Хазим Шабановић (Поријечани, 1916 — Истанбул, 22. март 1971) био је босанскохерцеговачки и југословенски историчар, оријенталиста и преводилац, један од истакнутих проучавалаца османског периода у историји Босне и Херцеговине и јужнословенских земаља. Највећи део научног рада посветио је османској управној, културној и књижевној историји Босне, као и приређивању и тумачењу османске архивске грађе. Радио је у више научних и културних установа у Сарајеву и Београду, а најдуже у Оријенталном институту у Сарајеву.

Биографија Рођен је 1916. у Поријечанима код Високог, а школовао се у Гази Хусрев-беговој медреси у Сарајеву. Дипломирао је 1940. на Вишој исламској шеријатско-теолошкој школи у Сарајеву, док је 1956. докторирао историју на Филозофском факултету у Београду.

Према биографским подацима из стручне литературе, после завршетка студија радио је као судски приправник, затим као кустос у Турсом архиву Земаљског музеја у Сарајеву, потом у Архиву града Сарајева, а затим и у другим научним и библиотечким установама. Од 1950. био је сарадник Оријенталног института у Сарајеву, где је временом постао један од водећих истраживача османске прошлости Босне и Херцеговине. У раздобљу 1953—1957. предавао је турски језик и дипломатику на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Шабановић је био тесно везан и за рад Гази Хусрев-бегове библиотеке. Дужност управника библиотеке преузео је 17. октобра 1948, а касније је био и члан њеног савета, као и сарадник на издањима и каталозима рукописа. Преминуо је 22. марта 1971. у Истанбулу где је у библиотекама и архивима трагао за новим подацима за своје највеће дело, ''Књижевност босанских муслимана на оријенталним језицима'', које није успео да заврши.

Научни рад Шабановићев научни рад обухватао је превођење и приређивање османских извора, монографије, научне расправе, прилоге и енциклопедијске одреднице. У стручном осврту на његово дело наведено је да његова библиографија обухвата 186 јединица, разврстаних у више тематских целина, од научнопреводилачког рада до синтетичких студија и енциклопедијских чланака.

Међу његовим најпознатијим делима издвајају се Босански пашалук: постанак и управна подјела, Крајиште Иса-бега Исхаковића и Турски извори за историју Београда. Посебно место у његовом раду имају студије о османској управној организацији, насељима, војном уређењу и културној историји Босне, као и преводи путописне и архивске грађе. Био је и главни, а потом и одговорни уредник часописа Прилози за оријенталну филологију.

Његови радови остали су важно полазиште за истраживања османског раздобља у историографији Босне и Херцеговине, али и шире јужнословенске прошлости. У приказима његовог опуса истиче се да су његове књиге и преводи трајно допринели османистици, историји културе и проучавању историјских извора на овом простору.

Био је један од истакнутих југословенских османиста. Поред монографија, превода и научних расправа, написао је и више енциклопедијских одредница, међу којима 40 за Енциклопедију Југославије.

Наслеђе После његове смрти приређивани су научни осврти, изложбе и скупови посвећени његовом животу и раду. Гази Хусрев-бегова библиотека је 2017. приредила трибину и изложбу Хазим Шабановић 1916—1971, на којој је поново указано на његов значај за османистику, библиотекарство и историографију Босне и Херцеговине. У стручној литератури убраја се међу најистакнутије османисте које је дала Босна и Херцеговина у 20. веку.

Дела

Мурад-паша Хрват. Препородитељ Османлијског царства, Сарајево, 1936. Мухамед а. с. у свјетлу европске критике, Сарајево, 1939. Граматика турског језика с вјежбеницом, читанком и рјечником, Сарајево, 1944. Турски извори о српској револуцији 1804. Књига I. Списи Царске канцеларије 1789—1804, Београд, 1956. Евлија Челеби, Путопис. Одломци о југословенским земљама, књ. I, Сарајево, 1957. Евлија Челеби, Путопис. Одломци о југословенским земљама, књ. II, Сарајево, 1957. Босански пашалук. Постанак и управна подјела, Сарајево, 1959. Крајиште Иса-бега Исхаковића. Збирни катастарски попис из 1455. године, Сарајево, 1964. Турски извори за историју Београда. Књига прва, свеска прва. Катастарски пописи Београда и околине 1476—1566, Београд, 1964. Евлија Челеби, Путопис. Одломци о југословенским земљама, Сарајево, 1967. Књижевност Муслимана БиХ на оријенталним језицима, Сарајево, 1973.

Други о Шабановићу Књижевник у свом „Сарајевском некрологију“ је забележио Шабановићеву смрт и следеће написао о њему:

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1916. Категорија:Умрли 1971. Категорија:Височани Категорија:Босанскохерцеговачки историчари Категорија:Босанскохерцеговачки преводиоци Категорија:Југословенски историчари Категорија:Југословенски преводиоци Категорија:Оријенталисти Категорија:Добитници Шестоаприлске награде Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду