Вредност живота је економска вредност која се користи за квантификацију користи од избегавања смртног исхода. Такође се назива цена живота, вредност спречавања смртног исхода (VPF), имплицирани трошак спречавања смртног исхода (ICAF) и вредност статистичког живота (VSL). У друштвеним и политичким наукама, то је маргинални трошак превенције смрти у одређеној класи околности. У многим студијама вредност такође укључује квалитет живота, очекивани преостали животни век, као и потенцијал зараде дате особе, посебно за накнадно плаћање у тужби за противправну смрт.

Као такав, то је статистички појам, вредност смањења просечног броја смртних случајева за један. То је важно питање у широком спектру дисциплина укључујући економију, здравствену заштиту, усвајање, политичку економију, осигурање, безбедност на раду, процена утицаја на животну средину, глобализацију, и безбедност процеса.

Мотивација за одређивање новчане вредности живота је да се омогући аналитичарима политике и регулативе да расподеле ограничену понуду ресурса, инфраструктуре, рада и пореских прихода. Процене вредности живота користе се за поређење користи од спасавања живота и смањења ризика нових политика, прописа и пројеката у односу на различите друге факторе, често користећи анализу трошкова и користи.

Процене за статистичку вредност живота објављују и користе у пракси различите владине агенције. У западним земљама и другим либералним демократијама, процене за вредност статистичког живота обично се крећу од до ; на пример, америчка ФЕМА проценила је вредност статистичког живота на у 2020. години.

Третман у економији и методе прорачуна У економији не постоји стандардни концепт за вредност конкретног људског живота. Међутим, када се посматрају компромиси између ризика и награде које људи праве у погледу свог здравља, економисти често разматрају вредност статистичког живота (VSL). VSL се веома разликује од вредности стварног живота. То је вредност која се придаје променама у вероватноћи смрти, а не цена коју би неко платио да избегне сигурну смрт. Ово се најбоље објашњава путем примера. Са веб-сајта Агенције за заштиту животне средине САД (ЕПА): Претпоставимо да је свака особа у узорку од 100.000 људи упитана колико би била спремна да плати за смањење свог индивидуалног ризика од смрти за 1 према 100.000, или 0,001%, током наредне године. Будући да би ово смањење ризика значило да бисмо очекивали један смртни случај мање међу узорком од 100.000 људи током наредне године у просеку, ово се понекад описује као „један статистички спасен живот”. Сада претпоставимо да је просечан одговор на ово хипотетичко питање био 100 долара. Тада би укупан износ у доларима који би група била спремна да плати да спасе један статистички живот у години био 100 долара по особи × 100.000 људи, или 10 милиона долара. То је оно што се подразумева под „вредношћу статистичког живота”.

Ово поново наглашава да је VSL више процена спремности да се плати за мала смањења ризика од смртности, него колико вреди људски живот. Коришћење државне потрошње да се види колико се троши на спасавање живота како би се проценио просечни индивидуални VSL је популарна метода прорачуна. Влада Сједињених Америчких Држава нема званични праг вредности живота, али се различите вредности користе у различитим агенцијама. Могуће је да влада веома високо вреднује животе или да се стандарди прорачуна не примењују униформно. Користећи ЕПА као пример, Агенција у својим анализама трошкова и користи користи процене колико су људи спремни да плате за мала смањења ризика од умирања услед штетних здравствених стања која могу бити узрокована загађењем животне средине.

Економисти често процењују VSL посматрајући ризике које су људи добровољно спремни да преузму и колико им се мора платити за њихово преузимање. Ова метода је позната као откривена преференција, где акције појединца откривају колико вреднују нешто. У овом контексту, економисти би посматрали колико су појединци спремни да плате за нешто што смањује њихову шансу за смрт. Слично томе, компензационе разлике, које су смањена или додатна плаћања зарада намењена компензацији радницима за погодности или недостатке посла, могу се користити за VSL прорачуне. На пример, посао који је опаснији по здравље радника можда захтева да радник буде више компензован. Метода компензационих разлика има неколико слабости. Један проблем је што приступ претпоставља да људи имају информације, које нису увек доступне. Други проблем је што људи могу имати веће или мање перцепције ризика са којим се суочавају, а које не одговарају стварном статистичком ризику. Генерално, људима је тешко да тачно разумеју и процене ризик. Такође је тешко контролисати друге аспекте посла или различите врсте рада када се користи ова метода. Свеукупно, откривена преференција можда не представља преференције популације као целине због разлика између појединаца.

Једна метода која се може користити за израчунавање VSL је сабирање укупне садашње дисконтоване вредности животне зараде. Постоји неколико проблема са коришћењем ове методе. Један потенцијални извор варијабилности је тај што се у овом прорачуну могу користити различите дисконтне стопе, што резултира различитим VSL проценама. Други потенцијални проблем када се користе плате за вредновање живота је тај што прорачун не узима у обзир вредност времена које се не проводи радећи, као што су одмор или доколица. Као резултат тога, VSL процене могу бити нетачне јер би време проведено у доколици могло бити вредновано по вишој стопи од појединачне плате.

Друга метода која се користи за процену VSL је контингентно вредновање. Контингентно вредновање тражи од појединаца да вреднују опцију коју или нису изабрали или тренутно нису у могућности да изаберу. Економисти могу проценити VSL једноставно питајући људе (нпр. путем упитника) колико би били спремни да плате за смањење вероватноће смрти, можда куповином безбедносних побољшања. Ове врсте студија се називају студије исказаних преференција. Међутим, контингентно вредновање има неке недостатке. Први проблем је познат као изолација проблема, где учесници могу дати различите вредности када се од њих тражи да вреднују нешто самостално у односу на то када се од њих тражи да вреднују више ствари. Редослед којим се ова питања представљају људима такође је битан. Други потенцијални проблем је „ефекат уграђивања” који су идентификовали Дајмонд и Хаусман 1994. године. Све ове методе могу резултирати VSL-ом који је прецењен или потцењен.

Приликом израчунавања вредности статистичког живота, важно је дисконтовати је и прилагодити за инфлацију и раст реалног прихода током година. Пример формуле потребне за прилагођавање VSL-а одређене године дат је следећим:

где су:

VSLO = Оригинална базна година, VSLT = Ажурирана базна година, PT = Индекс цена у години t, IT = Реални приходи у години t, ε = Доходовна еластичност VSL-а.

Вредност спречавања жртве Вредност спречавања жртве (VPC) је општији концепт од вредности спречавања смртног исхода. Она означава вредност спречавања смртног исхода или озбиљне повреде. Према привременом дневном реду Економског и социјалног савета Уједињених нација за преглед и анализу економских трошкова несрећа на путним прелазима, „вредност спречавања жртве треба да се утврди или приступом спремности за плаћање или приступом људског капитала/изгубљене производње. Неопходно је размотрити не само смртне повреде, већ и озбиљне (или чак лакше повреде) у овој вежби вредновања статистичког живота.”

Поређења са другим методама Процене вредности статистичког живота (VSL) често се користе у сектору транспорта и у безбедности процеса (где се може повезати са ALARP концептом). Међутим, у здравственој економији и фармацеутском сектору, вредност године живота кориговане квалитетом (QALY) користи се чешће него VSL. Обе ове мере се користе у анализама трошкова и користи као метода додељивања новчане вредности побољшању или погоршању животних услова. Док QALY мери квалитет живота у распону од 0 до 1, VSL монетизује вредности користећи спремност за плаћање.

Истраживачи су први пут покушали да монетизују QALY током 1970-их, при чему су рађене бројне студије ради стандардизације вредности између и унутар земаља. Међутим, као и код QALY-а, процене VSL-а су такође имале историју веома различитих распона процена унутар земаља, упркос стандардизацији међу земљама. Један од највећих покрета у том смеру био је пројекат EuroVaQ који је користио узорак од 40.000 појединаца да би развио спремност за плаћање (WTP) неколико европских земаља.

Примене у политици Процене вредности живота често се користе за процену користи које доноси нова политика или закон који је донела влада. Један пример је шестогодишња ретроактивна студија о користима и трошковима Закона о чистом ваздуху (Clean Air Act) из 1970. године у периоду од 1970. до 1990. године. Ову студију је наручила Агенција за заштиту животне средине САД (ЕПА), Канцеларија за ваздух и радијацију и Канцеларија за политику, планирање и евалуацију, али ју је спровео независни одбор стручњака за јавно здравље, економиста и научника на челу са др Ричардом Шмаленсијем са МИТ-а.

Приликом спровођења анализе користи и трошкова, тим је мерио сваку доларску вредност еколошке користи проценом колико долара је особа спремна да плати како би смањила или елиминисала тренутну претњу по своје здравље, иначе познато као њихова „спремност за плаћање” (WTP). WTP популације САД је процењен и сабран за засебне категорије укључујући смртност, хронични бронхитис, хипертензију, промене IQ-а и мождане ударе. Тако су појединачни WTP-ови сабрани да би се добила вредност статистичког живота (VSL) за сваку категорију разматрану у вредновању користи закона. Свако вредновање је било производ неколико студија које су саставиле и тражене информације о WTP од појединаца и процене WTP из компензације ризика тражене на тренутном тржишту рада, и усредњено је да би се пронашао јединствени VSL. Такви подаци са тржишта рада преузети су из Пописа фаталних повреда на раду које је прикупио Биро за статистику рада.

На пример, процене вредновања коришћене за смртност подељене су типичним животним веком сваког узорка анкете како би се добила процена у доларима по изгубљеној или спасеној години живота, која је дисконтована дисконтном стопом од 5 процената.

Користећи ове процене, рад је закључио да су користи, у распону од 5,6 до 49,4 трилиона долара у доларима из 1990. године, од примене Закона о чистом ваздуху од 1970. до 1990. године надмашиле економске трошкове од 523 милијарде долара у доларима из 1990. године.

Процене вредности живота Еквивалентни параметри се користе у многим земљама, са значајним варијацијама у додељеној вредности.

мини|Међународни VSL са вредностима података

Европска унија и Србија

+ ERA резервна вредност VPC у 2016. у €   Држава Смртни исход Тешка повреда Лакша повреда Аустрија 3.601.014 569.387 43.974 Белгија 3.582.968 550.056 42.488 Бугарска 1.728.479 242.133 18.703 Хрватска 2.541.972 355.636 27.459 Чешка 3.028.481 428.346 33.055 Данска 3.988.844 622.286 48.084 Естонија 2.921.585 416.085 32.124 Финска 3.248.716 517.252 39.987 Француска 3.122.352 486.856 37.628 Немачка 3.455.179 539.346 41.660 Грчка 2.326.951 356.127 27.527 Мађарска 2.761.351 383.034 29.559 Ирска 5.085.099 747.910 57.709 Италија 3.248.106 501.498 38.735 Летонија 2.338.370 337.234 26.049 Литванија 2.697.114 389.643 30.071 Луксембург 6.491.289 996.412 76.843 Холандија 3.550.348 543.938 42.020 Норвешка 3.402.766 573.324 44.341 Пољска 2.412.823 341.458 26.356 Португалија 2.541.032 385.934 29.815 Румунија 2.443.038 339.588 26.203 Словачка 2.846.309 404.481 31.222 Словенија 2.425.302 364.655 28.182 СрбијаПодаци за Србију су оквирне процене из 2022. године (Агенција за безбедност саобраћаја), док су подаци за остале земље у табели из 2016. године (ERA). 1.200.000 180.000 10.000 Шпанија 3.019.875 458.207 35.392 Шведска 3.296.192 520.782 40.270 Швајцарска 4.422.265 759.440 58.666 Уједињено Краљевство 2.873.899 481.459 37.222 Просек 3.273.910 498.591 38.514

Шведска