Кондорош () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у сарвашком јарашу.Основни подаци и поштански број селаКондорош са геоподацима].
Географија Кондорош се налази дуж главног пута 44 (између Сарваша и Бекешчабе), 22 km југоисточно од Сарваша, 22 km северозападно од Бекешчабе и 25 km североисточно од Орошхазе. Главни пут иде отприлике у правцу исток-запад кроз центар насеља, а у правцу север-југ кроз њега пролази пут 4642 између Ђомаендреда и Сентеша. Са својим јужним суседом Чорвашем и главним путем 47 повезан је путем 4409.
Од октобра 2019. године, приступачност Кондороша путевима је значајно побољшана отварањем аутопута М44. Улаз и излаз који опслужује град изграђен је на деоници Кондорош-Нађсенаш пута 4642, недалеко од јужне ивице центра града.Таксативни подаци о насељу
Историја Име овог насеља се први пут појављује 1228. године, и у то време је овде имао своје седиште поросло (званичник, извршилац) по имену Мико.
Године 1241. село је уништено у татарском пустошењу. Године 1403. се у писаним изворима појављује под именом Кондорошеђхаза. У то време, био је део Ђуланског властелинства, али је наведен скоро последњи, као да је пуста. Оно што је сигурно јесте да је био насељено место 1466. године, и као резултат спора између властелина, 15 локалних кметова је нанело велику штету суседном Кетшопроњу. Године 1498, 17 локалних кметова је такође учествовало у насиљу Донаторње под вођством својих управитеља.
Године 1526. већ је постало једно од највећих села у Ђуланском властелинству. Турски пописи су забележили 70 порти. Извесно је да је 1590. године враћена од Турака као село које је служило замку Егер. Касније је, док су још турци били ту, насеље потпуно уништена.Кратка историја кондороша
Кондорошпуста је дата барону Јаношу Ђерђу Харукерну као донација. Око 1740. године, зграда гостионице, која је и данас позната, изграђена је дуж тада важног арадског пута, као гостујућа пошта. Романса о одметницима из степа, легенда о Шандору Рожи, повезана је са њеном изградњом. Поновно оснивање садашњег насеља догодило се 1875. године. Први печат села усвојен је на предлог Иштвана Петефија, службеника фарме Кишшако, брата Шандора Петефија, на предлог првог благајника независног села. Он је био први благајник села.
Међу познатим становницима Кондороша су легендарни петобојац Андраш Балцо и европски познати сликар Тибор Чернуш. Природна богатства овог места чине заштићене биљке као што су жалфија, јагорчевина, млечика, пуста метен и патуљасти бадем. Подручје обилује ситном дивљачи, а ни срне нису ретка појава. Љубитељи бициклизма могу уживати у звезданим турама које полазе из Кондороша. Дани одметника, сада већално познат догађај, установљени су 2001. године како би се очувала традиција одметништва.
На предлог министра јавне управе и правде, Кондорош је добио статус града 15. јула 2013. године.
Демографија Године 2001, 96% становништва насеља се изјаснило као мађарско, а 4% словачко порекло.
На попису из 2011. године, 87,9% становника се изјаснило као мађарско, 0,5% немачко, 0,4% румунско, 6,6% словачко (12% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 14,9%, калвинисти 1,7%, лутерани 33,2%, неконфесионално 25,5% (22,7% се није изјаснило).
У 2022. години, 92,4% становништва се изјаснило као Мађари, 5,2% као Словаци, 0,5% као Немци, 0,4% као Роми, 0,1% као Румуни, 0,1% као Украјинци, 2,6% као друге, недомаће националности (7,5% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 25,2% су били лутерани, 10,6% римокатолици, 1,7% калвинисти, 1,7% остали хришћани, 0,8% остали католици, 0,1% гркокатолици, 0,1% православци, 20,9% неконфесионално (38,8% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Кондорош на fallingrain.com Кондорош на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Kondoros.lap.hu - колекција линкова Споменици Кондороша Средњовековне цркве
Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш