Устанак у Дрвару је био устанак српског становништва Босанске Крајине (данашња Босна и Херцеговина) током Другог светског рата. Италија га је подржала, како политички тако и оружано, у борби против фашистичке марионетске државе Независне Државе Хрватске између 27. јула и 26. септембра 1941. године.
Геноцидне активности Независне Државе Хрватске приморале су српско становништво да организује устанак. Није имао идеолошку позадину и био је једноставно борба за физички опстанак, при чему су сами устаници себе сматрали герилцима. Италија је искористила устанак да створи прилику за успостављање свог утицаја изван зона Хрватске које је већ окупирала према формалним споразумима.
Група српских националистичких устаника први пут је напала хрватске војне јединице 26. јула 1941. у месту Пасјак код Дрвара. Овај напад и каснији сукоби тог дана убрзали су масовни устанак Срба из региона Босанске Крајине и Лике. Устанак је почео нападом четири устаничка одреда на дрварски гарнизон хрватске војске, који се састојао од 400 војника усташа и домобрана, рано ујутро 27. јула. Устаници су заузели Дрвар тог поподнева, заједно са оближњим Оштрељем и Босанским Граховом.
Устанак је имао непосредан утицај на друге регионе Босанске Крајине и оближњи регион Лике. Када су Срби из Лике обавештени о устанку у Дрвару, одлучили су да истог дана започну Устанак у Србу. Првог дана устанка, српски устаници из Босанске Крајине и Лике успели су да преузму контролу над територијом дугом 270 км и широком 45 км. Комунисти су постепено стварали своју партизанску републику, а 30. јула су основали Војно-револуционарно веће, које је постало врховна управна институција за цео регион.
Током наредна два месеца, устаници су успели да заузму додатну територију укључујући Мркоњић Град, Кулен Вакуф и многе друге западнобосанске градове. Устаници су починили неколико одмазди и масакара над муслиманским и хрватским ратним заробљеницима и цивилима, укључујући масакр у Трубару, масакр у Босанском Грахову, масакр у Врточу, масакр у Крњеуши и масакр у Кулен Вакуфу. Број жртава се процењује на између 1.000 и преко 3.000 људи.
На основу споразума са некомунистичким вођама устаника, Друга италијанска армија мирно је преузела контролу над регионом и привремено заштитила локалне Србе од Независне Државе Хрватске 26. септембра 1941. Комунисти су били незадовољни и наставили су оружане нападе, првенствено против других некомунистичких устаника. Да би се борили против четника који су добили значајну подршку локалног становништва, комунисти су у марту и априлу 1942. основали два противчетничка батаљона и поново успоставили своју контролу над регионом Дрвара почетком јула 1942. године.
Позадина
Независна Држава Хрватска (НДХ) основана је 10. априла 1941. током инвазије на Југославију од стране сила Осовине. НДХ се састојала од већег дела данашње Хрватске и Босне и Херцеговине, заједно са неким деловима данашње Србије. То је у суштини био италијанско-немачки квази-протекторат, јер је своје постојање дуговао силама Осовине, које су одржавале окупационе снаге унутар марионетске државе током њеног постојања.
Према Римским уговорима између Бенита Мусолинија и Анте Павелића, Италија је анектирала Зону I, а Зона II је демилитаризована. Након тога, Италија је повукла већи део своје војске из Зона II и III.
У недељама након инвазије, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) успела је да повеже своје ћелије. Неки чланови КПЈ и Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) били су повратници из поражене Југословенске краљевске војске, укључујући Здравка Челара, Славка Родића и Рајка Боснића. Ту су били и студенти попут Илије Дошена, радници и избеглице из Бачке под мађарском окупацијом, укључујући Милутина и Перу Морачу. Комитети КПЈ у Дрвару и Босанском Грахову успели су да набаве пушке, лаке митраљезе и муницију која је припадала предатој Југословенској краљевској војсци и сакрију их од немачких, италијанских и касније усташких претрага. Независно од напора КПЈ, локални сељаци су такође скривали оружје.
Током касног априла и раног маја, усташе нису могле лако да консолидују своју власт у области са претежно српским становништвом. То су успели тек уз италијанску подршку и усташки одред доведен из Херцеговине. Италијанске јединице напустиле су област Дрвара почетком јуна.
Након што је НДХ консолидовала своју власт у Дрвару крајем маја 1941, усташе су затвориле многе српске мушкарце из Дрвара и почеле са припремама за затварање и неселективно убијање свих Срба из Дрвара.:"После одвођења Срба мушкараца из Дрвара у току јуна и јула 1941 год почеле су усташке власти вршити припреме за одвођење и убиство свих Срба из Дрвара без разлике у погледу пола и старости: било је предвиђено да се имају побити и све жене и сва деца."
мини|180px|лево|Милутин Морача Током јуна, комунисти широм Босанске Крајине наставили су да се припремају за устанак. Љубо Бабић је изабран за шефа војног комитета за Дрвар, а Илија Дошен за Босански Петровац. Инвазија сила Осовине на Совјетски Савез охрабрила је мештане да убрзају припреме. Усташка власт је предвидела побуну, па су у то подручје доведена појачања. Партија је саветовала дрварске раднике који су били у опасности од хапшења да напусте Дрвар и сакрију се у оближњим селима. Дана 17. јула, комунисти су основали Штаб герилских одреда за Босански Петровац са Здравком Челаром на челу, Васом Келечевићем као његовим замеником и Илијом Дошеном као политичким комесаром. Следећег дана основан је Штаб за Дрвар, са Бабићем као командантом и Милутином Морачом као његовим замеником. Између 20. и 26. јула формиран је први одред од педесет људи у селу Каменица (командант Јоле Марић, политички комесар Никола Котла). У наредним данима формирани су нови одреди у селима Јаворје (командант Миле Кецман, заменик Славко Родић) и Црвљивици (командант Владо Морача). У Босанском Грахову формиран је одред, са Симом Бајићем као командантом. У селу Трубар формиран је одред, са Николом Родићем као командантом и Пером Болтићем као комесаром. Било је и мањих одреда.
Усташка геноцидна политика резултирала је масовним устанком Срба који је истовремено почео 27. јула 1941. у Босанској Крајини (Западна Босна) и Лици.
Устанак у Дрвару инспирисали су православни свештеник Илија Родић, радник Илија Десница и учитељ Урош Дреновић. Покретачи устанка - поп Илија Родић, радник Илија Десница, учитељ Урош Дреновић и други, заузимали су редом Дрвар, Мркоњић-град... Пошто су од 22. јуна 1941, више од 2 месеца након инвазије Сила Осовине на Југославију, комунисти такође планирали да организују устанак у Босанској Крајини 1. августа 1941.:"Како ми је Вулин пренио, устанак је требало дигнути око 1. августа 1941, с тим да се у првом реду нападају жандармеријске станице, усташке постаје итд... У Дрвару је подигнут устанак прије одређеног рока..." Значајно је да је Централни комитет Комунистичке партије Хрватске инсистирао на побуни тек након што је устанак био у поодмаклој фази у покушају да обликује карактер устанка у онај који је гурао ка комунистичким идеалима, а не само ка пуком преживљавању.:"Тек крајем јула, када је устанак већ био у поодмаклој фази уследио је позив ЦК КП Хрватске на оружану борбу. Та чињеница се није дала сакрити али је требало реинтерпретирати карактер устанка..."
Снаге Првобитно, српски устанак није имао идеолошку позадину јер је то била борба за физички опстанак. Док су хрватски извештаји побуну називали четничко-комунистичком акцијом, устаници су себе једноставно сматрали побуњеницима или герилцима.:"У овој почетној фази српски устанак није имао идеолошку позадину: борба је вођена за голи опстанак," Тек у септембру, након конференције у Столицама, комунистички устаници усвајају назив „партизани”, а националисти отприлике у исто време почињу да се називају „четницима”. Пошто су велика већина устаника у Крајини и Независној Држави Хрватској били Срби од 1941. до 1942. године, усташка пропаганда је у почетку све устанике називала четницима.
Један одред устаника био је под командом Владе Мораче. Неке од устаничких јединица биле су под контролом или утицајем комунистичке партије, док многе друге нису, укључујући групу устаника под командом Никице Кецмана. Међу командантима устаничких јединица дрварског среза били су Мане Роквић и Бранко Богуновић.:"Мане Роквић, који је током устанка командовао герилским јединицама око Дрвара,... Бране Богуновић је такође био један од вођа герилских јединица дрварског среза током устанка..." Неки учесници устанка постали су четници, попут Манета Роквића, Уроша Дреновића:"На почетку устанка Урош Дреновић је био командант једног устаничког одреда који је нешто касније као батаљон ушао у састав НОП одреда.... и Илије Деснице.:"...око појединих устаничких личности за које се већ знало да су постали четници (Мане Роквић и Илија Десница из Дрвара....) Устаничке снаге су током устанка на крају бројале 4.000 људи. Српски устанички одреди били су наоружани са 270 пушака и 7 митраљеза.
Дрварски гарнизон имао је укупно 400 војника усташа и хрватског домобранства Независне Државе Хрватске.
Прва устаничка акција Италијанска војна обавештајна служба известила је да је устанак почео 26. јула 1941. када су устаници напали изоловане жандармеријске станице, железнице и комуникационе линије. Устаници су пресекли све телефонске стубове између Дрвара, Грахова и Книна.:"Прве акције су почеле ноћу 26/27. јула, сечењем телефонских стубова између Грахова, Дрвара и Книна."
Дана 26. јула 1941, у путној заседи код села Пасјак, група српских националиста, укључујући Никицу Кецмана и тројицу његових људи, убила је хрватског мајора Фердинанда Конрада који је аутомобилом путовао из Дрвара у Приједор. Заседа је заправо била усмерена на логорника Кухарског, који је издао наређење да се убије 40 угледних Срба из Дрвара, али се ипак сматрала успешном јер је покренула устанке у Лици и Крајини.
Усташке и домобранске снаге су убрзо стигле из Дрвара возом и малтретирале локално становништво све док их герилске групе устаника из засеока Црвљивица и Заглавица нису приморале на повлачење.: За кратко вријеме развила се борба између усташа и домобрана, који су возом стигли из Дрвара... Устаници су знали да ће се усташе вратити. Због тога је њихов Штаб герилских одреда за Босанско Грахово и околину одлучио да устанак започне раније, већ следећег дана, 27. јула 1941. године.:"Устанак је прво отпочео на подручју Дрвара. Према одлуци Штаба герилских одреда за Бос. Грахово и околину, 27 јула 1941, у зору, три герилска одреда из околине Дрвара, са којима су се кретале стотине сељака наоружаних вилама, секирама, ..."
Заузимање Дрвара мини|180px|десно|Славко Родић План за напад на Дрвар припремио је Славко Родић, партизан.: Као стручњак — геометар, Славко је израдио план напада на Дрвар и предао га штабу герилских одреда за Дрвар и околину.
Један од устаника био је и локални учитељ Лазар Тешановић који је помоћу батеријске лампе прочитао наредбу за напад на Дрвар.: Потом је Тешановић стао испред построеног одреда, који је Славко организовао и припремио за борбу и, према батеријској лампи, прочитао заповијест за напад Почетак устаничког напада означен је хицем из сигналног пиштоља са цитаделе на Шобића главици у 3:30 ујутро. Одред под командом Мораче напао је усташку јединицу у Оштрељу, селу на путу према Босанском Петровцу које је постало прво насељено место под контролом устаника током устанка. Рајко Боснић, који ће касније бити проглашен за народног хероја Југославије, истакао се као припадник Црвљевичко-заглавичког одреда.
Први вод је добио наређење да заузме усташку касарну у згради бившег Занатског дома.