Јункерс -{K 30}- је бомбардер, торпедни авион и извиђач далеког долета. Пројектовао га је инг. Ернст Циндел а производила немачка компанија -{Junkers Flugzeugwerke AG}- 1925. године. То је била војна верзија авиона Јункерс G 23 и Јункерс G 24http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-k30.html мини|лево|150px|Ернст Циндел пројектант авиона Пројектовање и развој мини|десно|290п|Мотор Јункерс L5 авиона Јункерс K 30 мини|десно|290п|Цртеж авиона Јункерс K 30 мини|десно|290п|Хидроавион Јункерс K 30 мини|десно|290п|Авион Јункерс K 30 испоручен Југославији 1932.http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/junkers-g-24 мини|десно|290п|Кокпит авион Јункерс K 30 мини|десно|290п|Дорзална митраљезка купола авиона Јункерс K 30 мини|десно|290п|Бомбе на подвесним носачима испод трупа авиона Јункерс K 30 мини|десно|290п|Авион Јункерс K 30 са испуштеном доњом куполом На захтев заинересованих купаца из Чилеа, Шпаније и Совјетског Савеза инжењери Јункерса су на бази постојећих путничко транспортних авиона Јункерс G 23 и Јункерс G 24 конструисали вишенаменски борбени авион који је добио ознаку К 30. Први прототип је полетео 1925. године а авион се производио до 1927. године Технички опис Авион Јункерс K 30 је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, тромоторни авион металне конструкције. Два мотора су му уграђена у крила авиона а трећи се налази у носу (кљуну) трупа авиона. Оваква конструкција распореда мотора је постала уобичајена (стандард) за конструкцију како транспортних тако и бомбардерских авиона тога времена.
Труп авиона К 30 је био правоугаоног попречног пресека, у простору где се налазила путничка кабина постојао је носач бомби а на поду врата кроз која су бомбе испадале из авиона. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од таласастог дуралуминијумског лима, чија су се ребра поклапала са дужином трупа и вршила су додатно ојачано уздужно укрућење. Облога је за конструкцију причвршћена закивцима. Главни резервоари за гориво налазили су се у крилу авиона (обично 6 комада или за повећани долет 12 резервоара), са запреминама од 1300 или 2600 литара. Резервоари за уље су се налазили у гондолама иза мотора. Кокпити пилота, који су се налазиле једна поред другог у отвореним кабинамаStützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. 1994. ..
Погонска група: Авион је у току производње био опреман различитим моторима. У њега су уграђивани следећи мотори: Јункерс L 5; Gnôme Rhône Jupiter; Siemens Jupiter. На вратило мотора се директно постављала двокрака дрвена елиса фиксног корака пречника 2,9 m.
Крило је било троделно, правоугаони део крила везан за труп и његов саставни део назива се центроплан на коме се налазе и крилни мпотори, и два краја крила трапезног облика. Крило је традиционално Јункерсово, дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге од валовитог алуминијумског лима. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дуралуминијума док им је облога била од равног лима.
Репне површине вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали конструкцију од дуралуминијума а облогу од алуминијумског валовитог лима. Хоризонтални стабилизатори су упорницама били ослоњени на труп авиона.
Стајни трап је био класичан фиксан са гуменим точковима и еластичном осовином. У вертикалним носачима стајног трапа били су уграђени амортизери. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона. Уместо точкова лако су се могле монтирати скије за коришћење авиона у зимским условима. Када се стајни трап замени пловцима настаје хидроавион а авион добија ознаку К 30 W (W- Wasserflugzeug) Варијанте К 30 / R 24 / Југ-1 - су борбени авиони К је ознака за авионе произведене у Јункерсу Немачка, R је ознака за авионе произведене у Шведској а Југ-1 су авиони произведени у СССР-у (Филях заједничка фирма Јункерс-СССР). У овој групи је било 6 подтипова (бомбардери, извиђачи, транспортни). Хидроавиони - авиони овог типа су имали хидро варијанту означени додатном ознаком "W"- Wasserflugzeug, код којих су уместо стајног трапа били монтирани пловци. Војна варијанта хидроавиона је могла бити бомбардер или торпедоносац (торпедни авион)http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/junkers-g-24.
Наоружање К 30 је био опремљен са три митраљеске куполе са удвојеним митраљезима: две отворене куполе, једна напред и једна назад, налазиле су се у горњем делу трупа, са митраљезима постављеним на ротирајућим постољима; трећа је била пројектована као купола која је била испод пода трупа и могла се ротирати за 360 степени, ван дејства се могла увући у труп авиона. Бомбе укупне тежине 1.000 -{kg}- могле су се носити на подвесним носачима испод крила или у трупу авионаhttps://hugo.junkers.de/blog/flugzeuge/junkers-k-30/.
Оперативно коришћење Авион Јункерс К 30 је први пут полетео 1925. године. Производио се у матичној фирми Junkers Flugzeugwerke AG из Dessau, шведској фирми AB Flygindustri из Limhamn код Malmö-а и у заједничкој фирми Јункерса и Совјетског савеза Јункерс Филях из Москве а производња је трајала од 1925 до 1927. године. За то време је произведено 30 ових авиона. Пошто је Немачкој у то време било забрањено да производи борбене авионе, производња овог авиона је организована тако, да су се у матичној фирми производили делови авиона а финална монтажа се одвијала у филајалама у Шведској и Совјетском Савезу.
Војни авиони Јункерс К 30 су продати, Чилеу (6), Шпанији (3), СССР-у (21)Шавров В. Б. История конструкций самолетов в СССР до 1938 г., Москва, Машиностроение. 2002. . и Краљевини Југославији (2). Југославији су ови авиони испоручени 1931. године као цивилни Јункерс G 24 па су накнадно преправљени на стандард К 30О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004., ISSN:1450-684X. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. 1994. . Шавров В. Б. История конструкций самолетов в СССР до 1938 г., Москва, Машиностроение. 2002. . Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. . О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004., ISSN:1450-684X. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. . . .
Види још Јункерс G 23 Јункерс G 24 Тупољев ТБ-1 Авиа Фокер F 39 Савоја Маркети SM.79 Бристол Бленим Дорније Do 17 Бреге 19 Немачко царско ратно ваздухопловство
Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-k30.html https://airwar.ru/enc/bww1/juk30.html https://hugo.junkers.de/blog/flugzeuge/junkers-k-30/ https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=28583.0;wap2 http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/junkers-g-24
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Бомбардерски авиони Категорија:Торпедни авиони Категорија:Извиђачки авиони Категорија:Транспортни авиони