мини|250п|десно|Видео демонстрација различитих скијашких техника коришћених 1940-их година

Скијање, или кретање по снегу на скијама, има историју дугу најмање осам миленијума. Најранији археолошки примери скија пронађени су у Карелији (област у западној Русији на граници са Финском) и датирају из 6000. године пре нове ере. Иако је порекло скијања било искључиво утилитарно, модерни спорт се развио из почетака у Скандинавији. Средином 19. века скијање је постало популарна рекреативна активност и спорт. У 20. веку практиковало се у регионима покривеним снегом широм света, пружајући тржиште за развој скијалишта и њихових повезаних заједница.

Етимологија

Реч скија долази од старонордијске речи која значи „цепано дрво”, „дрвени штап” или „скија”. У старонордијском језику уобичајене фразе које су описивале скијање биле су fara á skíðum (путовати, брзо се кретати на скијама), renna (кретати се хитро) и skríða á skíðum (корачати на скијама). Модерни норвешки и шведски, међутим, не формирају глагол од именице. Други језици праве глаголски облик од именице, као што је to ski у енглеском, у француском, у шпанском и португалском, у италијанском, у холандском, или (као и или ) у немачком.

Фински језик има своје древне речи за скије и скијање: „скија” је , а „скијање” је . Естонски suusk и suusatama су истог угро-финског порекла. Народ Сами такође има своје речи за „скије” и „скијање”: на пример, на Луле сами језику реч за „скију” је , а скије се називају . Сами користе за глагол „скијати”.

Рани археолошки докази

мини|upright|Калвтреск скија на изложби скија у Умеу

Најстарије информације о скијању засноване су на археолошким доказима. Два региона представљају најраније доказе о скијама и њиховој употреби: северна Русија, где су најстарији фрагменти предмета налик скијама, који датирају из периода око 6300–5000. п. н. е., пронађени око 1.200 km североисточно у односу на Москву код језера Синдор, и Алтајски регион модерне Кине где слике старе 5.000 година сугеришу абориџинску употребу скија, иако је то и даље предмет расправа.

Цртежи на стенама

мини|Скијаши, петроглифи Белог мора, пре 2000. п. н. е.

Најранији скандинавски примери скијања датирају из 3000. или 4000. године пре нове ере са примитивним резбаријама. Слика скијаша који држи један штап или секиру са обе руке пронађена је у Норвешкој. Цртеж из Редеја приказује скије једнаке дужине. Цртеж на стени у Норвешкој, из око 1000. или 500. године п. н. е., приказује скијаша који наизглед спрема да гађа луком и стрелом, са скијама постављеним под углом (уместо паралелно) ради добре подршке. Цртежи на стенама у Норвешкој датирани у 4000. годину п. н. е. приказују човека на скијама како држи штап. Близу Белог мора у Русији, цртежи на стенама откривени су 1926. године и датирани у 2000. или 2500. годину пре нове ере. Један од цртежа са Белог мора приказује лов на крупну дивљач са ловцима на скијама једнаке дужине. Ловци су очигледно користили свој лук и копље као штапове.

Зидне слике старе 5000 година сугеришу да је скијање такође еволуирало засебно у региону Синкјанг код народа Тува; међутим, ово је и даље предмет расправе.

Узорци скија

Прва примитивна скандинавска скија пронађена је у тресетној мочвари у Хотингу у округу Јемтланд у Шведској; датира из 4500. или 2500. године пре нове ере. Године 1938. пронађена је скија из Сале, Финска, која је датирана у 3245. годину п. н. е. Значајни примери су Калвтреск скија, пронађена у Шведској и датирана у 3300. годину п. н. е., и скија Вефсн Нордланд, пронађена у Норвешкој и датирана у 3200. годину п. н. е. Постоји око 20 налаза древних, добро очуваних скија пронађених у исушеним мочварама у Норвешкој, што указује на то да су се скије широко користиле у Норвешкој, посебно у северној Норвешкој, још од праисторије. Скије су такође откривене у древним гробницама.

Године 2014. скија заједно са кожним везовима изронила је из глечера у планинама Рајнхајмен, Норвешка. Вез се налази на малом узвишењу у средини скије која је дугачка 172 cm и широка 14,5 cm. Према извештају, скија је стара око 1300 година. Многи органски артефакти су добро очувани неколико хиљада година захваљујући стабилним глечерима округа Опланд и израњају када се глечери повлаче. Скија ископана на Гренланду датирана је у 1010. годину.

На основу налаза у нордијским земљама и другде, истраживачи су идентификовали најмање три главна типа скија: арктички, јужни и централни нордијски. Арктички тип је био кратак и прекривен крзном, а користио се од северног Јапана на истоку до реке Об на западу. Народ Сами је вероватно донео овај тип у нордијски регион. Јужни тип је имао једну кратку и једну дугу скију, а користио се у шумским пределима јужне Скандинавије и балтичким земљама. Централни нордијски тип такође је имао једну кратку са крзном (андор) и једну дугу, а користио се у великим деловима Норвешке, Шведске и Финске.

Године 2021, добро очувана скија дужине 187 cm и ширине до 17 cm пронађена је близу глечера који се смањује на надморској висини од 1000 m у Рајнхајмену (на планинском платоу између Лесјаскогсватнета и Бисма, Норвешка). Процењује се да је стара 1300 година (дакле, из око 700. године). Верује се да скија пронађена 2014. на истој локацији (око пет метара од овог налаза) припада истом пару, тако да ове две скије чине најстарији комплетан сет на свету. Скије су направљене од брезе и имају кожне везове.

Списи

Најранији познати текстови који помињу скијање написао је кинески научник из доба Западне династије Хан, процењено између 206. п. н. е. и 225. п. н. е., а односили су се на људе који су скијали на Алтајским планинама. Још један древни текст који се односи на скијање написао је византијски научник Прокопије у шестом веку нове ере, који је писао о људима који су скијали и које је назвао „скритифиној” или „клизајући Сами”.

Путовање и транспорт

мини|upright|Опис северних народа Олауса Магнуса, 1555.

Нордијска митологија описује бога Ул и богињу Скади како лове на скијама. Ул и Скади су касније сматрани богом и богињом скијања и лова. Рани историјски докази укључују опис народа Сами (око 550. године н. е.) од стране Прокопија као skrithiphinoi (или skridfinns), што се преводи као „Сами који трче на скијама” (народ Сами се често називао Финци). Биркели тврди да народ Сами практикује скијање више од 6000 година, што доказује веома стара сами реч čuoigat за скијање. Павле Ђакон помиње људе који су можда били Сами и описује како су јурили животиње помоћу увијеног комада дрвета који су пажљиво обликовали да личи на лук. Забележено је да су ране групе као што су Сами, Евенки,Nuttall, Mark Routledge Ненци, Тувинци, Нанајци и Аину користиле скије у зимском лову и узгоју ирваса.Mote, Victor L Routledge Сага Егила Скалагримсона из 950. године н. е. описује праксу краља Хокона Доброг да своје порезнике шаље на скијама. Гулатинг закон (1274) наводи да „Ниједан лос не сме бити узнемираван од стране скијаша на приватном земљишту”.

мини|Фритјоф Нансен и његова посада позирају фотографу са делом своје опреме за експедицију на Гренланд 1888. године. Слеве на десно су: Равна, Свердруп, Нансен, Кристијансен, Дитриксон и Балто, при чему су Равна и Балто у одећи народа Сами.

Сага о краљу Свереу Норвешком извештава како је Свере, око 1200. године, послао трупе на скијама да патролирају облашћу Акер код Осла. Током Свереове опсаде тврђаве Тенсберг, војници су храбро скијали низ стрму литицу. Према саги, Хокона IV Норвешког су као бебу 1206. године војници превезли на скијама кроз брда између долина Гудбрандсдал и Естердал; овај догађај инспирисао је данашњи скијашки маратон Биркебајнеренет. Скијашко ратовање, употреба трупа опремљених скијама у рату, први пут бележи дански историчар Саксон Граматик у 13. веку. Брзина и удаљеност коју скијашке трупе могу да пређу упоредиве су са лаком коњицом. Дело шведског писца Олауса Магнуса из 1555. године Опис северних народа описује скијаше и њихове коже за пењање у Скрикфинији, у данашњој Норвешкој. Гарнизон у Тронхајму користио је скије најмање од 1675. године, а данско-норвешка војска укључивала је специјализоване скијашке батаљоне од 1747. године – сачувани су детаљи војних скијашких вежби из 1767. године. Скије су коришћене у војним вежбама 1747.

Инвентар „најпробранијих реткости” из 1593. године изложен на Универзитету у Лајдену укључивао је:

Године 1799. француски путник Жак де ла Токнај посетио је Норвешку и у свом путничком дневнику записао:

Норвешки имигранти користили су скије („норвешке крпље”) на средњем западу САД од око 1836. године. Норвешки имигрант „Сноушу Томпсон” (Томпсон Крпља) превозио је пошту скијајући преко Сијера Неваде између Калифорније и Неваде од 1856. године. Године 1888. норвешки истраживач Фритјоф Нансен и његов тим прешли су ледени покривач Гренланда на скијама. Норвешки радници на железничкој линији Буенос Ајрес - Валпараисо увели су скијање у Јужну Америку око 1890. године. Године 1910. Роалд Амундсен користио је скије у својој експедицији на Јужни пол. Године 1902. норвешки конзул у Кобеу увезао је скијашку опрему и представио скијање Јапанцима, мотивисан смрћу јапанских војника током снежних олуја.

Војно скијање

У Првом светском рату, аустроугарске трупе на италијанском фронту користиле су скије и носиле снежне маскирне огртаче и надпанталоне преко својих униформи.

У Другом светском рату, немачке оружане снаге објавиле су приручник за своје скијашке трупе 1942. године.German Ski Training and Tactics (Special Series, No.20), Military Intelligence Division, War Department — 31. 1. 1944; Vorläufige Richtlinien für Ausbildung und Kampf von Skitruppen. — Berlin: A. Seydel, 1942 Руски ратни документарни филм из 1942. Москва узвраћа ударац приказује сцену зимског напада руске скијашке пешадије подржане тенковима.

Спорт

мини|Трка на дугим даскама у Сијери, 1874. мини|upright|Студијска слика Фритјова Нансена која приказује норвешко скијање на изложби у Немачкој 1881. године. мини|Скијаши са једним штапом у италијанском Пијемонту, близу Вал Пеличеа 1898. Међу њима је Адолфо Кинд. мини|Скијашки скокови у Трондхајму 1907.

Прве забележене организоване скијашке вежбе и трке потичу од војне употребе скија у норвешкој и шведској пешадији. На пример, детаљи војних скијашких вежби у данско-норвешкој војсци из 1767. године укључивали су спуст по неравном терену, гађање мете током скијања низбрдо и 3 km скијашког трчања са пуним војним ранцем. Слалом (норвешки: slalåm) је реч норвешког порекла која је ушла у међународни скијашки речник. У 19. веку скијаши у Телемарку изазивали су једни друге на „дивљим падинама” (ville låmir), док су блаже падине имале придев „sla”. Неке трке су биле на „џомбастим стазама” (kneikelåm) и понекад су укључивале „стрме скокове” (sprøytehopp) ради тежине. Ове трке из 19. века у Телемарку одвијале су се на посебно тешким стазама, обично са стрме планине, дуж тобогана за дрвну грађу, и завршавале су се оштрим заокретом („Телемарк заокрет”) на пољу или залеђеном језеру.

1809: Олаф Рије је био први познати ски скакач. 1843: Прво јавно такмичење у скијању („трка за клађење”) одржано у Тромсеу, Норвешка, 19. марта 1843. Такође прво скијашко такмичење о којем су извештавале новине. 1861: Први скијашки клубови: Inderøens Skiløberforening основан у региону Тренделаг у Норвешкој (могуће 1862). Trysil Skytte- og Skiløberforning основан 20. маја 1861. у Трисилу. Клуб крпљаша Оњон Вали (Onion Valley Snow Shoe Club) основан јануара 1861. у Калифорнији. Скијање је успостављено у Аустралији у Кјандри, што је довело до оснивања Клуба крпљаша Кјандра. Трке на скијама као организован спорт почеле су у Америци. 1862: Прво јавно такмичење у скијашким скоковима одржано у Трисилу, Норвешка, 22. јануара 1862. Судије су додељивале поене за стил („елеганција и глаткоћа”). 1863: Прва забележена такмичарка у скијашким скоковима на такмичењу у Трисилу. 1864: Од јануара 1864. „Клуб за обуку у оружју Трондхајм” организовао је редовне тренинге и такмичарске трке (трчање и скокови), у Тронхајму, Норвешка.