мини|Шарлатан венецијанског сликара Ђованија Доменика Тијепола () из 1754/55.

Шарлатан (од ) је особа која надрилекарством и сличним обманама вара људе како би стекла новац, славу, друштвени статус, власт и др. Обично разметљивим хвалисањем прибегава псеудонауци или другим свесно коришћеним лажним средствима за импресионирање људи како би доводећи жртве у заблуду продао бескорисне лекове и сличне робе или услуге које неће испунити дата обећања. Наступајући самоуверено шарлатани рачунају на наивност својих жртава који наседају због очајања у тешким ситуацијама, жеље за брзим решењима својих проблема и сл.

Међу онима који су разобличавали неутемељене тврдње разних шарлатана су скептик Џејмс Ранди, мађионичар Хари Худини, а у Србији се тиме бавио Воја Антонић.

Значење Реч шарлатан је у српски преузета из француског језика где означава продавца лекова који може оглашавати своје присуство музиком и представом на отвореном. Најпознатији од париских превараната био је Таберин, чије су скечеве и фарсе – које су биле под утицајем commedia dell'arte – инспирисале драматурга Молијера у 17. веку. У шпанском језику означава недискретно разговорљиву особу, брбљивца. Сматра се да потиче из италијанског, било од што значи блебетати односно брбљати, или од што је становник места Черето, у Умбрији, познатог по преварама у 16. веку,Charlatan. Dictionary.com или комбинације оба.

Према Вујаклијином Лексикону страних израза, шарлатанизам се дефинише као надриученост, надрикњиштво, надризнање, надрилекарство.

У немачком енциклопедијском речнику Хајнрих Пирера () шарлатан се дефинише као особа која настоји да ствара утисак учености и мудрости и да привлачи јавну пажњу ниским средствима.

Примери употребе

У свакодневној комуникацији, реч се користи погрдно у различитим сферама живота, не само медицини, већ и науци, политици и др. У зависности од контекста може бити исто што и незналица, дилетант, продавац магле, хвалисавац, итд. Неки примери укључују:

У причи о опроштају из Кентерберијских прича у контексту шарлатанства се говори о обмањивању грешника да купе лажне верске реликвије ради опроштаја грехова. У Доживљајима Тома Сојера, Марк Твен описује тетку Полу као добродушну али лаковерну особу која, у најбољој намери, прибегава примени надрилекарских савета у покушају да помогне Тому. Александар Апостоловски у Политици, измишљени лик пословног човека и политичара из више дела Синише Павића, Срећка Шојића описује као манипуланта и шарлатана, злокобно шармантног и неодољивог, поквареног и бездушног.

Види још Лажно оглашавање

Референце

Категорија:Галицизми Категорија:Преваре Категорија:Етика