Одмор после боја једна је од најпознатијих слика славног српског сликара и песника Ђуре Јакшића. Настала је 1876. године, а посвећена је јаворским јунацима српско-турских ратова из 1876–1878. године. Позната и под називима Ноћна стража и Караула. Неки ликовни критичари сматрају да умногоме подсећа на дела Рубенса и Рембранта. Сматра се ремек делом овог свестраног уметника. Чува се у Народном музеју Србије, у Београду.

Слика носи снажну поруку о борби за слободу српског народа, а Ђура Јакшић, као један од највећих уметника тог периода, вешто кроз слику пренноси осећања и сећања на ту борб. Слика такође одражава и уметникову личну животну борбу, јер је и сам често био у сукобу са друштвом и ауторитетима свог времена.

О слици Слика Одмор после боја урађена је техником уље на платну. Величине је 61 х 81 cm. Чува се у Народном музеју у Београду, заведена под инвентарским бројем 376.

На слици су приказани српски војници, исцрпљен након битке, који се одмарају поред огњишта. Композиција слике ствара осећај интимности између посматрача и централног лика на слици, јединог будног војника у сцени. Његова фигура и поза зраче достојанством и одважношћу, док израз лица одражава умор и тугу, али и унутрашњу снагу. У позадини се наслућује рушевина, што додатно појачава драматичност сцене. Људске фигуре на слици су уроњене у тамне тонове, а игра светлости и сенке, типична за Јакшића, доприноси мистичној атмосфери слике.

Боје које Јакшић користи су тамне и меланхоличне. Доминирају смеђи, црвени и црни тонови, који симболизују крв, страдање и бол, док бљесак светлости са огњишта пружа наду.

Догађај у позадини настанка слике У ноћи између 4. и 5. октобра 1875. на караули на Вучјој пољани, тада на граница Србије и Турске, одиграла се битка између пет српских граничара с једне и 200 турских војника с друге стране. Целу ноћ Турци су у таласима нападали малу караулу коју су бранили буљубаша Ћелошевић, Димитрије Ћетеновић, Тодор Делетић, Јевто Кујунџић и Илија Ковачевић. Пред зору су се нападачи повукли, а браниоци су сахранили свог погинулог друга Илију Ковачевића.

Овај догађај је потресао али и осоколио Србију. Изливи масовног одушевљења у част бранилаца карауле на Вучјој пољани запљуснули су и Београд, престоницу тадашње Кнежевине Србије. О том догађају Ђура Јакшић је одмах написао песму „Караула на Вучјој пољани”, коју је исте те 1875. објавио у часопису Отаџбина. Следеће, 1876. године, насликао је једна од његових најбољих слика, чак ремек-дело, у историји уметности позната под неколико назива: Одмор после боја, После боја, Караула, Ноћ на стражи и Ноћна стража, под којим је и најпознатија. На овој слици Ђура Јакшић истиче култ анонимних хероја и њихову улогу у националном ослобођењу.

Критичари о слици Никола Кусовац, један од најбољих познавалаца српског сликарства 19. века, закључује да је Јакшић је у овој слици „као поета најплеменитијег кова осетио да емоције досежу врхунац тек када се преживели хероји, скрхани умором и минулом драмом, нађу у часу предаха, људски збијени, близу огња, тог вечног симбола живота”.

Године 1938. сликар Бранко Поповић записао је: „Тама, сочна, влажна, месец тајанствен, завијен у тешке зелене и модре велове, хладно. Одједном, с леве стране, животворни млаз топле светлости затитрава на левој страни карауле, на обореној руци и лику десног заспалог друга, на црвеним реверима и лицу средњега, који сада постаје већи и живљи, мање на његовој одори, а још мање на левом колену и на лику оног с лева. То је ватра, вечни огањ – живот. Осветљени делови ове божанствене слике задахнути су хитром кичицом најживљег, најнепосреднијег потеза, у чистој, снажној боји, каква се у деветнаестом веку види само још у Делакроа...”

Види још Устанак Црногораца (слика)

Референце

Категорија:Слике Ђуре Јакшића Категорија:Српско сликарство Категорија:Српско-турски ратови (1876—1878)