачењу мини|Фотографија повреда на леђима Сумитеру Танигучија, коју је у јануару 1946. године усликао фотограф америчких маринаца. Изложеност зрачењу код хибакуша обухватала је више различитих облика. Поред директног зрачења у тренутку експлозије, значајну улогу имале су и радиоактивне падавине, као и контаминација воде, хране и земљишта.

Јонизујуће зрачење може оштетити ћелије и ДНК, што повећава ризик од развоја малигних обољења. Научна истраживања спровођена над хибакушама представљају једну од најважнијих база података за разумевање дугорочних ефеката зрачења на људски организам.

Касни симптоми и „болест зрачења“ Код многих преживелих су се у недељама након бомбардовања појавили симптоми познати као акутни радијациони синдром, који обухватају губитак косе, мучнину, повраћање, крварења и општу слабост. У бројним случајевима, ови симптоми су се јавили након привидног периода опоравка.

Ова појава је допринела томе да велики број хибакуша у почетку не буде препознат као жртва бомбардовања, што је додатно отежало њихов положај у друштву.

Научни значај истраживања хибакуша Дугорочна медицинска и епидемиолошка истраживања преживелих атомских бомбардовања спроводе се од краја Другог светског рата, уз учешће јапанских и међународних институција. Ова истраживања су значајно допринела разумевању односа између дозе зрачења и ризика од болести.

Резултати ових студија користе се широм света у области радијационе заштите, нуклеарне медицине и процене ризика од нуклеарних несрећа.

Дискриминација хибакуша Након завршетка Другог светског рата, хибакуше су у јапанском друштву често биле изложене дискриминацији и стигматизацији. Широко распрострањен страх од наводне „заразности” последица зрачења, као и забринутост због могућих наследних оштећења, довели су до тога да су многи преживели били одбачени од стране заједнице.

Ова дискриминација се посебно одражавала на могућности запошљавања и склапања бракова. У појединим случајевима, породице су скривале чињеницу да је неко од њихових чланова хибакуша, како би избегле друштвену осуду. Иако се однос друштва временом мењао, последице оваквог односа осећале су се деценијама.

Хибакуше ван Јапана Иако се појам хибакуша најчешће везује за Јапан, значајан број преживелих живео је или се касније настанио ван земље. Посебну групу чине корејски хибакуше, односно Корејци који су се у време бомбардовања налазили у Јапану, углавном као принудна радна снага.

Поред њих, међу хибакушама су били и држављани других земаља, укључујући и неколико америчких ратних заробљеника. Питање признавања статуса и права ових група дуго је било предмет расправа и правних спорова.

Улога у антинуклеарном покрету мини|945x945п|Споменик који обележава хипоцентар, односно нулту тачку, експлозије атомске бомбе изнад Нагасакија. Многе хибакуше су током друге половине 20. века постале активни учесници антинуклеарног покрета. Кроз сведочења, јавне наступе и међународне конференције, они су настојали да укажу на хуманитарне последице употребе нуклеарног оружја.

Њихова искуства имала су значајан утицај на глобалну свест о опасностима нуклеарног наоружања и допринела су развоју покрета за нуклеарно разоружање широм света.

Види још

Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија Други светски рат Радијациона болест Јонизујуће зрачење Цар Хирохито

Референце

Спољашње везе

Хибакуша сведочења Сведочанства преживелих из Хирошиме Хибакуша: документарац

Категорија:Јапан Категорија:Историја Јапана Категорија:Радијација Категорија:Други светски рат Категорија:Нуклеарна енергија Категорија:Нуклеарна медицина Категорија:Медицина Категорија:Нуклеарна технологија Категорија:Нуклеарна безбедност