Погањ () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у печујском срезу.Основни подаци и поштански број села
Географија Село се налази у јужном делу предграђа Печуја. Остала суседна насеља су: Печудвард на североистоку, Секед на југоистоку, Саланта на југозападу и Кекењ на западу.
Историја Некадашњи римски пут од Барањавара до Печуја, који је водио преко Нађхаршања и Ђуда, пролазио је и кроз Погањ и имао утицај на економију насеља.Pogányi Hírek 1995. 2. szám мини|лево|200п|Погањски аеродром Име насеља први пут се помиње 1181. године у разним облицима: Поган, Буган, Пуган, Покан (Pogan, Bugan, Pugan, Pokan). До 1190. године, црквени племићи који су одлазили у „Паган-вилу“ били су сведоци. У 14. веку село се појављује на папском списку и имало је сопствену парохију. Године 1334. Погањ је имао свештеника по имену Андраш, а његова црква, чије рушевине нису биле видљиве ни средином прошлог века, наводно је била посвећена Светој Варвари.Кратак увод и историјат Погања
У 15. и 16. веку једини податак који извори наводе је да је село било у власништву Печујске епископије. Када су Турци заузели Барању, у селу је било девет пореских обвезника: двојица по имену Тот и један по имену Ковач. До 1582. године, насеље је имало само једну кућу. Током турске окупације је опустело, али је у 17. веку поново насељено. У том периоду власник је био Адам Зрињи, а у селу су живела три српска становника. У 18. веку Бошњаци из Барање придружили су се Србима, након чега су Срби напустили Погањ. Током великог таласа унутрашњих миграција који је трајао до 1820. године, лутерански становници немачког порекла доселили су се у село из жупаније Толна.Ласло Сита: Немачка лутеранска имиграција у Јужну Трансданубију у 18. веку
Године 1703, село се појављује у царској повељи као власништво печујског бискупа. Године 1714, Погањ је био филијала парохије Саланта.Merényi: Domsics. 14.страна Према канонском визичком документу из 1757. године, у селу је живело 62 брачна пара и 223 исповедника. У то време, име села је забележено у облику Поган. Школа је основана 1845. године. Школска зграда има учионицу и стан за учитеља.
Географски речник Мађарске објављен 1851. године наводи следеће о селу:„Погањ село насељено хрватима, у округу Барања, раштркано у њенок долини. Његово црно глиновито земљиште производи пшеницу, раж и кукуруз. У њему живи 730 католика, који нису баш вредни, али зарађују много новца од купуса. Његов газда је печујска катедрала.“
Године 1891. основана је и лутеранска школа, коју су похађала немачка деца. Лутерански пастор је долазио из Печуја, а католички свештеник из Неметија (сада део Салантa) свака два месеца.
Године 1929, написали су у публикацији „Жупанија Барања десет година после Тријанона“: „Саланта мало село“ ...Регистар округа такође укључује: Немети, Секед, Ата и села Погањ“''
Демографија У 2001. години, 8,8% становништва се изјаснило као Хрвати, а 8,7% као Немци.
На попису из 2011. године, 90,1% становништва се изјаснило као Мађари, 0,2% као Бугари, 1,3% као Роми, 10,4% као Хрвати, 15,1% као Немци, 0,3% као Срби, 0,3% као Украјинци (8,7% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 39,8%, калвинисти 10,7%, лутерани 3,2%, гркокатолици 1,1%, неконфесионални 22,2% (20,8% се није изјаснило).Погањ Helységnévtár
У 2022. години, 85,9% становништва се изјаснило као Мађари, 6,6% као Немци, 6,1% као Хрвати, 0,8% као Роми, 0,2% као Срби, 0,2% као Пољаци, 3,8% као други (13,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 27,7% су били римокатолици, 7,3% лутерани, 2,9% калвинисти, 0,2% гркокатолици, 0,2% православци, 2,1% остали хришћани, 1% остали католици, 17,8% неконфесионално (40,5% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Погањ на fallingrain.com Аеродром Печуј-Погањ Погањ на Vendégvárón
Категорија:Насељена места у жупанији Барања