Локалитет Преко Слатине налази се у атару села Омољица, око 5 километара североисточно од села. Смештен је на уздигнутој издуженој греди која је пратила некада живи, а данас каналисани и готово пресахли водоток Слатине, на надморској висини од 81 метар. Лесна греда је издигнута за око 3 до 4 метара у односу на садашњу обалу Слатине. Између 2004. и 2006. године на овој позицији су обављена систематска археолошка истраживања у организацији Народног музеја Панчево, у сарадњи са Катедром за националну археологију средњег века Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Први трагови живота на локалитету Преко Слатине везују се за различите периоде праисторије. У најстаријем културном слоју пронађени су уломци грнчарије старчевачке и винчанске културе и једна наруквица из епохе бронзаног доба. Откривени су и делови насеља из касноантичког периода, о чему сведоче открића три кружна трапа, у чијим испунама су пронађени делови посуда, кућног лепа и животињске кости.
Средњовековна црква и гробље Приликом систематских ископавања, откривени су темељи средњовековне једнобродне цркве са дубоком полукружном апсидом, оријентисани правцем североисток–југозапад, са мањим одступањем. Дужина им износи 12 метара, ширина 6,4 метара. У западном делу цркве откривени су остаци слабо очуване правоугаоне конструкције са једним редом уситњених опека, која је могла бити темељ неког архитектонског елемента унутар цркве. Темељи су од жутомрке набијене земље. Надземни део цркве грађен је опеком и кречним малтером, док је покривка крова била од дрвета. Са јужне стране цркве откривена је конструкција од камена, опеке и кречног малтера у облику базена.
Око цркве је формирано гробље, у оквиру којег је истражено 158 гробова. Покојници су најчешће слободно укопавани, а забележена је и појава гробних рака различитог облика. Ретки су случајеви гробних конструкција у виду једне или две, до три усправно постављене опеке, уз лобању или стопала покојника. Посебну групу чине гробови у којима су откривени остаци гарежи и комади угљенисаног дрвета на дну раке. Покојници су сахрањивани у опруженом положају са главом положеном на потиљак и опруженим ногама. Положај руку је различит, најчешће су прекрштене на стомаку. Оријентација гробова углавном прати основну оријентацију цркве.
Најбројније гробне налазе чине сребрни новчићи мађарских владара, а осим њих пронађене су и бугарске имитације византијског чанкастог новца, фризашки денари и римски новац у секундарној употреби. Новац је већином стављан покојницима у уста, док су знатно ређи налази у пределу појаса. Налазе накита чине наушнице, прстење, ниске перли од стаклене пасте, медаљон. Проналажени су и делови појасева: копче, пређице, алке, језичци, гајке направљене од гвожђа као и сребрне апликације, којима је појас био украшен.
У Омољици постоје најмање два хоризонта сахрана, млађи који је и бројнији, из времена када је црква била у функцији и старији, формиран пре подизања цркве. У цркви нису констатовани трагови сахрањивања. Између ове две фазе сахрањивања нема велике временске разлике. Налази новца у гробовима опредељују их у раздобље од друге трећине 12. до прве половине 13. века, односно од времена владавине краља Беле II (1131—1141) до владавине краља Беле IV (1234—1270). Верује се да је црква сазидана током последњих деценија 12. или почетком 13. века, а срушена у великој најезди Монгола 1242. године.
Галерија
Види још
Народни музеј Панчево Омољица
Референце
Литература
Ђорђевић, Ј, Ђорђевић, В. и Радичевић, Д. 2006. Археолошка истраживања средњовековне цркве у Омољици: прелиминарни резултати, Гласник Српског археолошког друштва 22: 159–166. Ђорђевић, Ј, Ђорђевић, В. и Радичевић, Д. 2007. Средњовековна црква у Омољици: истраживања у 2006. години, Гласник Српског археолошког друштва 23: 187–192. Ђорђевић, Ј. и Ђорђевић, В. 2007. Омољица, средњовековна црква и гробље. Резултату археолошких истраживања 2005—2006. Каталог уз изложбу. Панчево: Народни музеј Панчево.
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Грађевине у Панчеву Категорија:Народни музеј Панчево