Плесна куга (такође позната под називом Кореоманија) је термин који се користи за најбизарнији догађај 16. века. Она је такође и најбоље документовани медицински феномен у историји, током ког су заражени људи плесали неконтролисано, данима и без престанка, што је доводило до потпуне исцрпљености, тежих телесних повреда па чак и смрти.

Историја Средином јула, 1518. године, у Стразбургу (нм. Straßburg), граду који се налази на истоку Француске, који је тада био део Римског царства, једна жена, по имену Фрау Трофеа (Frau Troffea) је изашла на улицу града и почела да плеше. Ово на први поглед није било толико чудно, али је све убрзо кренуло да се мења. Она је плесала данима, а за њом је убрзо почело и још 100 грађана. мини|Плесна куга 1518. године. Месец дана након овог бизарног и мистериозног догађаја, на улицама града је било око 400 људи који су плесали без престанка. Многи су умирали, углавном од срчаног удара, али се гомила расплесаних људи није зауставила са играњем.

Власт је коначно решила да преузме ствар у своје руке и затражила савет од локалног лекара који је искључио могућност астролошких и основних узрока, па је самим тим закључио да је ово "природна болест" и да је њен узрок „врућа крв". Пре покушаја лечења, грађани су били укрцани на кочије и одвежени до локалне цркве, у нади да ће се молитвом излечити. Међутим, њихове молитве се нису оствариле.

Уместо да препишу пуштање крви, што је уобичајени медицински третман тог доба, они су их мотивисали да наставе да плешу још живахније, ослобађајући им додатни простор за плесање, па су чак направили и дрвену позорницу. Они су сматрали да је једини начин за излечивање ове болести, исто то плесање али у трајању од целих 24. часа, а власт је додатно потплатила и музичаре који би свирали за грађане даноноћно, мислећи да тиме убрзавају процес лечења.

Тек касније, почетком септембра, број плесача је кренуо да опада.

Овај догађај није први који се догодио у Европи. Пре ове плесне куге, било је чак десет плесних болести, међутим оне нису довољно документоване и забележене као епидемија из Стразбурга.

Теорије настанка епидемије Историчар по имену Џон Валер (John Waller) је провео дуг период проучавајући ову епидемију и њене узроке. Он је аутор добро познате књиге "A Time To Dance, A Time To Die: The Extraordinary Story of the Dancing Plague of 1518".

Постоје три водеће теорије за које се веровало да су узрок настанка овог вируса.

Ерготна токсикоза Ергота је гљивица која расте на морској ражи и садржи психоактивна супстанце попут Л.С.Д.-а. Симптоми ерготизма укључују неконтролисане покрете, халуцинације и грчеве што се може повезати са овом болешћу. Али, противници ове теорије закључују да би требало да људи који су оболели од овог тровања имају више физичких болова као и парализу, него дугорочни плес. мини|301x301п|Икона Светог Вида.

Масовна хистерија Масовна хистерија тј. психолошки слом заједнице. У време појаве вируса, Стразбург је био погођен глађу, политичком нестабилношћу и разним болестима, па се верује да су страх, стрес и нервоза изазвали колективни психолошки поремећај код осетљивијих људи који се самим тим ланчано преносио кроз заједницу.

Казна Светог Вида У том периоду, цео народ се бојао Светог Вида тј. Витуса (лат. Sanctus Vitus). , заштитника плесача и епилептичара. Веровало се да само непоштовање свеца, доводи до казе у виду присилног плеса. Тиме што су неки људи били уверени у надљудске силе, могли су играти кључну улогу у психолошкој припреми за овакво понашање народа.

Плесна куга из психолошке перспективе Феномен епидемије се данас често проучава кроз призму социјалне психологије и колективног понашања. Недостатак научног разумевања физичких и психичких болести, целокупна траума народа и верско уверење су створили идеално место за ширење оваквих ирационалних појава.

Масовна хистерија није нестала заједно са ренесансом. Она се и данас појављује али у модернијим облицима попут друштвених мрежа, паника и теорија завере.

Плесна куга нас може подсетити да људска маса може подлећи утицајима масе и околностима, шта више на начине који су логици и науци тески за објаснити.

Закључак Плесна куга, као епидемија, још увек остаје као један од најбизарнијих и неоткривених догађаја европске историје.

Било да је реч о природним отровима, светском стресу или комбинацији та два, овај документован случај доказује да историја чува све ориче, па чак и оне које пркосе здравом разуму и делују скоро па невероватно.

Референце