десно|мини|Молвајдеова палеогеографска мапа Земље у време када су прстенови били присутни (465 милиона година) Земљини прстенови су скуп планетарних прстенова који су можда у једном тренутку били присутни око Земље током ордовицијумског периода. Ови прстенови су се можда формирали током ордовицијумског ударног врха пре отприлике 466 милиона година. Први пут их је предложио тим научника у сарадњи са Универзитетом Монаш у септембру 2024. годинеTomkins et al., https://doi.org/10.1016/j.epsl.2024.118991, Earth & Planetary Science Letters , 118991 и били су предмет интересовања неколико година пре студије. Прелазни прстенови су претходно предложени да објасне климатске промене у касном еоцену и неопротерозоику.
Историја
Формација Верује се да је матично тело које је произвело Л-хондритне метеорите прешло Земљину Рошову границу, што је довело до распада тела и расејавања његових остатака, што је на крају довело до формирања прстена.
Постформација Верује се да су прстенови постојали пре отприлике 466 милиона година. Хирнантско залеђивање може бити директна последица тога што прстенови заклањају светлост да не допре до Земље, а прстенови су можда постојали и до 40 милиона година.
Студије
Студија из 2024. Прстен је предложен 2024. године, у студији која је открила да се 21 кратер од удара налази дуж равне траке око Земљиног екватора. Студија је приметила да сваки 21 кратер настао као резултат метеорског догађаја спада у екваторијални опсег траке од ≤30°, упркос чињеници да ~70% Земљине коре има кору погодну за очување кратера. Студија је такође приметила да је шанса да сваки 21 кратер спада у опсег од 30° једна према 25 милиона и да би била веома мало вероватна осим ако кратери нису узроковани раствореним системом прстенова.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Сунчев систем Категорија:Науке о Земљи