Луис Хајман Бин (15. април 1896 — 5. август 1994) био је амерички економски и политички аналитичар који је најпознатији по предвиђању победе Харија С. Трумана на председничким изборима 1948. године.
Бин је рођен у Литванији, која је тада била део Руске Империје. Емигрирао је у Сједињене Америчке Државе као дете са својом породицом и настанио се у Лаконији у Њу Хемпширу. Након што је стекао основно образовање и дипломирао на колеџу, уписао је Пословна школа Харвард у Масачусетсу, а 1922. године стекао је звање мастера пословне администрације. Године 1923, Бин је постао члан Бироа за пољопривредну економију при Министарству пољопривреде САД; радио је на проценама прихода пољопривредних газдинстава и индексима цена. Бинови графикони су коришћени у Конгресу током расправа о Макнари-Хаугеновом закону о помоћи пољопривреди. Бин је био блиско повезан са Хенријем А. Воласом; служио је као његов економски саветник, а такође је радио на неколико Воласових књига. Писао је чланке за часопис The Review of Economics and Statistics.
Током касних 1930-их, Бин је почео да развија интересовање за политичку анализу и предвидео је резултате многих избора. Након његове успешне пројекције на председничким изборима 1948. године, часопис Лајф назвао га је „усамљеним пророком” Труманове победе. Бин је написао многе књиге, укључујући Ballot Behavior и How to Predict Elections. Наставио је да прави изборне анализе и пројекције 1950-их и 1960-их, од којих је већина била тачна. Преминуо је 1994. године у свом дому у Арлингтону, Вирџинија.
Рани живот Луис Хајман Бин рођен је 15. априла 1896. године у Руској Империји. Његова породица су били литвански Јевреји. Године 1906, Бин и његова породица емигрирали у Сједињене Америчке Државе и настанили се у Лаконији у Њу Хемпширу, где су његови родитељи покренули посао са сувим воћем. Након стицања основног образовања у неколико школа у Лаконији, уписао је Универзитет у Рочестеру у савезној држави Њујорк. Током Првог светског рата, Бин се придружио Војсци САД 1918. године и служио као поручник до 1919. Исте године, дипломирао је годину дана пре своје генерације. Након дипломирања, Бин је радио као помоћник менаџера за рад у индустрији одеће. Затим је уписао Пословну школу Харвард у Масачусетсу и стекао звање мастера пословне администрације 1922. године. Бин је 1923. године оженио Дороти Меј Вајл, и добили су ћерку Елизабет и сина Дејвида.
Економски аналитичар Године 1923, Бин се придружио новооснованом Бироу за пољопривредну економију при Министарству пољопривреде САД. Његов рад у Министарству пољопривреде темељио се на употреби статистичке анализе као основи за формулисање политике. Као економски аналитичар, радио је на проценама пољопривредних прихода и индексима цена, те служио као секретар одбора задуженог за припрему месечних извештаја о ценама. Током свог мандата, направио је много успешних прогноза о усевима, пословању и ценама робе. Био је блиско повезан са Хенријем А. Воласом, сином министра пољопривреде Хенрија Кантвела Воласа, коме је Бин такође био саветник. Графикони које је Бин припремио коришћени су када се о Макнари-Хаугеновом закону расправљало у Конгресу. Године 1933, Хенри А. Волас, министар пољопривреде, именовао је Бина за економског саветника за Закон о пољопривредном прилагођавању; Бин је саветовао Воласа о економским питањима и такође радио на неколико његових књига. Током Другог светског рата, Бин је служио у Одбору за економско ратовање као главни фискални аналитичар Бироа за буџет. Од 1941. до 1945. године, Волас је био потпредседник под председником Френклином Д. Рузвелтом; касније је служио као министар трговине до 1946. године. Бин је наставио да ради за Воласа током његовог потпредседничког мандата, а касније и током мандата као министра трговине.
Године 1947, Бин се вратио у канцеларију министра пољопривреде као економски саветник, а пензионисао се када је његова позиција укинута 1953. године. Написао је и многе књиге, памфлете и чланке за часописе. Поред тога, Бинов рад се појављивао у часопису The Review of Economics and Statistics, на теме као што су расположиви приход и цене индустријских акција.
Политички аналитичар Према речима аутора Теодора Розенофа, Бин је почео да развија интересовање за политичку анализу током касних 1930-их; Розеноф је написао: Бин је објаснио да га је фасцинирала компилација председничких изборних статистика World Almanac-а од 1896. године на нивоу савезних држава, те је у њима уочио обрасце који су подстакли даље истраживање. Министар [Хенри А.] Волас охрабрио је ову почетну искру. Бин је практиковао оно што је назвао „уметношћу” политичке анализе и прогнозирања, инсистирајући да је то заиста уметност, а не наука.
На председничким изборима 1936. године, Бин је предвидео Рузвелтову убедљиву победу, при чему ће освојити све савезне државе осим Мејна, Вермонта и Пенсилваније. Ово предвиђање било је у супротности са већином анкета, које су веровале да ће трка бити тесна, али су резултати у великој мери потврдили Бинову пројекцију; Рузвелт је победио на изборима 1936. године са 523 електорска гласа у односу на 8 гласова Алфа Ландона, освојивши све државе осим Мејна и Вермонта. Бин није веровао да ће снажан резултат Републиканске странке на изборима за Конгрес 1938. или 1942. године помоћи републиканцима да победе на председничким изборима 1940. или 1944. године. Бин је 1940. године објавио књигу под насловом Ballot Behavior. Клод Е. Робинсон из Корпорације за истраживање јавног мњења (Opinion Research Corporation) написао је да књига пружа грубу проверу за политичког аналитичара и да би требало да буде део радне опреме студената.
мини|алт=Председник Труман се рукује са гувернером Дјуијем на Аеродрому Ајдлвајлд|Демократски кандидат Хари С. Труман (лево) са републиканским кандидатом Томасом Е. Дјуијем (десно) на отварању Аеродрома Ајдлвајлд. Бин је био готово усамљен међу водећим анкетарима у предвиђању Труманове победе на председничким изборима 1948. године. Током председничких избора 1948. године, већина анкета — укључујући и Галупову анкету — предвиђала је да ће републиканац Томас Е. Дјуи убедљиво победити актуелног председника Харија С. Трумана. Према Бину, кандидат треће странке Хенри А. Волас вероватно је привукао северњачке гласове од демократа, што је смањило њихово бирачко тело. Међутим, приметио је пораст Трумановог рејтинга међу фармерима и радницима крајем 1947. године, и назвао га „прилично упечатљивим”. Исте године објавио је књигу How To Predict Elections, коју је Спенсер Олбрајт са Универзитета у Ричмонду назвао „чак и вреднијом од одличне Ballot Behavior”. Хауард Пенимен са Универзитета Јејл назвао је Бина маштовитим и промишљеним прогностичаром избора.
У својој књизи, Бин је, за разлику од готово свих осталих посматрача, навео вероватноћу високе излазности бирача у комбинацији са непопуларношћу политика републиканског Конгреса, и тврдио да је Труманова победа могућа. На дан избора, Труман је победио Дјуија, што је часопис Њузвик назвао запањујућим, изненађујућим и „великим чудом”. Часопис Лајф назвао је Бина „усамљеним пророком” Труманове победе. Издавачка кућа Алфред А. Нопф, која је рекламирала Бинову књигу, почела је да оглашава: „Ох, господине Галуп! Ох, господине Ропер! Очигледно не познајете Бинову How to Predict Elections.” Бин је стекао репутацију због успешног предвиђања Труманове победе. Међутим, Розеноф тврди да је „истина ... била нешто компликованија”, јер Бинова лична преписка сугерише да је „на крају, макар и оклевајући”, он „прихватио анкете које су конзистентно показивале да је Дјуи чврсто у предности на националном нивоу”.
Према Розенофу, Бинов главни аналитички метод наглашавао је идеју „политичких плима”; био је сличан цикличној теорији Артура М. Шлесинџера старијег. Бинов метод за предвиђање политичких трендова заснивао се на анализи економског стања нације. Такође се фокусирао на различите покрете трећих странака који су утицали на удео гласова две главне партије.
Розеноф је написао: „Након 1948. године, политичка клима нације се променила на такав начин да је Бинова аналитичка методологија постала мање корисна”. На председничким изборима 1952. године, Бин је одбио да изнесе јавну пројекцију, рекавши да његов метод не може да узме у обзир нове факторе. Фаворизовао је демократу Адлаја Стивенсона против републиканца Двајта Д. Ајзенхауера, али је Ајзенхауер убедљиво победио Стивенсона. Бин је био један од ретких анкетара који су тачно предвидели победу актуелног гувернера Пета Брауна над бившим потпредседником Ричардом Никсоном на изборима за гувернера Калифорније 1962. године. Током 1950-их и 1960-их, Бин је наставио да прави изборне анализе и пројекције, од којих је већина била тачна.
Каснији живот и наслеђе Године 1970. написао је још једну књигу, The Art of Forecasting. Розеноф је написао: „иако су избори 1948. означили Бинов успон до истакнутости, они су такође означили врхунац његовог утицаја”. Бинова супруга Дороти преминула је 1991, а Бин је преминуо 5. августа 1994. године услед конгестивне срчане инсуфицијенције у свом дому у Арлингтону, Вирџинија.
Економиста Карл А. Фокс споменуо је Бина као једног од осам главних пољопривредних економиста у првој половини двадесетог века. Бин је најпознатији по свом успешном предвиђању на председничким изборима 1948. године. Анкетар Елмо Ропер касније је тврдио да у књизи How to Predict Elections, Бин није дао јасно предвиђање.
Види још Председничка кампања Харија С. Трумана 1948.
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1896. Категорија:Умрли 1994. Категорија:Математичари