десно|мини|Макијавелизам је једна од црта у моделу мрачне тријаде, заједно са психопатијом и нарцисоидношћу.
У области психологије личности, макијавелизам (понекад скраћено Мах) назив је конструкта црте личности који карактеришу манипулативност, равнодушност према моралу, недостатак емпатије и прорачунат фокус на сопствени интерес.„Укратко, чини се да су кључни елементи макијавелизма (а) манипулативност, (б) безосећајни афекат и (ц) стратешко-калкулативна оријентација.” —- Психолози Ричард Кристи и Флоренс Л. Гајс креирали су конструкт и назвали га по Николу Макијавелију, јер су осмислили скуп скраћених и уређених изјава сличних његовом тону писања како би проучавали варијације у људском понашању. Осим овога, конструкт нема никакве везе са историјском личношћу осим што носи његово име. Њихов Mach IV тест, анкета личности од 20 питања на Ликертовој скали, постао је стандардни алат за самопроцену и скала конструкта макијавелизма. Они који постижу високе резултате на скали (високи Мах) вероватније ће имати висок ниво обмане, експлоатације и хладан, беземотиван темперамент.
То је једна од црта мрачне тријаде, заједно са субклиничким верзијама нарцисоидности и психопатије.
Порекло конструкта мини|Ричард Кристи је неке од ставки свог психометријског теста слободно засновао на стилу Макијавелијеве прозе.
Креирање скале манипулације
Године 1955. психолог Ричард Кристи кренуо је да проучава мисаоне процесе и поступке оних који су манипулисали другима, као што су политички идеологи и верски екстремисти. Открио је да постоји много литературе о онима који су пратили организације и покрете, али врло мало о онима који су их водили. Почео је концептуализацијом особина које би потенцијални манипулатор имао, као што су недостатак емпатије и афекта, и незабринутост за моралне стандарде. Затим, док је Кристи развијао психометрију за међуљудску манипулацију, сматрао је неопходним да користи стил различитих аутора које је истраживао како би боље одговарао потребама конструкције теста.Видети поглавље "Why Machiavelli" у Studies in Machiavellianism, 1970. стране 1-9 Током 1960-их, Кристи и његове колеге развили су тест користећи избор сопствених изјава за које су сматрали да су довољно дискриминаторне за мерење разлика у личности, називајући конструкт „макијавелизам”. Желели су да процене да ли би се они који се слажу са изјавама понашали другачије од других који се не слажу, посебно у погледу манипулативних радњи. Кристи и његова истраживачка партнерка Флоренс Л. Гајс објавили су своје резултате у књизи под насловом „Studies in Machiavellianism” (Студије макијавелизма), 1970. године.
Коришћене ставке теста биле су њихове сопствене изјаве за које су сматрали да би их Макијавели могао рећи, а нису биле директне изјаве из његових дела.
О имену скале
Иако се конструкт назива „макијавелизам”, он се не односи на политичку теорију заступљену у Макијавелијевим књигама (такође звану Макијавелизам).„Имајте на уму да је дефиниција макијавелизма у психологији једноставно скуп специфичних особина (особа је хладна, прорачуната, итд.). Ово се разликује од начина на који се термин користи у, нпр. политичкој теорији.” Laakasuo, M., Sundvall, J. R., Berg, A., Drosinou, M., Herzon, V., Kunnari, A., ... & Palomäki, J. (2021). Moral psychology and artificial agents (Part two): The transhuman connection. In Machine law, ethics, and morality in the age of artificial intelligence (pp. 189-204). IGI Global.„...Макијавелистичка личност у Mach-IV има мало, ако ишта, заједничко са Макијавелијем, било човеком или његовим делом.” Cohen, A. (2018). Counterproductive work behaviors: Understanding the dark side of personalities in organizational Life. Routledge. pg 121„Због реактивне повезаности са његовом номенклатуром, оријентација личности, макијавелизам, често је бркана са политичком филозофијом која је у сукобу са демократским принципима.” Richford, M. (1981). A study of the Machiavellian orientation locus of control and job satisfaction of a selected sample of Virginia public school secondary level principals. Пошто два концепта деле исто име, могу се помешати и поистоветити један са другим, иако његове политичке идеје нису релевантне за психологију.Cohen, A. (2018). Counterproductive work behaviors: Understanding the dark side of personalities in organizational Life. Routledge. pg 121 Научници су тврдили да варијабла нема никакве везе са Макијавелијем осим што носи његово име, и да нема ништа са Макијавелијевом политиком. Сам Кристи јасно ставља до знања да је користио реченице инспирисане Макијавелијевим делима само као врсту лакмус теста за проучавање обмањујућег и манипулативног понашања, и да његова брига није била Макијавелијев историјски или политички утицај, наводећи конкретно да:
Историчари се не слажу око тога да ли је Макијавели био циник који је писао политичку сатиру, патриота или први модерни политички научник. Тренутна преокупација није Макијавели као историјска личност, већ као извор идеја о онима који манипулишу другима.
Кристи је изјавио да је изабрао име „макијавелизам” из погодности јер су друга имена попут „M скале” (М за манипулацију) и „Ma скале” (која је коришћена у Минесота мултифазном инвентару личности за хипоманију) била заузета. Имена која су такође разматрана била су скала „манипулатора” или „оператера”, али су ти термини имали проблеме у вези са валидношћу понашања. Он такође прихвата да би коришћењем имена „макијавелизам”, скала „створила проблеме јавног неразумевања” због већ постојећег политичког значења термина. У каснијем есеју, Кристи чак наводи да су неки сматрали име проблематичним и да је „употреба речи макијавелизам за описивање садржаја скала доведена у питање”.Christie, R. Geis, F. "Some Consequences with Taking Machiavelli Seriously" in Edgar F. Borgatta and William W. Lambert (eds.). Handbook of Personality Theory and Research Многи су позивали да се концепт потпуно преименује.
MACH-IV MACH IV тест Кристија и Гајсове, анкета личности од 20 питања на Ликертовој скали, постао је стандардни алат за самопроцену за мерење нечијег нивоа макијавелизма. Они који постижу високе резултате на скали класификовани су као високи Мах (High Machs), док су они који постижу ниске резултате класификовани као ниски Мах (Low Machs). Термин „макијавелиста” се такође користи, али има много техничкију употребу у овом контексту, и усвојили су га психолози да се односи на ову скалу и оне који на њој постижу високе резултате. „Термини мрачне личности, нарциси, макијавелисти и психопате се не користе као дијагностичке ознаке, већ само као скраћенице за људе који постижу (високе) резултате на одговарајућим димензијама личности. Даље, не имплицира се никаква патологија; термини се користе искључиво за субклиничке форме одговарајућих димензија личности”. Furtner, M. R., Maran, T., & Rauthmann, J. F. (2017). Dark leadership: The role of leaders' dark triad personality traits. Leader development deconstructed, 75-99. „Макијавелисти—појединци који имају високе резултате на Мах скалама—показују специфичан стил регулације емоција.”----Deak, A., Bodrogi, B., Biro, B., Perlaki, G., Orsi, G., & Bereczkei, T. (2017). Machiavellian emotion regulation in a cognitive reappraisal task: An fMRI study. Cognitive, Affective, & Behavioral Neuroscience, 17, 528-541. „Појединци са високим резултатима на Мах скалама—то јест „високи Мах” (HM) скраћено или „макијавелисти”—имају тенденцију да буду безосећајни, себични и злонамерни у својим међуљудским односима.” ------Bereczkei, T., Szabo, Z. P., & Czibor, A. (2015). Abusing good intentions: Machiavellians strive for exploiting cooperators. SAGE Open, 5(2), 2158244015593119. „Према истраживању спроведеном на скали макијавелизма, испитаници са високим резултатима на скали макијавелизма називају се макијавелистима или високим Мах-овима; они са ниским резултатима на скали названи су немакијавелистима или ниским Мах-овима.”--------- Crotts, J. C., Aziz, A., & Upchurch, R. S. (2005). Research note: Relationship between Machiavellianism and sales performance. Tourism Analysis, 10(1), 79-84. „Термин макијавелиста се овде и у даљем тексту не користи као дијагноза или ознака, већ као термин који означава некога ко постиже високе резултате на макијавелизму.”--Rauthmann, J. F., & Will, T. (2011). Proposing a multidimensional Machiavellianism conceptualization. Social Behavior and Personality: an international journal, 39(3), 391-403. Користећи своју скалу, Кристи и Гајс су спровели више експерименталних тестова који су показали да се међуљудски приступи и понашање „високих Мах-ова” и „ниских Мах-ова” разликују. Људи који постижу високе резултате на скали имају тенденцију да подржавају манипулативне изјаве и понашају се у складу с тим, за разлику од оних који постижу ниске резултате. Људи који постижу високе резултате на скали склони су да подрже изјаве попут: „Никада никоме не реци прави разлог зашто си нешто урадио осим ако је то корисно” (бр. 1), али не и оне попут: „Већина људи је у суштини добра и љубазна” (бр. 4), „Нема оправдања за лагање некога” (бр. 7) или „Већина људи који напредују у свету води чисте, моралне животе” (бр. 11) Њихови основни резултати су широко реплицирани. Мерено на Mach IV скали, мушкарци у просеку постижу нешто више резултате на макијавелизму од жена.
Mach IV тест утицао је на креирање процене зване „Dirty Dozen” (Туце прљаваца), која садржи 12 ставки, и „Short Dark Triad” (Кратка мрачна тријада), састављене од 27 ставки. MACH-IV (и други тестови макијавелизма) такође садрже питања слободно инспирисана другим мислиоцима као што су кинески политички аутори.
Високи наспрам ниског макијавелизма
Као и све црте личности, макијавелизам је карактеристика која постоји на спектру или континууму. Кристи и други су приметили да су високи Мах-ови склонији варању у експерименталним играма, манипулисању другима око себе и да су генерално дистанцирани у својим интеракцијама. Ово је било супротно понашању ниских Мах-ова, који су таква понашања сматрали неморалним и уздржавали се од њих.
Што је особа више на скали макијавелизма, већа је вероватноћа да ће обмањивати и искоришћавати на рачун неког другог, упуштати се у непринципијелно понашање и имати недостатак емпатичних осећања.
Основне одлике Развијајући конструкт, Кристи је теоретисао да би „манипулатор” или „оператер” поседовао следеће карактеристике:
1. Релативни недостатак афекта у међуљудским односима: Манипулатори не саосећају са својим жртвама. Што више емпатије неко има, каже Кристи, мање је вероватно да ће манипулисати особом да извршава њихове наредбе.
2. Недостатак бриге за конвенционални морал: Кристи тврди да манипулатор није забринут за моралност понашања као што су лагање и варање.
3. Недостатак грубе психопатологије: Кристи наводи да манипулатори обично имају инструменталистички поглед на свет, који показује недостатак психозе или других менталних оштећења.
4. Ниска идеолошка посвећеност: Манипулатори више воле да се фокусирају на прагматично обављање ствари него на идеолошке припадности. Кристи наводи да, иако се манипулатори могу наћи у организацијама различитих идеала, вероватније је да ће бити заинтересовани за тактике које постижу индивидуалне циљеве него за нефлексибилне идеалистичке.
Петофакторски модел Према петофакторском моделу макијавелизма, три карактеристике леже у основи конструкта: Антагонизам: манипулативност, цинизам, себичност, безосећајност и ароганција. Планирање: промишљеност и уредност. Деловање (Агенс): тежња ка постигнућу, асертивност, самопоуздање, емоционална нерањивост, активност и компетентност.
Узроци Генетика и васпитање