мини|Два римска републиканска денара, кованa од Луција Титурија Сабина 89. п. н. е. На оба аверса приказан је Сабински краљ Тит Тације.Крафорд, Римско републиканско ковање новца, . Према римском оснивачком миту, Тит Тације, познат и као Тације Сабњанин, био је краљ Сабињана из града Куре и неколико година савладар Краљевине Рима.„Тит Тације (краљ Сабињана)“. Енциклопедија Британика (онлајн издање). Приступљено 29. јануара 2017.

Током владавине Ромула, првог краља Рима, Тације је објавио рат Риму као одговор на догађај познат као Отмица Сабињанки.„Краљеви“. roman-empire.net. Приступљено 29. јануара 2017. Након што је издајом Тарпеје заузео утврђење на врху Капитолског брда, између Сабињана и Римљана вођена је велика битка. Она је окончана када су отете Сабињанке интервенисале и убедиле обе стране да се помире и окончају рат. Два краљевства су затим уједињена, а два краља су владала заједно све до Тацијевог убиства пет година касније.Ливије, Од оснивања града (Ab Urbe Condita), књига I, поглавља 9–14. Заједничка држава и даље се називала Рим, а њени становници Римљани, али су као заједница носили име Квирити. Сабињани су били укључени у постојећа племена и курије, али се Тације не убраја међу традиционалних „седам римских краљева“.

Тације је имао једну ћерку, Тацију, која се удала за Нуму Помпилија, Ромуловог наследника, и једног сина, који је био предак патрицијске породице Тација.

Рат са Римом мини|Жак-Луј Давид: Интервенција Сабињанки, 1799; Тит Тације је приказан с леве стране. Дионисије из Халикарнаса (око 60. п. н. е. – после 7. п. н. е.) наводи да су се, након годину дана припрема, Римљани и Сабињани упустили у више окршаја и мањих сукоба пре него што је дошло до две велике битке. Два дана после прве битке одиграла се друга и последња, између два римска брда која су обе стране држале под контролом. Била је то епска борба са бројним преокретима, у којој је свака војска наизменично стицала и губила предност. На крају дана Сабињани су се повукли у тврђаву, а Римљани их нису прогонили. Приступљено 13. новембра 2016.

Пре него што је борба могла да се настави, Сабињанке, неке у погребној одећи, а неке са децом у наручју, убедиле су Тација и Ромула да окончају сукоб. Након примирја, народи су потписали уговор којим је створено једно краљевство под заједничком владом оба краља, који су владали заједно све до Тацијеве смрти.

Смрт Два краља заједно су надгледала проширење Рима и изградњу неколико знаменитих објеката, као и освајање Камерије. Први сукоб догодио се у шестој години њихове владавине. Дионисије наводи да су неки Тацијеви пријатељи злостављали неке Лаурентије, а када је град послао амбасадоре да затражи правду, Тације није дозволио Ромулу да преда починиоце. Након што су амбасадори кренули кући, група Сабињана је напала амбасадоре док су спавали. Неки су успели да побегну, а када је вест стигла у Рим, Ромул је одмах ухапсио и предао одговорне – укључујући и члана саме Тацијеве породице – новим амбасадорима. Тације је пратио групу изван града и силом ослободио оптужене. Касније, док су оба краља учествовала у жртвовању у Лавинијуму, Тације је убијен из освете. мини|Смрт Тација, Жирође, 1788. Дионисије такође преноси верзију Лицинија Мацера, по којој је Тације убијен када је отишао сам да покуша да убеди жртве у Лавинијуму да опросте учињена дела. Када су открили да није довео одговорне особе са собом, као што су то наредили сенат и Ромул, бесна гомила га је убила каменицама.

Историја Према Теодору Момзену, прича о смрти ТацијаПлутарх, Ромул, поглавља 19–24. изгледа као легенда која објашњава укидање крвне освете, представљена као да је стварна историја, и да Тације, који у неким аспектима подсећа на Рема, није историјска личност, већ епонимни јунак верског колегијума званог Sodales Titii. Чланови овог колегијума били су обавезни да сваке године принесу жртву на Тацијевом гробу; сви његови чланови били су сенаторског ранга. У два различита дела, Тацит износи два различита мишљења, која Момзен тумачи као представу две различите традиције:

Да је колегијум установио сам Тације ради очувања сабинског култа у Риму;Тацит, Анали, књига I, поглавље 54. или

Да га је установио Ромул у част Тацију.Тацит, Историје, књига II, поглавље 95.

Колегијум Тиција је престао да постоји до краја Римске републике, али је обновљена за време цара Августа и постојао је све до краја II века н. е. Сам Август, као и цар Клаудије I, припадали су овом колегијуму. Варо га помиње као римског краља који је проширио град и установио одређене култове, али он је можда само био епоним племена Тиције, или чак измишљен да послужи као претходник за колегијалну магистратуру. мини|Тације Сабињанин, након што је урезан на сарду (сардукс – врста полудрагог камена). Гари Форсајт уместо тога сугерише да је Тит Тације могао бити први прави краљ Рима, кога су касније у прихваћеној нарацији заменили неисторијски Ромул и Рем, чија су имена тумачена као да потичу од имена самог града.

Референце

Литература

, књига I, поглавља 10–14. , књига I, поглавље 54. , књига II, поглавље 95. , књига II, поглавља 36–52. Плутарх, Ромул, поглавља 19–24. , .

, књига IX, поглавља 3, 14; књига X, поглавље 5.

Категорија:Римски краљеви