Митра Рељић (Врапце, 9. јул 1952) српски је слависта, лингвиста и универзитетски професор. Позната је по свом научном и истраживачком раду на пољу руског и српског језика, са посебним фокусом на социолингвистичке прилике и страдање српске језичке и споменичке баштине на Косову и Метохији.Биографија Митре Рељић на порталу Виртуелног музиеја српског језика
Биографија Рођена је у селу Врапце, општина Медвеђа. Основно и средње образовање, као и студије руског језика и књижевности на Филозофском факултету, завршила је у Сарајеву. Након студија, шеснаест година је радила у Ваздухопловном војном школском центру у Сарајеву.
Ратна дешавања 1992. године приморала су је да напусти Сарајево само месец дана пре планиране одбране магистарског рада. Магистрирала је 1994. године на Филолошком факултету у Београду са темом из области руских неологизама. Докторску дисертацију под насловом „Српски језик на Косову и Метохији данас (социолингвистички и лингвокултуролошки аспекти)” одбранила је на истом факултету.
Од 1992. до 1995. године радила је на Филолошком факултету у Приштини, а након погрома и измештања факултета, наставља свој рад на Филозофском факултету у Приштини.
Научни рад Област њеног научоистраживачког интересовања обухвата руску и српску социолингвистику, лексикологију, теорију превођења и језик поезије. Сматра се једним од најзначајнијих лингвиста који се баве савременим стањем српског језика на Косову и Метохији. Њена истраживања често укључују захтеван теренски рад, посебно на уништеним српским гробљима, где документује нестајање ћириличке и епиграфске баштине.
Одабрана библиографија Поред преко 100 објављених научних радова, записа, репортажа и путописа, аутор је значајних монографија: С душом на готовс: сведочења: Косово и Метохија 1999-2004, Косовска Митровица (2005). Истраживања српског језика на Косову и Метохији, зборници радова (уредник и аутор). Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина, Матица српска (2020). Цркве Сиринићке и Средачке жупе (коаутор), Матица српска (2024).
Чланства и признања Члан је Славистичког друштва Србије и Косовскометохијског одбора Матице српске. За свој педагошки и научни рад одликована је Медаљом рада и више пута је бирана за најбољег професора.
Референце
Литература
Злата Бојовић и др, Библиографски речник, Београд, 2005. Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике, Београд, 2011.
Категорија:Рођени 1952. Категорија:Српски филолози Категорија:Српски лингвисти Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Приштини Категорија:Слависти Категорија:Чланови Матице српске Категорија:Медвеђани Категорија:Студенти Универзитета у Сарајеву