Црква Светих Козме и Дамјана у Сипићу је српска Православна црква посвећена Свецима Козми и Дамјану, саграђена између 1928. и 1929. године. Црквена слава празнује се 14. јула на празник Врачеви.
Изградња и иконостас цркве Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан су били браћа по телу и по духу, родом негде из Азије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Прозвани су безмездним врачима, тј.бесплатним лекарима, јер су бесплатно лечили и исцељивали разне болести.
Храм Светог Козме и Дамјана у Сипићу, грађен је током 1928 / 1929 на месту старе цркве која је због дотрајалости срушена 1927. Црква је дуга 17 метара а широка 14 метара зидана по угледу на Лазарицу, Иконостас је рад Јована Јовановића, Матица црквена устројена је 1898. године.
Парохија цркве у Сипићу Како су некада насељена места , а самим тим и Сипић, била мала, а Шумадија јслабо насељена, народ се за верске потребе окупљао око манастира. Иако је од свог оснивања Сипић гравитирао манастиру Грнчарица у Прњавору, а самим тим и Жичкој епархији, парохија сипићанска је дуго припадала цркви у Доњим Јарушицама. Тек 1834. године сипићка парохија је одвојена од јарушичке и припојена цркви у Бадњевцу. Међутим овај податак није прецизан, јер Бадњевац тада није имао саграђену цркву већ само капелу.
Оснивање првобитне цркве Тежњу за добијање своје цркве мештани Сипића су почели остваривати тек 1888. године, када су 25. септембра донели одлуку о изградњи цркве. Наравно, пре тога су добили дозволу за оснивање Црквене општине Сипић. Темељ прве цркве постављен је 8.јуна 1889 године. Пошто је почета изградња без дозволе, у затвору у Аранђеловцу су по два месеца били мајстори и човек који је дао земљу. Антоније Пантић је издејствовао дозволу за изградњу 25. септембра 1889. године. Црква је изграђена на имању које је дао Будисав Милојевић, а завршена 25. октобра 1892 године. На украшавању цркве радио је Васа Настасијевић. Како је у селу био изузетно лепо примљен он је предложио сину Милутину да дође у Сипић за свештеника. Милутин је био ујак хајдуку Бурици, описаном у роману Горски цар", књижевника Светолика Ранковића и отац Николе Настасовића, припадника Другог шумадијског партизанског одреда Иако је радила, све до 1897 године црквене књиге су вођене у цркви у Бадњевцу. Црква је несметано радила до 1927. када су јој попустили темељи и напрсли зидови, па је због тога срушена. У Првом светском рату аустријски војници везивали коње у овој цркви, а када су се повлачили однели су звона са звонаре. Та звона су била дар краља Александра Обреновића. У кући деда Јове Николића из Трске постоји најстарија читуља у овим крајевима
Садашња црква Срква у сипућу није била технички добро урађена и као таква није могла дуго да издржи, већ је почела нагло да пропад, зато је морала бити срушена 19.маја 1927.године. Изградња нове сркве је отпочета 1928. а, већ идуће 1929. године је освећена. Највећа заслуга за изградњу цркве припала је проти милутину Настасовићу, на челу са црквеним одбором. Прота Милутин је службовао у Сипићу од 1908. до 1952. године.Колики је углед прота уживао у народу, види се по томе што мештани Сипића скупили новац, купили кућу и имање и дали му на личну својину.
Референце
Спољaшње везе https://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php/component/finder/search?Itemid=101&q=%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D1%9B Летопис цркве у Сипићу
Категорија:Верски објекти у Рачи Категорија:Цркве Епархије шумадијске Категорија:Православни храмови у Србији