Чаробњак Земљоморја () је фантастични роман америчке ауторке Урсуле Ле Гвин, први пут објављен 1968. године. Сматра се класиком књижевности за децу и епске фантастике, у оквиру које је извршио огроман утицај. Радња је смештена у измишљени архипелаг Земљоморје и прати младог чаробњака по имену Гед, рођеног у једном селу на острву Гонт. Још као дечак показује велику моћ и одлази у школу за чаробњаке, где га његова прека нарав доводи у сукоб са другим учеником. Током магијског дуела, Гедова чин креће по злу и ослобађа створење из сенке које га напада. Роман даље прати Гедово путовање док покушава да се ослободи тог створења.

Књига се често описује као образовни роман или прича о одрастању, јер истражује Гедов процес учења како да се носи са моћи и како да прихвати смрт. Роман такође носи таоистичке теме о суштинској равнотежи у универзуму Земљоморја коју чаробњаци треба да одржавају, што је тесно повезано са идејом да језик и имена имају моћ да утичу на материјални свет и мењају ту равнотежу. Структура приче слична је традиционалном епу, иако су критичари приметили да она на много начина подрива овај жанр, на пример, тиме што је протагониста тамнопути човек, насупрот типичнијим белим херојима.

Чаробњак из Земљоморја добио је изузетно позитивне критике, првобитно као дело за децу, а касније и међу широм публиком. Освојио је награду Бостон Глоуб – Хорн Бук 1969. године и био је један од последњих добитника награде Луис Керол Шелф 1979. године. Маргарет Атвуд га је назвала једним од „изворишта” фантастичне књижевности. Ле Гвинова је написала још пет књига које се, заједно са Чаробњаком из Земљоморја, колективно називају Циклус о Земљоморју: Гробнице Атуана (1971), Најдаља обала (1972), Техану (1990), Други ветар (2001) и Приче из Земљоморја (2001). Џорџ Сласер описао је серијал као „дело високог стила и маште”, док је Аманда Крејг изјавила да је Чаробњак из Земљоморја „најузбудљивији, најмудрији и најлепши дечји роман икада написан”.

Чаробњак Земљоморја се на српском језику први пут појавио 1988. у оквиру збирке Трилогија о Земљоморју, у преводу Мирјане Живковић и Соње Деканић-Јаноски.

Радња Поставка Земљоморје је архипелаг. У фиктивној историји овог света, острва је из океана издигло биће по имену Сегој. Свет настањују и људи и змајеви; већина или скоро сви људи поседују неки урођени магијски дар, док су неки талентованији врачеви или чаробњаци. Овај свет почива на деликатној равнотежи које је већина његових житеља свесна, али коју неко нарушава у сваком од романа из оригиналне трилогије.

Земљоморје је прединдустријско друштво са разноврсним културама расутим широм архипелага. Већина ликова припада хардијским народима, који су тамнопути и насељавају већину острва. Четири велика источна острва насељавају белопути Карги, који презиру магију и на Хардијце гледају као на зле волшебнике; заузврат, Хардијци Карге сматрају варварима. Најудаљенији западни региони архипелага представљају царство змајева.

Прича Роман прати дечака по имену Дани, коме је надимак „Јастреб”, рођеног на острву Гонт. Након што је открила да дечак поседује велику урођену моћ, његова тетка, вештица, подучава га оно мало магије што зна. Када његово село нападну каргијски пљачкаши, Дани призива маглу како би сакрио село и његове становнике, омогућивши им да отерају Карге. Чувши за ово, моћни маг Огион га узима за шегрта и касније му открива његово „право име” — Гед. Огион покушава да научи Геда о „равнотежи”, концепту према којем магија може пореметити природни поредак света ако се не користи правилно. Међутим, у покушају да импресионира једну девојку, Гед чита Огионове књиге чини и нехотице призива чудну сенку, коју Огион мора да протера. Осетивши Гедову жељу за деловањем и нестрпљење због његових спорих метода подучавања, Огион га пита да ли би радије отишао у чувену школу за чаробњаке на острву Роук. Гед воли Огиона, али одлучује да оде у школу.

У школи Гед упознаје Џаспера и одмах с њим упада у лоше односе. Спријатељује се са старијим учеником по имену Веч, али углавном остаје повучен пред осталима. Гедове вештине изазивају дивљење и учитеља и ученика. Он проналази мало створење — отака по имену Хоег — и задржава га као љубимца. Током једног фестивала, Џаспер се према Геду понаша снисходљиво, изазивајући његову поносну природу. Гед га изазива на магијски дуел и баца моћну чин с намером да призове дух легендарне преминуле жене. Чин крене по злу и уместо тога ослобађа створење из сенке, које га напада и оставља му ожиљке на лицу. Архимаг Немерле успева да отера сенку, али по цену сопственог живота.

Гед проводи многе месеце лечећи се пре него што настави студије. Нови архимаг, Геншер, описује сенку као древно зло које жели да запоседне Геда и упозорава га да то створење нема име. Гед напослетку завршава школовање и добија свој чаробњачки штап. Затим се настањује у Деведесет острва, пружајући сиромашним сељанима заштиту од змајева који су заузели оближње острво Пендор, али открива да га сенка и даље тражи. Знајући да не може истовремено да се брани од обе претње, он плови на Пендор и ставља живот на коцку покушавајући да погоди право име одраслог змаја. Када га открије, змај му нуди да му каже име сенке, али Гед уместо тога изнуђује обећање да змај и његово потомство никада неће претити архипелагу.

Прогоњен сенком, Гед бежи на Оскил, чувши за камен Теренона. Напада га сенка и он једва успева да побегне у замак Теренона. Серет, господарица замка (иста она девојка коју је Гед покушао да импресионира), показује му камен и наговара га да му се обрати, тврдећи да му он може подарити неограничено знање и моћ. Схвативши да камен крије једну од Древних Сила — стара, моћна и зла бића — Гед одбија. Он бежи, а слуге камена га прогоне; Гед се претвара у брзог сокола и успева да побегне, док Серет, преображена у галеба, гине. Гед такође губи свог отака, који страда од сенке.

Гед се враћа Огиону на Гонт. За разлику од Геншера, Огион инсистира на томе да сва створења имају име и саветује Геда да се суочи са сенком. Огион је био у праву; када Гед крене у потрагу за сенком, она почиње да бежи од њега. Гед је прогони у малом чамцу, све док га она не намами у маглу где се чамац насуче на гребен. Гед се опоравља уз помоћ старијег пара који је од детињства заробљен на малом острву; жена даје Геду део сломљене наруквице као поклон. Гед поправља чамац и наставља потеру за створењем ка источним крајевима. На острву Ифиш среће свог пријатеља Веча, који инсистира да му се придружи. Путују на исток далеко изван последњих познатих земаља пре него што коначно не наиђу на сенку. Назвавши је својим именом, Гед се стапа са њом и радосно саопштава Вечу да је исцељен и целовит.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Романи 1968. Категорија:Амерички романи Категорија:Епска фантастика