Катаиб Хезболах (), скраћено КХ такође познате као Бригаде Хезболаха, су ирачка шиитска паравојна група и компонента ирачких Снага народне мобилизације, које чине 45, 46. и 47. бригаду. Сматрају се најмоћнијом милицијом у Ираку. Упркос томе што је КХ формално део ирачког безбедносног апарата кроз своју повезаност са Народним мобилизационим снагама, ирачка влада је од 2020. године активно предузела кораке за борбу против њеног утицаја, укључујући и спровођење рација против Катаиб Хезболаха како би разоружала наоружане групе које одбијају да буду под контролом државе.
Током рата у Ираку (2003–2011), група се борила против коалиционих снага. Била је активна у рату у Ираку (2013–2017) и сиријском грађанском рату. Групом је командовао Абу Махди ел Мухандис све док није убијен у нападу америчког дрона 2020. године. Након тога, Абдул Азиз ел Мухамедави (Абу Фадак) постао је нови начелник штаба Снага народне мобилизације.
Група тежи да успостави владу у Ираку усмерену на Иран, протера америчке снаге из земље и унапреди регионалне и међународне интересе Ирана у Ираку и региону.
Катаиб Хезболах (KH) је званично наведен као терористичка организација од стране влада Јапана, Уједињених Арапских Емирата и Сједињених Држава.
Статус Према Мајклу Најтсу, Криспину Смиту и Хамдију Малику који пишу за Вашингтонски институт за блискоисточну политику, Катаиб Хезболах функционише као „водећа милиција у Ираку, која делује под директном командом Ирана“ и представља „најјачу појединачну фракцију у ирачким Народним мобилизационим снагама (ПМФ)“, са контролом над кључним одељењима унутар ПМФ-а, као што су начелник штаба, безбедност, обавештајна служба, ракете и противоклопна одбрана. Кудс снаге Ирана финансирају, инструктирају, руководе и контролишу КХ, као и пружају јој војну помоћ, размену обавештајних података и бирају, подржавају и надгледају њено руководство.
Историја
Формација КХ је основан у марту 2003. године као резултат уједињења неколико проиранских група након инвазије на Ирак од стране Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства, којом је свргнут режим Садама Хусеина. Сукоб се наставио током већег дела наредне деценије, јер се појавила побуна која се супротставила коалиционим снагама и ирачкој влади након инвазије.
Групу је основао Џамал Џафар ел Ибрахим, познат као Абу Махди ел Мухандис, држављанин са двоструким ирачко-иранским држављанством, кога су САД 2009. године означиле као терористу. Њени први чланови били су из организације Бадр. Ел Мухандис — саветник снага Кудс Револуционарне гарде Ирана и бивши члан организације Бадр — био је први командант КХ. Група је директно подређена снагама Кудс и делује по њиховим упутствима и смерницама. Амерички Стејт департмент тврди да је Хезболах са седиштем у Либану обезбедио оружје и обуку за групу преко Јединице 3800.
Ирачка побуна (2003–2011) Група је постала позната 2007. године због напада на коалиционе снаге предвођене САД у Ираку, и била је позната по објављивању видео снимака својих напада на америчке снаге на интернет. Главна тактика милиције била је испаљивање ракета и минобацачких граната на америчке базе, снајперски напади и постављање бомби поред пута како би напала америчке и коалиционе снаге.
Дана 19. јула 2005. године, наредник америчке војске Артур Р. Мекгил је погинуо у Багдаду, када је експлодирала импровизована бомба коју је поставио Катаиб Хезболах док је био на патроли у Хамвију.
Дана 17. октобра 2006. године, четворица америчких војника су погинула када је импровизованом експлозивном направом западно од Багдада око 6:50 погођен тенковски аутомобил Бафало MRAP у којем су се налазили. Напад је снимљен и објављен на интернету од стране Катаиб Хезболаха.
Дана 27. фебруара 2007. године, три америчка војника су погинула, а један је рањен у експлозији бомбе коју су поставили милитанти Катаиб Хезболаха поред пута у ирачкој престоници.
Дана 15. марта 2007. године, четири америчка војника су погинула у источном Багдаду када су импровизоване експлозивне направе које су поставили чланови Катаиб Хезболаха.
Дана 18. јуна 2007. године, наредник америчке војске Ерик Л. Снел је убијен када га је снајпериста КХ пуцао у лице током ватрене борбе са припадницима КХ милиције у Багдаду.
Дана 25. септембра 2007. године, наредник Закари Б. Томчак је убијен од стране снајпера КХ у Багдаду. Његово убиство је снимљено и објављено на интернету од стране милиције КХ.
Дана 4. октобра 2007. године, специјалац америчке војске Авеалало Мило је убијен од стране снајпера КХ у Багдаду. Напад је снимљен, а потом објављен на интернету од стране чланова групе.
Дана 20. новембра 2007. године, Алфред Г. Паредез Млађи је убијен када су чланови ћелије Катаиб Хезболаха детонирали импровизовану експлозивну направу у насељу Ел Баладијат у Багдаду.
Дана 4. јуна 2008. године, КХ је извршио ракетни напад који је требало да циља коалиционе снаге, али је уместо тога убио 18 цивила у Багдаду.
Средином 2008. године, америчке и ирачке снаге покренуле су репресију против групе и „ Специјалних група “, америчког војног термина за милиције које подржава Иран у Ираку. Најмање 30 њених чланова је заробљено током тих месеци. Многи од вођа групе су такође заробљени, а амерички званичници су тврдили да је „као резултат тога велики део руководства побегао у Иран“.
Дана 2. јула 2009. године, КХ је додата на листу страних терористичких организација Стејт департмента САД . Група је проглашена одговорном за бројне нападе импровизованим експлозивним направама, минобацачима, ракетама и ракетним бацачима, као и снајперске операције, усмерене на америчке и ирачке снаге, укључујући ракетни напад у новембру 2008. године у којем су убијена два радника УН.
У децембру 2009. године, група је пресрела нешифровани видео пренос беспилотних летелица MQ-1 Predator изнад Ирака.
Дана 12. фебруара 2010. године, дошло до пуцњаве са осумњиченим члановима групе 265 километара југоисточно од Багдада у селу близу иранске границе, саопштила је америчка војска. Дванаест људи је ухапшено, наводи се. „На заједнички безбедносни тим су отворили ватру појединци распоређени по више стамбених зграда... чланови безбедносног тима су узвратили ватру, убивши појединце за које се процењује да су непријатељски борци“, навела је војска у саопштењу. Покрајински ирачки званичници рекли су да су многи од погинулих били невини пролазници и захтевали су надокнаду. Рекли су да је осам људи убијено.
Генерал Реј Одијерно је 13. јула 2010. године именовао Катаиб Хезболах као групу која стоји иза претњи америчким базама у Ираку. „У последњих неколико недеља дошло је до повећане претње... и зато смо повећали безбедност у неким од наших база“, рекао је Одијерно новинарима на брифингу у Багдаду.
Дана 6. јуна 2011. године, милитанти КХ испалили су ракете на оперативну базу Лојалти у источном Багдаду, убивши шест америчких војника. Још пет војника је рањено у нападу.
Дана 29. јуна 2011. године, КХ је испалио ракете ИРАМ које су погодиле америчку базу близу иранске границе – COP Shocker . У нападу су погинула три америчка војника.
У јулу 2011. године, ирачки обавештајни званичници проценили су величину групе на око 1.000 бораца и рекли су да су милитанти плаћени између 300 и 500 долара месечно.
Гранични прелаз Ел Каим је доживео убрзане војне активности јер се очекује да ће група играти важну војну и безбедносну улогу када се прелаз са Сиријом званично отвори 30. септембра 2019.
После повлачења САД Ватик ел Батат, бивши вођа Катаиб Хезболаха, најавио је стварање нове шиитске милиције, Мухтарове армије, 4. фебруара 2013. године, рекавши да је њен циљ да брани шиите и помогне влади у борби против тероризма.
Године 2014, група је почела да учествује у борби против Исламске државе у Ираку. Такође 2014. године, они и шест других претежно шиитских ирачких паравојних група формирали су Снаге народне мобилизације. Од октобра 2016. године, КХ је заједно са ирачком војском и другим ПМФ групама учествовао у бици за Мосул против ИД. Они су, заједно са другим ПМФ групама, били активни у борбама око Тал Афара, прекидајући везу ИД од Мосула и Тал Афара са остатком њихове територије.
Током протеста у Ираку 2019. године, припадници КХ-а су наводно били умешани у отмицу и убиство стотина мирних демонстраната.
Дана 29. децембра 2019. године, Сједињене Државе су бомбардовале седиште Катаиб Хезболаха у близини Ел Каима. Ваздушни напади су циљали три локације Катаиб Хезболаха у Ираку и две у Сирији, а међу њима су била складишта оружја и командна места, према Ројтерсу и саопштењу америчке војске. Напад је био одмазда након што је два дана раније на базу К-1 испаљено преко 30 ракета, као и након других напада на базе америчких снага у Ираку. У ранијем нападу је убијен амерички извођач радова и рањено неколико ирачких и америчких војника. Наводно је у америчким ваздушним нападима погинуло двадесет пет људи, а 51 припадник је рањен.
Као одговор на америчко бомбардовање седишта КХ 29. децембра, демонстранти су 31. децембра 2019. напали америчку амбасаду у Зеленој зони у Багдаду. Многи демонстранти били су припадници милиције КХ, укључујући команданта КХ Абу Махдија ел Мухандиса. Амерички одбрамбени секретар Марк Еспер упозорио је 2. јануара да група можда планира нове нападе у Ираку и да су САД спремне да покрену превентивне нападе.
Абу Махдија ел Мухандиса су убиле Сједињене Државе у близини међународног аеродрома у Багдаду 3. јануара 2020. године.
Дана 27. фебруара 2020. године, Министарство спољних послова и Министарство финансија САД означило је Ахмада ел Хамидавија, генералног секретара КХ, као „ специјално означеног глобалног терористу“.
У марту 2020. године, САД су покренуле ваздушне нападе на објекте Катаиб Хезболаха у Карбали као одмазду за нападе у кампу Таџи.
Дана 25. јуна 2020. године, ирачке снаге безбедности извршиле су рацију на базу КХ у Дори, на југу Багдада, и привеле најмање 14 припадника милиције.
Дана 11. октобра 2020. године, КХ је објавио да је пристао на условни прекид ватре против интереса Сједињених Држава у Ираку.
Дана 26. фебруара 2021. године, амерички ваздушни удари погодили су циљеве које користе милиција КХ и друге групе које подржава Иран у Сирији. Ови удари су изведени као одмазда за напад на америчку ваздухопловну базу у Ербилу 15. фебруара 2021. године.
Дана 21. марта 2023. године, Катаиб Хезболах је киднаповао израелску истраживачицу Елизабет Цурков у багдадском округу Карада. Цурков је пуштена на слободу 9. септембра 2025. године.
Сједињене Државе су 17. новембра 2023. године прошириле обим санкција против КХ стављајући на црну листу шест високих званичника повезаних са милицијом након напада на америчке снаге у Ираку и Сирији.
Дана 21. новембра 2023. године, амерички борбени авион AC-130 погодио је возило Катаиб Хезболаха у близини Абу Граиба, као одговор на напад Исламског отпора у Ираку 20. новембра на ваздухопловну базу Ел Асад.
Дана 24. јануара 2024. године, САД су покренуле серију ваздушних удара усмерених на Катаиб Хезболах, убивши седам припадника ове групе. Према саопштењу Централне команде САД, ваздушни удари су погодили „седиште, складиште и локације за обуку ракетних, пројектилских и једносмерних нападних беспилотних летелица групе“.
Портпарол Министарства одбране САД изјавио је да напад дроном на Кулу 22, у којем су погинула 3 америчка војника, а 47 повређено, има „трагове“ Катаиб Хезболаха. Дана 30. јануара 2024. године, Катаиб Хезболах је објавио обуставу свих својих војних операција против америчких снага у региону након напада дроном на Кулу 22, у којем су погинула 3 америчка војника, а 47 повређено. Објавили су да је ова одлука донета како би се спречило „срамота“ ирачке владе која је позвала све стране отпора на деескалацију ситуације.