Секст Јулије Цезар IV (на ; 78. п. н. е. – †46. п. н. е.) био је политичар и војсковођа у позној Римској републици и блиски пријатељ Гаја Јулија Цезара.
Биографија Вероватно је син Секста Јулија Цезара (фламина, 57. п. н. е.) или син/унук Секста Јулија Цезара (конзула, 91. п. н. е.).
Преко 57. п. н. е. Гаје Јулије Цезар га поставља за фламена (flamen Quirinalis). Преко 49. п. н. е. придружује му се као војни трибун у Шпанији и прихвата капитулацију помпејевског легата Марка Теренција Варона.
Око 48. п. н. е. обавља дужност квестора. У јулу 47. п. н. е. путује из Александрије ка Тарсу, а затим постаје управник Сирије, где припрема планирани поход против Парћана. Био је омражен од стране својих легија, а делови војске под вођством Квинта Цецилија Баса побунили су се и у пролеће 46. п. н. е. убили га.
Његова смрт представља велики губитак за Цезара; он не губи само рођака и блиског пријатеља, већ и вероватног наследника.
Категорија:Римска република Категорија:Јулијевци