Црква Светог Ђорђа у рушевини, налази се у насељеном месту Дујке, на територији општине Сјеница. Село Дујке је удаљено десет километара јужно од Сјенице, а рушевине цркве се налазе на северној страни активног гробља, на заобљеном врху брда изнад основне школе.

Опис По свом архитектонском решењу то је једнобродна црква, са малом полукружном апсидом на источној страни. Нема припрату и вероватно је никада није ни имала. Пресведена је полуобличастим сводом који су ојачавала два лука, који нису ослоњени на пиластре, већ се појављују у виду прстенастих ојачања. Приликом градње зидова и свода употребљаване су керамичке посуде различите величине које су имале функцију појачања акустичности храма. Сада се, након отпалог малтера, види 15-ак лонаца чија је унутрашњост глеђосана. У цркву се улазило са јужне стране, на углу где се јужни зид спаја са западним. Имала је пет прозора, по један на: апсиди, северном и западном зиду и два на јужном зиду. У простору проскомидије налази се једна већа ниша, а друга мања је на северном зиду, ближе олтарском простору.

На средини пода очувана је стопа стуба који је подупирао свод. По наводима старијих људи из села негде око средине 19. века, ово подручје је задесио јак земљотрес од кога су настрадале многе грађевине. Црква је била поштеђена од рушења, али због напуклости свода у средишњем делу цркве постављен је стуб који је подупирао свод. Црква је солидно зидана од ломљеног камена кречњака чији су блокови на спољним ивицама лепо обрађени. Свод, делови лукова и прозора грађени су тесаном сигом. Под цркве је израђен од делимично обрађених камених плоча, којима је била и покривена. Све унутрашње зидне површине цркве биле су у време обнове живописане.

Легенде Претпоставља се да је обновљена црква подигнута на темељима неке старије коју је, по народној традицији, подигао Стефан Мусић, сестрић кнеза Лазара. Да је црква средњевековна грађевина говори и податак из натписа да је она обновљена, а не грађена у то доба. Тешко је рећи када је старија црква порушена и у којој мери је била сачувана пре обнове. Очигледно да је почетком 18. века подигнута скоро из темеља, што се види у јединствености структуре садашњих зидова, али и у поштовању основе старије грађевине. По причању мештана у рушевинама цркве налазио се још један натпис у коме је, наводно, писало да су цркву градили Немањићи. Тај натпис је однео неки човек који се представио да је из неког музеја из Београда. Споменик је однет у Сјеницу и ту му се губи траг.

За цркву св. Ђорђа у Дујкама везује се предање по коме је она овде долетела с Радишића Брда. Ова легенда се доводи у везу и са натписом у ком се помиње ктитор обновљене цркве, поп Мојсије који се презивао Радишић. Очигледно је да се са обновом цркве доводи у везу Радишића брдо на ком се налазе рушевине цркве Васојевића Стеве, са које је материјал, по мишљењу Р. Љ. Павловића, послужио за обнову цркве у Дујкама. Радишићи су пореклом из села Шушура код Сјенице, али су се давно одселили негде у Шумадију.

По казивању старијих мештана, свод цркве се срушио после ослобођења у Првом светском рату. Након урушавања свода, унутрашњост цркве је рашчишћена 1922. године. До тада су фреске биле добро очуване у олтару и на јужном зиду, а на осталим странама прилично уништене. Зидови цркве још увек стоје очувани скоро до свода, накривљени су и испуцали. У цркви је и огромно стабло трешње, које својим корењем и држи, али и подрива зидове.

Види још Епархија милешевска

Референце

Литература

Категорија:Рушевине цркава у Србији Категорија:Историја Сјенице Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Православни храмови у Србији