Прелом кука је прелом који се јавља у горњем делу бутне кости (фемура), на врату бутне кости или (ређе) на глави бутне кости. Симптоми могу укључивати бол око кука, посебно при покрету, и скраћење ноге. Обично особа не може да хода.
Прелом кука је обично прелом врата бутне кости. Такви преломи се најчешће дешавају као последица пада. (Преломи главе бутне кости су ретка врста прелома кука који такође могу бити последица пада, али су чешће изазвани насилнијим инцидентима попут саобраћајних несрећа.) Фактори ризика укључују болести као што је остеопороза, узимање много лекова, употребу алкохола и метастатски рак. Дијагноза се углавном поставља помоћу рендгена. Магнетна резонанција, ЦТ скенирање или сцинтиграфија костију понекад могу бити потребни за постављање дијагнозе.
Управљање болом може укључивати опиоиде или блокаду нерва. Уколико здравствено стање пацијента то дозвољава, хируршка интервенција се генерално препоручује у року од два дана. Опције за хирургију могу укључивати тоталну замену кука или стабилизацију прелома помоћу шрафова. Препоручује се третман за спречавање стварања крвних угрушака након операције.
Око 15% жена сломи кук у неком тренутку у животу; жене су чешће погођене него мушкарци. Преломи кука постају чешћи са годинама. Ризик од смрти у години након прелома износи око 20% код старијих особа.
Знаци и симптоми мини|Угрожени екстремитет је често скраћен и неприродно, споља ротиран у поређењу са здравом ногом. Класична клиничка слика прелома кука је старији пацијент који је претрпео пад ниске енергије и сада има бол у препонама и није у стању да се ослони на ногу. Бол се може рефлектовати у супракондиларно подручје колена. На прегледу, захваћени екстремитет је често скраћен и споља ротиран у поређењу са здравом ногом.
Компликације Несрастање, неуспех прелома да зацели, уобичајено је код прелома врата бутне кости, али много ређе код других врста прелома кука. Аваскуларна некроза главе бутне кости јавља се често (20%) код интракапсуларних прелома кука, јер је прекинут доток крви.
Лоше срастање, зарастање прелома у искривљеном положају, веома је често. Мишићи бутине имају тенденцију да повлаче фрагменте кости, узрокујући њихово преклапање и неправилно спајање. Скраћење, варус деформитет, валгус деформитет и ротационо лоше срастање се често јављају јер прелом може бити нестабилан и колабирати пре него што зацели. Ово можда не представља толику бригу код пацијената са ограниченом независношћу и покретљивошћу.
Преломи кука ретко резултирају неуролошком или васкуларном повредом.
Медицинске Многи људи су болесни пре него што сломе кук; уобичајено је да је прелом изазван падом услед неке болести, посебно код старијих особа. Ипак, стрес због повреде, као и вероватна операција, повећавају ризик од медицинских болести, укључујући срчани удар, мождани удар и инфекцију грудног коша.
Пацијенти са преломом кука су у знатном ризику од тромбоемболије, крвних угрушака који се откину и путују крвотоком. Дубока венска тромбоза (ДВТ) настаје када се крв у венама ногу згруша и изазива бол и отицање. Ово је веома често након прелома кука јер је циркулација успорена, а крв је хиперкоагулабилна као одговор на повреду. ДВТ се може јавити без изазивања симптома. Плућна емболија (ПЕ) настаје када се згрушана крв из ДВТ-а ослободи из вена ногу и прође до плућа. Циркулација у деловима плућа је прекинута, што може бити веома опасно. Фатална ПЕ може имати инциденцу од 2% након прелома кука и може допринети болести и смртности у другим случајевима.
Ментална конфузија је изузетно честа након прелома кука. Обично се потпуно повуче, али дезоријентишуће искуство бола, непокретности, губитка независности, преласка на непознато место, операције и лекова комбинује се да би изазвало делиријум или нагласило већ постојећу деменцију.
Може доћи до инфекције уринарног тракта (ИУТ). Пацијенти су имобилисани и у кревету много дана; често су катетеризовани, што често изазива инфекцију.
Продужена имобилизација и потешкоће у кретању отежавају избегавање декубитуса (рана од лежања) на сакруму и петама пацијената са преломима кука. Кад год је то могуће, препоручује се рана мобилизација; у супротном, треба користити душеке са променљивим притиском.
Фактори ризика Прелом кука након пада вероватно ће бити патолошки прелом. Најчешћи узроци слабости костију су: Остеопороза. Друге метаболичке болести костију као што су Паџетова болест костију, остеомалација, остеопетроза и остеогенезис имперфекта. Стрес преломи се могу јавити у пределу кука код метаболичких болести костију. Повишени нивои хомоцистеина, токсичне 'природне' аминокиселине. Бенигни или малигни примарни тумори костију су ретки узроци прелома кука. Метастатске наслаге рака у проксималном фемуру могу ослабити кост и изазвати патолошки прелом кука. Инфекција у кости је редак узрок прелома кука. Пушење дувана (повезано са остеопорозом).
Механизам
мини|Рендген нормалног зглоба кука.|десно|200px
Функционална анатомија
Зглоб кука је зглоб са куглицом и чашицом. Бутна кост се повезује са ацетабулумом карлице и пројектује бочно пре него што се савије медијално и инфериорно да формира колено. Иако овај зглоб има три степена слободе, он је и даље стабилан због интеракције лигамената и рскавице. Лабрум облаже обим ацетабулума како би обезбедио стабилност и апсорпцију удараца. Зглобна рскавица покрива конкавно подручје ацетабулума, пружајући већу стабилност и апсорпцију удараца. Око самог зглоба налази се капсула коју осигурава тетива псоас мишића и три лигамента. Илиофеморални лигамент, или Y лигамент, налази се антериорно и служи да спречи хиперекстензију кука. Пубофеморални лигамент се налази антериорно, одмах испод илиофеморалног лигамента и служи првенствено да се одупре абдукцији, екстензији и одређеној спољашњој ротацији. Коначно, исхиофеморални лигамент на задњој страни капсуле опире се екстензији, адукцији и унутрашњој ротацији. Када се разматра биомеханика прелома кука, важно је испитати механичка оптерећења која кук доживљава током падова ниске енергије.
Биомеханика
Зглоб кука је јединствен по томе што доживљава комбинована механичка оптерећења. Аксијално оптерећење дуж осовине бутне кости резултира компресивним стресом. Оптерећење савијања на врату бутне кости изазива затезни стрес дуж горњег дела врата и компресивни стрес дуж доњег дела врата. Док су остеоартритис и остеопороза повезани са преломом кости како старимо, ове болести саме по себи нису узрок прелома. Падови ниске енергије из стојећег положаја су одговорни за већину прелома код старијих особа, али правац пада је такође кључни фактор. Старији пацијенти имају тенденцију да падају на страну уместо напред, а бочни део кука први удара о тло. Током пада на страну, шансе за прелом кука се повећавају 15 пута код старијих мушкараца и 12 пута код старијих жена.
Неуролошки фактори Старије особе су такође предиспониране за преломе кука због многих фактора који могу угрозити проприоцепцију и равнотежу, укључујући лекове, вртоглавицу, мождани удар и периферну неуропатију.
Дијагноза
Физички преглед Дислоцирани преломи трохантера или врата бутне кости класично ће изазвати спољашњу ротацију и скраћење ноге када пацијент лежи на леђима.
Снимање Обично се праве рендгенски снимци кука са предње стране (АП поглед) и са стране (латерални поглед). Треба избегавати положаје „жабље ноге”, јер могу изазвати јак бол и додатно дислоцирати прелом. У ситуацијама када се сумња на прелом кука, али није очигледан на рендгену, МРИ је следећи тест избора. Ако МРИ није доступан или пацијент не може бити стављен у скенер, ЦТ се може користити као замена. Осетљивост МРИ-ја за радиографски окултни прелом је већа него код ЦТ-а. Сцинтиграфија костију је још једна корисна алтернатива, међутим значајни недостаци укључују смањену осетљивост, ране лажно негативне резултате и смањену уочљивост налаза због старосних метаболичких промена код старијих особа.
Случај који демонстрира могући редослед снимања код почетно суптилних налаза:
Пошто је пацијентима најчешће потребна операција, неопходно је комплетно преоперативно опште испитивање. Ово би нормално укључивало анализе крви, ЕКГ и рендген грудног коша.
Типови мини|Класификација прелома кука. Last modified 15 July 2002 Area of trochanteric fractures: Area of subtrochanteric fractures: Updated: 22 Jun 2016 Area of femoral neck fractures: Page 333 in: мини|Субкапитални прелом код 92-годишње жене мини|Прелом (црна стрелица, пертрохантерични) насупрот кожном набору (бела стрелица). Рендгенски снимци захваћеног кука обично чине дијагнозу очигледном; треба направити АП (антеропостериорне) и бочне снимке.
КапсулаПодручјеКласификацијаИнтракапсуларниглава бутне кости АО 31-C1 – 31-C3 Пипкинова класификацијаврат бутне кости СубкапиталниАО 31-B1 – 31-B3Гарденова класификација, Пауелсова класификација Трансцервикални БазицервикалниЕкстракапсуларниТрохантерични Интертрохантерични (између великог и малог трохантера in: ) АО 31-A1 – 31-A2 Евансова класификација (1949), Рамадијеова класификација (1956), Бојдова и Грифинова класификација (1949), Декулкс-Лавардеова класификација (1969), Ендерова класификација (1970), Тронзова класификација (1973), Еванс-Јенсенова класификација (1975), Дебуржова класификација (1976), Бриоова класификација (1980) Пертрохантерични (кроз трохантере) АО 31-A3Субтрохантерични АО 32 Сајнсхајмерова класификација
Трохантерични преломи су подељени на интертрохантеричне (између великог и малог трохантера) или пертрохантеричне (кроз трохантере) према АО класификацији прелома. Практично, разлика између ових типова је мала. Термини се често користе синонимно. in: in: Изоловани трохантерични прелом укључује један од трохантера без проласка кроз анатомску осу фемура, и може се десити код младих појединаца услед снажне контракције мишића. in: Ипак, изоловани трохантерични прелом се можда неће сматрати правим преломом кука јер није попречни.
Превенција Већина прелома кука последица је пада, посебно код старијих особа. Стога, идентификовање разлога пада и примена третмана или промена кључни су за смањење појаве прелома кука. Често се идентификује више фактора који доприносе. Ови могу укључивати факторе околине и медицинске факторе (као што су постурална хипотензија или коегзистирајући инвалидитети услед болести попут можданог удара или Паркинсонове болести који изазивају оштећења вида и/или равнотеже). Недавна студија је идентификовала високу инциденцу недијагностиковане цервикалне спондилотичне мијелопатије (ЦСМ) међу пацијентима са преломом кука. Ово је релативно непрепозната последица ЦСМ.
Поред тога, постоје неки докази о системима дизајнираним да понуде заштиту у случају пада. Штитници за кукове, на пример, изгледа да смањују број прелома кука код старијих особа, али се често не користе.
Лечење