У глобалној политици, „јеврејска држава“ се широко користи као синоним за Израел. Значај земље за Јевреје је фундаментално утврђен у декларацији о проглашењу Државе Израел. Поред тога, неколико основних закона Израела заједнички га дефинишу као „јеврејску и демократску државу“ у званичном својству. Израел је дом отприлике половине светских Јевреја, што га чини једином земљом у којој Јевреји чине више од 2,5% укупног становништва, а израелско законодавство се сходно томе сматра обраћањем вредностима и тежњама јеврејске већине од 71,9%.

„Јеврејска“ дефиниција улоге и карактера Израела као државе изазвала је унутрашњу и спољашњу дебату о секуларно-религијском статусу кво (иако Израел није халахична држава), статусу Израелаца који припадају нејеврејској мањини и правним и практичним импликацијама интегрисања такве дефиниције на израелско-палестински сукоб.

Преглед

Рана ционистичка мисао У предмодерној ери, јеврејски верски закон је дефинисао низ прерогатива за халахичну државу. Када је Теодор Херцл објавио дело „Der Judenstaat“ 1896, замислио је секуларну државу засновану на европским моделима, која би укључивала верске институције под окриљем државе. Да би се избегло отуђење османског султана, Светска ционистичка организација (WZO) коју је основао 1897. године није експлицитно помињала јеврејску државност. Уместо тога, намерно је коришћен израз „национални дом“. Иако је Херцлова школа мишљења – она политичког ционизма – постала најраспрострањенија и најуспешнија у ционистичком покрету, постојало је неколико врста јеврејског национализма који су заговарали друге методе помоћу којих би се јеврејски национални дом могао остварити.

Домовина за јеврејски народ Балфорова декларација из 1917. године помињала је „успостављање националног дома за јеврејски народ у Палестини“, а Черчилова Бела књига из 1922. године појаснила је да су „коришћене фразе попут оне да Палестина треба да постане 'јеврејска колико је Енглеска енглеска'. Влада Његовог Величанства сматра свако такво очекивање неостварљивим и нема такав циљ у виду. Желели би да скрену пажњу на чињеницу да услови Декларације на коју се позивају не предвиђају да Палестина у целини треба да буде претворена у јеврејски национални дом, већ да такав дом треба да буде основан 'у Палестини'.“

Билтморов програм Светске заједнице јеврејских јединки из 1942. године предложио је „да се Палестина успостави као јеврејски комонвелт“. Међутим, 1946. године, Англо-амерички истражни комитет (познат и као Комитет Грејди-Морисон) приметио је да захтев за јеврејском државом превазилази обавезе Балфорове декларације или Британског мандата за Палестину и да га се Јеврејска агенција за Палестину изричито одрекла још 1932.

Концепт јеврејске државе је супротстављен арапској држави у Плану поделе Палестине из 1947, који је такође означио Јерусалим као међународну зону под суверенитетом ниједне државе. Иако је План поделе усвојен већином гласова, никада није спроведен због рата у Палестини 1948.

Реализација са Државом Израел Модерни Израел је основан 14. маја 1948, када је експлицитно проглашен независном јеврејском државом, преузимајући пуну одговорност за све палестинске Јевреје. Овај принцип је добио даљу правну снагу у Закону о повратку, који је Кнесет усвојио 5. јула 1950, наводећи да „Сваки Јеврејин има право да дође у ову земљу као олех“. Године 1970, измењен је како би обухватио нејеврејске људе са најмање једним јеврејским бабом и дедом. Дакле, Закон о повратку омогућава квалификованим јеврејским и нејеврејским имигрантима јеврејског порекла (као и њиховим супружницима и деци) да добију израелско држављанство.

Израел као „јеврејска држава“ Фраза „јеврејска држава“ се често користи у глобалним медијима (посебно западним) и политици да би се описао Израел. Амерички председници Џорџ В. Буш и Барак Обама су међу значајним политичарима који су током својих мандата на међународном нивоу називали Израел јеврејском државом.Remarks by the President to the United Nations General Assembly, 23 September 2010 Један од услова које је Израел поставио за израелско-палестински мировни процес подразумева признање Израела као јеврејске државе од стране Палестинаца. Међутим, палестински политичари су овај услов сматрали дипломатском замком која би угрозила палестинско право на повратак, наводећи чињеницу да се о томе никада није расправљало у раним израелско-палестинским преговорима, а такође није захтевано ни у израелским мировним споразумима са Египтом и Јорданом.Washington Post, 2 October 2010: Defining 'Jewish state': For many, term has different meanings Године 1993, Израел и Палестинска ослободилачка организација разменили су писма о међусобном признању, којима је друга признала прву као суверену државу како би наставила са Ословским споразумима. Од 1990-их, узастопне израелске владе одржавале су званични став тврдећи да Палестинци морају експлицитно признати Израел као јеврејску државу.

Секуларно-религијски статус кво Израел нема државну религију. Међутим, дефиниција државе као јеврејске по карактеру ствара јаку везу, али и сукоб, између секуларног државног закона и јеврејског верског закона. Политичка интеракција различитих странака одржава равнотежу између државе и религије углавном онакву каква је постојала током периода британског мандата. Гависон-Медански пакт из 2003. је контроверзни предлог за реформу статуса кво у Израелу како би се ојачао јеврејски карактер државе на начин који минимизира верску присилу.

Дана 19. јула 2018е, са 62 гласа за и 55 против (и два уздржана), Кнесет је усвојио Основни закон: Израел као национална држава јеврејског народа. Основни закон је наишао на међународно противљење, укључујући и јеврејску дијаспору и у изјавама многих израелских савезника, који су доводили у питање да ли је он у складу са израелском обавезом да постоји као „јеврејска и демократска држава“ (кршећи демократски принцип) и да ли негативно утиче на израелско-палестински мировни процес.

Унутрашња дебата

О јеврејском карактеру и демократским вредностима У Израелу се стално води дебата о карактеру државе, о томе да ли би требало да учврсти више јеврејске културе, подстиче јудаизам у школама и уведе одређене законе о поштовању Кашрута и Шабата. Ова дебата одражава историјску поделу унутар ционизма и међу јеврејским грађанима Израела, који има велике секуларне и традиционалне/ортодоксне мањине, као и већину која се налази негде између.

Дана 19. новембра 2008. године, израелска министарка спољних послова Ципи Ливни обратила се Генералној скупштини Уједињених јеврејских заједница у Јерусалиму. У свом говору је објавила: „Ова два циља Израела као јеврејске и демократске државе морају коегзистирати и не смеју бити у супротности. Дакле, шта то значи, јеврејска држава? То није само питање броја Јевреја који живе у Израелу. То није само питање броја, већ и питање вредности. Јеврејска држава је питање вредности, али није само питање религије, већ је и питање националности. А јеврејска држава није монопол рабина. Није. Ради се о природи Државе Израел. Ради се о јеврејској традицији. Ради се о јеврејској историји, без обзира на питање шта сваки израелски грађанин ради у свом дому суботом и шта ради на јеврејске празнике. Морамо да одржимо природу Државе Израел, карактер Државе Израел, јер је то "разлог постојања" Државе Израел.“

Имплементација јеврејског идентитета у закон Заговорници идеје да Израел постане уско јеврејски комонвелт суочавају се са барем следећим практичним и теоријским питањима:

Како би Јевреји требало да се носе са нејеврејском арапском мањином у самом Израелу (и нејеврејском већином на окупираним палестинским територијама)? Како Јевреји у Израелу који се залажу за релативно секуларну државу могу бити сигурни?Halacha and Democracy (haGalil) Какав однос треба да има званични јудаизам према влади Израела и обрнуто?Israel as a Jewish State by Naomi Goldstein Cohen (WZO) Какву улогу школе играју у подржавању јеврејског наслеђа, религије, културе и државе? Како ће влада бити организована (теократија, уставна теократија, уставна република, парламентарна демократија итд.)? Да ли правосудни систем треба да буде заснован на секуларном обичајном праву, секуларном грађанском праву, комбинацији јеврејског и обичајног права, комбинацији јеврејског и грађанског права или чистом јеврејском праву? На ком мандату или правним принципима треба да се заснива устав јеврејске државе?

Теоретичари који постављају ова питања фокусирају се на будућност државе Израел и схватају да иако је суверена политичка држава успостављена, још увек има много посла у вези са идентитетом државе.

Критика

Утицај на израелско-палестински мировни процес Идеја да Израел треба да буде конституисан у име и да одржава посебан однос са одређеном групом људи, јеврејским народом, изазвала је много контроверзи у односу на мањинске групе које живе у Израелу - велики број муслиманских и хришћанских Палестинаца који живе у Израелу.

Анкета коју је 2007. године наручио Израелски институт за демократију показала је да би 75% Арапа-Израелаца подржало устав који би Израел задржао као јеврејску и демократску државу са једнаким правима мањина. Међу 507 људи који су учествовали у анкети, око 75% је рекло да би се сложило са таквом дефиницијом, док је 23% рекло да би јој се противило.

Јеврејска домовина наспрам државности Лингвиста и политички коментатор Ноам Чомски прави разлику између концепта „јеврејске етничке домовине у Палестини“ и концепта „јеврејске државе“ у свом интервјуу за C-SPAN, рекавши да је увек подржавао јеврејску етничку домовину у Палестини, која се разликује од јеврејске државе. Он каже да постоје јаки аргументи за етничку домовину, али да је увек био против јеврејске државе, из истих разлога због којих би био против „хришћанске државе, или беле државе, или исламске републике“. Чомски сматра да концепт јеврејске државе (или муслиманске, хришћанске или беле државе) директно противречи концепту демократске државе како се схвата у западној традицији, јер се либерална демократија заснива на принципу у којем нема привилегованог грађанина.

Види још

Халахична држава Домовина јеврејског народа

Референце

Спољашње везе

Jewish State.com Ционизам, Вести, Линкови Израелска јеврејска сцена са ynetnews-а Израел као јеврејска држава из Јерусалимског центра за јавне послове „Израел је пре свега јеврејска држава“, каже бивша судија Врховног суда Далија Дорнер

Категорија:Алија Категорија:Ционизам Категорија:Политичка историја Израела Категорија:Јеврејски национализам