мини|Калуп за лицидерски колач, двострани са коњаником, крај 19. века, Долово. Калуп за лицидерски колач један је од експоната Одељења за етнологију Народног музеја Панчево.
Опис Лицидeрскo–вoскaрски зaнaт биo je вeoмa популаран у целом Банату, и у Панчеву. Meдoкoлaчaрски дeo oвoг зaнaтa oднoсиo сe нa прeрaду мeдa кojи се кoристио зa изрaду мeдeњaкa пoд нaзивoм лицидeрски кoлaчи, док се воскарски део заната односио на израду свећа. Лицидерски колачи су се у почетку израђивали помоћу калупа од тврдог дрвета, обично јабуковог и крушковог, различите величине и разноврсних фигуралних представа.
Дрвени калупи служили су за израду „жутих” колача, до Првог светског рата. Колаче су мајстори продавали на вашарима и сеоским славама, као и данас. Куповани су их као поклон који симболизује наклоност, љубав и поштовање. Колач „беба” даровао се млади на венчању са жељом да оствари плодан брак. „Лутка” се поклањала девојчицама за игру. Дечаци су добијали „коња“ и „јахаче”, а заљубљени „срце”. Као украс на Божићној јелци колач је симболизовао жељу за плодном годином. Кумови су кумчету на крштењу даривали „сат” од теста, као симбол одрастања. „Сат” на врпци су деца носила и око врата.
У лицидерском занату такође су се користили дрвени калупи из два дела (трулови) за вотивне фигуре израђене од воска. Ове фигуре су јасно задржале свој жртвени карактер, а имале су за циљ да се постигне остварење неке жеље, исцељење оболелог дела тела човека или оздрављење стоке. Болесник или неки његов ближњи рођак би воштану фигуру носио у цркву или неки оближњи извор и ту остављао, уз молитву за оздрављење.
Види још
Народни музеј Панчево
Референце
Категорија:Експонати Народног музеја Панчево