Петар Пијановић (Каменмост, код Имотског, 1. јул 1949) српски је писац, књижевни критичар и редовни професор на Учитељском факултету Универзитета у Београду. Познат је по студијама о темељним писцима српске књижевности 20. века, као и по дугогодишњем уредничком раду.Биографија на сајту Учитељског факултета
Биографија Петар Пијановић је матурирао у гимназији у Имотском 1968. године. Студије је наставио на Филолошком факултету у Београду, где је дипломирао 1973. године. Магистрирао је 1976. године, а докторску дисертацију под насловом Поетика романа Борислава Пекића одбранио је 1989. године.
Током своје професионалне каријере радио је на различитим позицијама: Новинар листа Политика (1974–1975); Уредник књижевног часописа Књижевне новине (1975–1981); Професор у Десетој београдској гимназији „Михајло Пупин” (1975–1981); Уредник и један од руководећих људи у Заводу за уџбенике (1981–2006).
За редовног професора на Учитељском факултету у Београду изабран је 2006. године.
Пијановић је у три наврата био председник жирија за доделу НИН-ове награде (1995, 2004. и 2005. године).
Избор из дела Аутор је бројних есеја, монографија и уџбеника: Проза Данила Киша, есеј и монографија (1992) Павић, монографија о Милораду Павићу (1998) Књижевност и српски језик, уџбеник за средње школе (2010) Расправа о Гаталици, студија о делу Александра Гаталице (2015) Анђели и ратници: стара српска култура (2018)
Награде Награда „Исидора Секулић” (1992) Награда „Ђорђе Јовановић” (1998)
Референце
Спољашње везе Петар Пијановић у емисији Радио Београда
Категорија:Рођени 1949. Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Српски књижевници Категорија:Професори Универзитета у Београду Категорија:Српски филолози Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду