Ремек депо је дебитантски студијски албум српске и југословенске синтпоп групе Београд, објављен од стране ПГП РТБ-а прво као касета крајем 1982, а касније као винил почетком 1983. године. Настављајући линију раног домаћег електронског попа коју је бенд најавио синглом TV/Сањаш ли у боји?, албум је препознат по хуманизованој варијанти електропоп звука, а синтетичким основама придодати су дувачки елементи и соул/фанк нијансе, што је донело питкију, али и даље модернистички хладну звучну слику у духу тадашњег британског електропопа. У песмама попут Контролори и Опасне игре спојени су комуникативни рефрени и урбани, често социјално наелектрисани мотиви, због чега се Ремек депо данас често помиње као један од раних темеља домаће синтпоп продукције раних осамдесетих.

Материјал за албум сниман је од августа до новембра 1982. године у Студију 5, ПГП РТБ у Београду, а продукцију и аранжмане потписује Саша Хабић. Посебан значај плочи дају гостујући музичари: саксофониста Пол Пињон и трубач Стјепко Гут, као и тимпаниста Божидар Павићевић, чији допринос соул страни звука ствара карактеристичан контраст топлог и хладног у оквиру електронске матрице. Упркос релативно кратком периоду деловања ове поставе, Ремек депо је имао запажен медијски одјек у време врелог таласа београдске алтернативне сцене, а касније је наставио да живи кроз реиздања и ретроспективна вредновања домаћег новоталасног и синтпоп наслеђа.

Позадина Група Београд формирана је 1980. године у Београду као састав окренут електронском поп изразу, под утицајем западноевропског синтпопа и електронске музике седамдесетих и раних осамдесетих. У тренутку када се бенд појавио, југословенска урбана сцена је већ била убрзано модернизована новим таласом и постпанком, али је чистији синтпоп са наглашеним ритам машинама и синтисајзерском основом још увек био релативно ново поље за домаћу дискографију. Управо у том простору Београд је развио препознатљив приступ: електронска матрица није грађена као хладна експериментална форма, већ као основа за комуникативне поп песме и јасан ауторски идентитет.

Пре објављивања албума Ремек депо, бенд је скренуо пажњу синглом TV/Сањаш ли у боји? (1982), који се у рок енциклопедијској литератури наводи као један од раних домаћих електронских синглова, при чему је у продукцији и аранжманима значајну улогу имао Саша Хабић. Тај почетни материјал је поставио темеље за први албум. Ослањање на синтисајзерску основу и машински пулс, али са амбицијом да песме остану мелодијске и комуникативне. Убрзо након тога, група улази у студио и од августа до новембра 1982. године снима дебитантски албум у Студију 5, ПГП РТБ у Београду.

На Ремек депоу је синтпоп концепт додатно наглашен укључивањем дувачких инструмената са гостима попут саксофонисте Пола Пињона и трубача Стјепка Гута, што је електронском оквиру дало топлији, соул/фанк призвук и помогло да албум добије препознатљив звук. Каснији осврти албум смештају међу пионирске домаће примере електропопа, управо због споја минималистичке електро естетике и јасне поп форме.

Снимање и продукција Према каснијем осврту на настанак албума, почетни материјал за Ремек депо настајао је у кућним условима, у фази када су чланови групе располагали врло ограниченом опремом и покушавали да идеје реализују уз помоћ два касетофона. После набавке четвороканалног уређаја, демо снимци и разрада песама постали су технички изводљивији и тај материјал је послужио као основа за студијско снимање. Исти извор наводи да је продуцент Саша Хабић групу у појединим случајевима уводио у студио у касним ноћним сатима, без знања одговорних у издавачкој кући, како би снимали песме у терминима који иначе нису били доступни.

У дискографским кредитима албума као продуцент је наведен Александар Саша Хабић, који се уједно јавља и као инструменталиста (синтисајзер/клавијатуре; у појединим издањима и гитара). Према каснијем новинарском осврту, Хабић је аранжмане радио заједно са Дејаном Станисављевићем, што је објашњено као кључни део продукцијског приступа. Електронска подлога и јасна поп структура песама развијане су паралелно, а затим финализоване у студију.

У истом осврту наведено је да су на албуму коришћене ритам-машине Roland TR-808 и CR-78, као и више синтисајзера (Korg 20, Korg Mono/Poly, Korg Polysix, четворогласни Oberheim и Prophet-1), уз бас гитару марке Aria. Такође се истиче да је у песми Контролори ритам решен другачије у односу на већину нумера. Уместо ритам машине снимљени су бубњеви што је у коначном звуку направило јасну разлику у односу на остале, изразитије машински вођене песме на плочи. Према истом извору, у време снимања албума окосницу групе чинили су Дејан Станисављевић и браћа Бубало, док су као гостујући музичари учествовали саксофониста Пол Пињон , трубач Стјепко Гут и тимпаниста Божидар Павићевић. Присуство дувачких и ударчких деоница у појединим нумерама представља намерну продукцијску допуну електронској основи, са циљем да се синтисајзерски аранжмани разбију живим бојама и контрапунктима.

Објављивање Ремек депо је прво објављен крајем 1982. године на аудио касети, док је винил издање уследило почетком 1983. године у издању ПГП РТБ. У дискографским базама винил издање је заведено као југословенско издање из јануара 1983, са каталошким бројем 2121123. Исти наслов је током 1983. издат и на касети, која се у базама наводи под каталошким бројем 5121019. Оригинално издање албума објавила је ПГП РТБ, што је уједно одредило и формат пласирања и стандардни систем каталошких бројева у оквиру издавачевог каталога. У каснијим међународним реиздањима и продајним листинзима албум се најчешће води као део програма етикете Matrix Music, која га је поново пласирала на тржиште у ремастерованој форми. За омот албума заслужан је Родољуб Јовановић.

Промоција и пријем Према тексту објављеном од стране Rockomotiva, група је у раној фази наступала уживо у Београду, а као места свирки наводе се Драмски атеље Дома омладине на Врачару и Клуб студената технике. На појединим наступима бенд имао додатног сарадника који је иза позорнице секвенцирао ритам машину, што је било у складу са тадашњом праксом код електронски оријентисаних састава и са сценским начином извођења песама. Песме са албума су, у каснијим ретроспективама, описиване као део таласа раног синтпопа који је добио простор и у радио етеру. Нумере су се завртеле на радио станицама и бенд је утемељио овај звук на нашим просторима који је у то време већ био популаран у Уједињеном Краљевству. Према Rockomotiva, албум Ремек депо се у марту 1983. нашао на 4. месту Џубоксове листе 10 најбољих југословенских рок албума и задржао се на тој листи наредних дванаест недеља.

Поновни интерес за албум видљив је и кроз каснија ремастеровања и пакете реиздања. У тексту о повратку групе 2015. наведено је да је ремастеризовани Ремек депо био део издавачког пакета уз нови материјал и бонус траке, што указује да је албум наставио да циркулише и након првобитног издања.

Наслеђе и значај Каснија вредновања Ремек депоа често полазе од чињенице да је албум био један од ранијих домаћих примера доследне електропоп и синтпоп естетике, са звукoм ослоњеним на ритам машине и синтисајзере. У оквиру тих осврта албум се истиче као пример минималистичког приступа који је истовремено задржао јасну поп форму, што је помогло да плоча остане препознатљива и ван непосредног контекста раних осамдесетих.

Као један од показатеља трајније видљивости појединих песама са албума, нумера Опасне игре је 2006. године уврштена на листу Радија Б92 100 најбољих домаћих песама, где је заузела 93. место. Поред тога, у новијим деценијама бележене су и концертне реинтерпретације материјала. На београдском Миксер фестивалу 2011. године бенд Сви на под! извео све песме са албума Ремек депо.

Трајни интерес за албум видљив је и кроз каснија реиздања у физичким форматима. Ремек депо је поново објављен као ремастеровано реиздање у оквиру каталога етикете Matrix Music, укључујући и издање из 2023. године.

Списак нумера

Учесници на албуму

Главни састав Дејан Станисављевић — вокал, синтисајзер Љубодраг Бубало — бас гитара, синтисајзер Милан Бубало — ритам машина, електрични бубањ

Александар Родић — клавијатуре

Гости Пол Пињон — саксофон Стјепко Гут — труба Божидар Павићевић — тимпани

Продукција и аранжмани Саша Хабић — продукција и аранжмани (са Дејаном Станисављевићем)

Референце

Литература

Спољашње везе

Ремек депо — Matrix Music Arhiv (Bandcamp) Ремек депо — плејлиста (PGP RTS, YouTube) Remek Depo — Discogs (master, сва издања)

Категорија:Албуми 1983. Категорија:Албуми издати за ПГП РТБ