Деминерализација представља процес губитка минерала и соли из зубне глеђи и коштаног ткива.
Деминаризација глеђи се јавља честим контактом са киселинама које настају активношћу микроорганизама у усној дупљи. Патолошко исцрпљивање зубног ткива се првенствено јавља код калцијумових соли.
Главни узрок деминерализације глеђи је лоша орална хигијена, која подстиче развој плака, који је идеално легло за оралне микроорганизме.
Ферментацију плака микроорганизмима прати ослобађање вишка киселина, које уништавају зубну глеђ.
Деминерализујући ефекат киселина на глеђ доводи до примарних каријесних лезија, а ако се каријес не лечи благовремено, ове лезије могу напредовати до дубоког каријеса, а затим и пулпитиса.
Разни метаболички поремећаји такође могу довести до деминерализације зубне глеђи, када зуби више нису снабдевени минералима у довољним количинама.
Деминерализација зубне глеђи се такође често јавља током адолесценције, периода активног раста.
Процес деминерализације се веома брзо одвија током трудноће. Током периода активног раста фетуса и развоја скелета, ако жена не добије потребну количину минерала из исхране, флуор и калцијум потребни фетусу се повлаче из мајчиног тела.
Деминерализација се може спречити уравнотеженом исхраном, пажљивом кућном хигијеном, редовним професионалним чишћењем зуба и, ако је потребно, реминерализујућом терапијом.
Почетна фаза каријеса (каријес у фази мрље) – директна манифестација деминерализације – је реверзибилна.
Благовремена реминерализација (ремотерапија) праћена флуоридном профилаксом омогућава потпуну обнову глеђи погођене каријесом.
За реминерализацију зуба примењује се курс препарата који садрже калцијум. Након курса реминерализације, зуби се премазују флуоридним лаком.
Референце
Категорија:Болести костију