Караманова кућа била је кућа у Миљевини код Фоче која је током рата у Босни и Херцеговини служила као заточенички објекат за бошњачке жене и девојке, изложене вишеструким силовањима, мучењу и сексуалном ропству. У судској документацији Хашког трибунала и Суда Босне и Херцеговине помиње се као једно од најпознатијих места злочина у фочанским предметима против Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача, Зорана Вуковића, Радована Станковића, Гојка Јанковића, Неђа Самарџића и Драгана Зеленовића. Име је добила по свом претходном власнику Нусрету Караману, чија је кућа током етничког чишћења Фоче претворена у заточенички објекат.

Локација и намена Кућа се налазила у Миљевини, у близини Фоче. У пресуди Хашког трибунала у предмету Кунарац, Ковач и Вуковић наведено је да су у њу одвођене поједине жене и девојке заточене у спортској дворани „Партизан” у Фочи и у средњој школи у Калиновику. Према судски утврђеним чињеницама, објекат је у лето и јесен 1992. служио као место заточења, силовања и сексуалног поробљавања бошњачких жена и девојака.

У оптужници против Радована Станковића наводи се да се Караманова кућа налазила у близини штаба батаљона и да су у њој заточенице током читавог периода боравка биле изложене вишекратним силовањима и сексуалном злостављању, нарочито припадника групе Пера Елеза. У јавним материјалима Хашког трибунала о злочинима у Фочи помиње се као место изван града у коме су жене и девојке држане и силоване.

Судски поступци и значај Караманова кућа имала је важно место у више поступака за ратне злочине пред Хашким трибуналом и Судом Босне и Херцеговине. У пресуди у предмету Кунарац, Ковач и Вуковић описана је као један од објеката у систему затварања, сексуалног насиља и поробљавања жена на подручју Фоче 1992. Иста локација помиње се и у предметима против Радована Станковића, Гојка Јанковића, Неђа Самарџића и Драгана Зеленовића, у вези са извођењем заточеница, њиховим силовањем и одржавањем услова сталног страха за живот.

Злочини почињени у Карамановој кући били су део ширег обрасца систематичног насиља над бошњачким женама у Фочи, који је у пракси међународног кривичног права постао један од најпознатијих примера за процесуирање силовања, сексуалног ропства и поробљавања као злочина против човечности.

У литератури о раду домаћег правосуђа у Босни и Херцеговини, Караманова кућа се помиње и у вези са предметом Станковић, који је био први предмет уступљен са МКТБЈ-а Суду БиХ, као и у анализама раних домаћих поступака за сексуално ропство и друге облике родно заснованог насиља.

Свједочења Претресно веће је утврдило да је свједокиња FWS-75 пребачена у ту кућу, где су већ били Радован Станковић, Неђо Самарџић и други војници, те да су жене током боравка у кући више пута силоване.

У истој пресуди посебно је издвојено свједочење FWS-87, које је поткрепљено и свједочењем A.S. Претресно веће је прихватило да су дјевојке у таквим објектима држане под сталном контролом, излагане сексуалном насиљу и понижавању, а за Караманову кућу је у чињеничним налазима наведено и да је Драгољуб Кунарац током септембра или октобра 1992. тамо силовао FWS-87.

У материјалима Механизма и публикацијама о Фочи наглашено је да су у Карамановој кући држане и малолетне девојчице. Посебно је описан случај дванаестогодишње A.B., која је после издвајања из групе жена била одведена у кућу у којој је током више месеци вишеструко силована, присиљавана на кућне послове и третирана као „својина” војника који су ту боравили. У истим изворима наводи се да су девојке из те куће одвођене и на друге локације, где су такође биле силоване и сексуално злостављане.

Референце

Литература

Категорија:Логори у Рату у Босни и Херцеговини Категорија:Злочини над Бошњацима Категорија:Историја Фоче Категорија:Грађевине у Фочи