Гај Марије Млађи (око 110. п. н. е. – 82. п. н. е.) био је римски војсковођа и политичар у доба републике, који је 82. године п. н. е. изабран за конзула заједно са Гнејем Папиријем Карбоном. Био је син Гаја Марија, победника у Југуртином и Кимбријском рату. Учествовао је у Сулином грађанском рату. Исте године извршио је самоубиство у Пренести, након пораза од Суле и током освајања града које је предводио Квинт Лукреције Афела.
Биографија Гај Марије Млађи био је синПонекад се наводи да је био усвојен, на основу Апијана, који га у једном делу прво описује као сина великог Марија, али у каснијем одломку каже да је конзул из 82. године био генералов нећак. Ниједан други антички извор не сугерише да је млађи Марије био усвојен. Гаја Марија, који је седам пута био конзул и славни војсковођа.Тит Ливије, Кратак преглед „Од оснивања града“, 86; Марко Велеј Патеркул, Сажетак римске историје, II. 26. Његова мајка Јулија била је тетка Јулија Цезара. У младости, Марије се школовао заједно са Титом Помпонијем Атиком и Марком Тулијем Цицероном, под вођством грчких учитеља. Током Савезничког рата служио је под Луцијем Порцијем Катоном; један извор наводи да је Марије убио Катона у бици код Фуцинског језера, због Катонових тврдњи да су његова достигнућа равна победи старијег Марија над Кимбрима. Настојећи да ојача своје политичке савезе, старији Марије је оженио свог сина Лицинијом, кћерком Луција Лицинија Краса.
Због политичких превирања која је 88. године п. н. е. покренуо његов отац, настојећи да свом ривалу Луцију Корнелију Сули одузме заповедништво над римским снагама у Првом митридатском рату, млађи Марије је пратио оца у изгнанство, након што је Сула неочекивано умарширао у Рим и приморао их обоjицу на бекство. У Остији је млади Марије кренуо испред оца и отпловио у Африку. Тамо је отишао на двор Хијемпсала II, краља Нумидије, тражећи његову помоћ против Суле, али је краљ уместо тога одлучио да га задржи у заточеништву. Марије је ипак успео да побегне уз помоћ једне од Хијемпсалових наложница, коју је претходно завео. Затим се придружио свом оцу, који је такође стигао у Африку, и заједно су побегли на Керкенска острва.
Сазнавши за борбу Луција Корнелија Цине да задржи свој конзулат 87. године п. н. е., отац и син су се вратили у Рим, где је старији Гај Марије преузео контролу над ситуацијом, окупивши војску робова и гладијатора и погубивши своје непријатеље, стварне и умишљене. Према Касију Диону, млађи Марије је обележио очев седми конзулат тиме што је убио једног плебејског трибуна и послао његову главу новоизабраним конзулима, док је другог трибуна наредио да се баци са висина Капитолског брда. Такође је протерао двојицу претора, наредивши да им ниједан римски грађанин не сме пружити „ватру ни воду“. Када је његов отац убрзо након ступања на дужност умро природном смрћу, млађи Марије је преузео вођство над очевим присталицама и клијентима, иако је укупну контролу над маријевском странком имао Цина, који је биран за конзула више година заредом, све до своје смрти 84. године п. н. е. Сматра се да млађи Марије није поседовао очеву харизму и да је настојао да популарност стекне ослањајући се на породично име.
Марије Млађи је изабран за конзула 82. године п. н. е. и распоређен на границе Лација како би се супротставио Сули, који је, након искрцавања у Бриндизијуму претходне године, освојио јужни део Италије.У Хронографији из 354. године, конзул за ову годину је забележен као Маријев рођак, Марко Марије Гратидијан. То је био политички потез његовог конзуларног колеге Гнеја Папирија Карбона, новог вође маријеваца након смрти Цине, са циљем да се придобије народна подршка и подигне ентузијазам за рат против Суле; Марије је био сувише млад и није обавио неопходне магистратуре да би законито био изабран за конзула. Двојица способних и боље квалификованих припадника маријевске фракције, његов рођак Марије Гратидијан и Квинт Серторије, били су заобиђени у корист млађег Марија „у интересу јединства“.Конрад, К. Ф. (1996). У: Линдерски, Јежи Шенон (ур.). Империја без краја: Т. Роберт С. Браутон и Римска република. Franz Steiner Verlag. Многи стари ветерани из војски старијег Марија вратили су се из пензије. Они су се придружили млађем Марију, па је до битке код Сакрипорте његова војска бројала осамдесет пет кохорти.
У бици код Сакрипорта 82. године п. н. е., Сула и његова војска поразили су војску Марија. Марије се са око 7.000 преживелих војника повукао у утврђени град Пренесте, заједно са ризницом Капитолског храма. Сулин легат Квинт Лукреције Афела спровео је опсаду, стежући град обручем брзо подигнутих насипа од земље и туфа.
После свог пораза, Марије је наредио својим савезницима у Риму да убију више Сулиних присталица пре него што Сула заузме град, укључујући и свог таста Квинта Муција Сцеволу Понтифекса,Плутарх, Живот Марија, 35.6–7. бившег конзула Луција Домиција, Публија Антистија и Гаја Карбона., под одредницом „Луције Јуније Брут Дамасип“. Иако су и Гнеј Папирије Карбон и Луције Јуније Брут Дамасип покушали да разбију опсаду, нису успели, јер су њихове снаге за помоћ пресретнуте и уништене на путу. Након што је примио вест о Сулиној победи у бици код Колинске капије, Марије је учинио још један последњи покушај бекства, овога пута копањем тунела испод зидина, али је тај покушај откривен. Марије је извршио самоубиство како не би пао у руке непријатељу.
Године 45. п. н. е., у Риму се појавио човек познат као Псеудо-Марије, који је тврдио да је син млађег Марија.Цицерон, Писма Атику XII. 49, XIV. 6–8; Цицерон, Филипике I. 2; Валерије Максим, IX. 15, § 2; Appian, Грађански ратови III. 2–3; Ливије, Кратак преглед „Од оснивања града“ (Епитома) 116; Nicolaus of Damascus, Живот Августа, погл. 14, , изд. Кораес.
Референце
Литература
Апијан: Bella Civilia . Превео Хорас Вајт. – преко Loeb Classical Library. Бадијан, Ернст (2012). „Марије (RE 15) (2), Гај“. Оксфордски класични речник (4. изд.), . Браутон, Томас Роберт Шенон . Св. 2. New York: American Philological Association. . . (1. изд. Da Capo Press). . Мунцер, Фридрих . Реална енциклопедија класичних старина. Св. XIV, 2. Штутгарт: Butcher. кол. 1811–1814. Смит, Вилијам (ур.)
Категорија:Умрли 82. п. н. е. Категорија:Римске војсковође