Технофеминизам представља теоријски и практични оквир који проучава односе између технологије, рода и моћи. Заснован на феминистичкој мисли, технофеминизам критички испитује начине на које технологија обликује, одржава или нарушава родне неједнакости, настојећи истовремено да кроз технолошки дизајн и његову употребу замисли праведније друштвене будућности.

Термин се најчешће приписује социолошкињи и феминистичкој теоретичарки Џуди Вајцман, која је овај концепт представила у својој утицајној књизи Технофеминизам из 2004. године.

Историјски гледано, технофеминизам је уско повезан са концептом сајберфеминизма, који се појавио почетком деведесетих година XX века. Порекло сајберфеминизма и технофеминизма често се доводи у везу са идејама из дела Манифест киборга ауторке Доне Харавеј. Од деведесетих година XX века развио се велики број феминистичких покрета који се баве односом феминизма и технологије из различитих перспектива, при чему се њихове мреже, идеје и концепти често међусобно преплићу.

Технофеминизам се често анализира у вези са појмом интерсекционалности, термином који је увела Кимберли Креншоу. Овај концепт проучава односе између различитих идентитета и друштвених категорија, као што су раса, социоекономски статус, сексуалност, род и друге.

Технофеминизам (књига)

Преглед Технофеминизам је књига академске социолошкиње Џуди Вајцман која преиспитује однос између рода и технологије и нуди феминистичко тумачење односа између жене и машине. Књига се супротставља технократској идеологији и уместо тога износи тезу да су друштво и технологија међусобно конститутивни, односно да се узајамно обликују.

Ауторка ову тезу поткрепљује примерима из феминистичке историје који се односе на репродуктивне технологије и аутоматизацију. Дело се сматра једним од значајних доприноса развоју феминистичке технонауке као научне области.

Пријем Према приказу објављеном у часопису American Journal of Sociology, Вајцман уверљиво тврди да „анализе свега, од транспортних система до Папаниколау теста, морају да укључе технофеминистичку свест о често различитим позицијама мушкараца и жена као дизајнера, радника у производњи, продаваца, купаца, оних који остварују профит и телесно присутних корисника таквих технологија”.

У часопису Science, Technology & Human Values, Сали Вајат истиче да „теоријски увиди феминистичке технонауке могу и треба да буду корисни како за емпиријска истраживања тако и за политичке промене и деловање”. Она додаје да је један од начина да се томе приступи „повратак производњи и раду као местима истраживања, јер је велики део истраживања последњих година био усмерен на потрошњу, идентитет и представљање”.

Издања Поред штампаног издања, које је више пута поново штампано, електронска издања књиге Технофеминизам објављена су 2013. године. Књига је такође преведена на шпански језик под насловом El Tecnofeminismo.

Академски контексти Поједини научници, као што су Лори Бет де Хертог, Лиз Лејн, Џесика Уелет и Анџела Хас, указивали су на недостатак научних радова из области технофеминизма, посебно у оквиру ширих истраживања технологије. Керолајн Басет, професорка дигиталних хуманистичких наука на Универзитету у Кембриџу, такође је писала о технофеминизму и аутоматизацији, истичући његов недовољно препознат значај у расправама о вештачкој интелигенцији и дигиталној култури.

Једно од главних питања технофеминизма јесте однос између историјских и друштвених норми и начина на који се технологија пројектује и примењује. Технофеминистичке научнице и научници настоје да укажу на често непримећене неједнакости које су уграђене у технолошке системе и да предложе решења за њихово превазилажење. Такође истражују како се технологија може користити у позитивне сврхе, посебно у корист маргинализованих група.

Анџела Хас Анџела Хас технофеминизам посматра као претечу истраживачког поља које назива „дигиталне културне реторике”, што је уједно и централни фокус њеног научног рада. Интеракције између ова два поља подстакле су научнике да анализирају интерсекционалну природу технологије и начин на који она доводи до стварања алата који не служе једнако свим корисницима.

Хас такође истражује на који начин маргинализоване групе ступају у интеракцију са дигиталним технологијама. Посебно се бави питањем како откривање одређених аспеката личног идентитета утиче на могућност присуства појединаца у онлајн простору. Иако дигитални простори понекад не узимају у обзир потребе маргинализованих група — на пример, када се особе које се идентификују као хомосексуалне перципирају као „сексуалне у свакој ситуацији”, што утиче на начин на који онлајн заједница комуницира са њима — технологија се понекад може преобликовати тако да служи женама и маргинализованим групама.

Као пример за то Хас наводи вибратор. Иако се данас често повезује са оснаживањем жена, овај уређај је првобитно коришћен у медицинске сврхе за „лечење” жена којима је дијагностикована „хистерија”.

Де Хертог и сарадници Лори Бет де Хертог, Лиз Лејн и Џесика Уелет надовезале су се на рад претходних истраживача и анализирале га у контексту научног часописа Computers and Composition. У свом раду испитивале су учесталост појављивања термина „технофеминизам” и сродних појмова у овом часопису. Резултати су показали да је број таквих појављивања ограничен, због чега су ауторке позвале на шире коришћење термина „технофеминизам” у научним радовима, као и на већу примену интерсекционалних приступа у доминантној литератури о технологији.

Кери Елиз Хоман Кери Хоман у својој докторској дисертацији истражује теме технофеминизма, посебно анализирајући на који начин се феминизам испољава у дигиталним просторима. Као пример користи блог Feministing, намењен особама заинтересованим за феминистички активизам. Хоман примењује различите реторичке теоријске оквире (као што су позивна реторика и реторичке екологије) како би показала да онлајн платформе могу, с једне стране, да допринесу иницијативама за друштвену правду, али и да, с друге стране, понекад доведу до искључивања појединих маргинализованих група.

Референце

Категорија:Феминизам Категорија:Технологија