мини|Симболи највећих светских религија приказани на заставама дугиних боја на догађају Квир Истер у Немачкој

Религије се укрштају са ЛГБТ+ особама кроз низ веровања, пракси и организационих политика које обликују искуства романтичне оријентације и веза, укључујући истополне парове, сексуалну оријентацију, родни идентитет и родно изражавање, као и учешће у друштвеном и верском животу.

Однос између религије и сексуалне оријенције, романтичне оријентације и родног идентитета увелико варира у различитим традицијама и заједницама. У многим случајевима, схватања романтике, рода и сексуалности нису у складу са модерним западним ЛГБТ категоријама, одражавајући различите културне и историјске перспективе.

У оквиру историјских и савремених верских традиција, ставови о ЛГБТ особама увелико варирају. Они се крећу од пуне подршке ЛГБТ-афирмативних верских група, укључујући афирмацију различитих сексуалних и романтичних оријентација, родних идентитета и изражавања, и истополних бракова, до противљења, укључујући осуду која може ићи од друштвеног искључивања уз изричиту забрану истополних сексуалних активности и/или прилагођавања пола међу верницима, преко активног противљења друштвеном прихватању ЛГБТ идентитета до криминализације и насиља над ЛГБТ особама, као што је смртна казна за особе које учествују у хомосексуалним праксама. Приврженост антигеј верским уверењима и заједницама у корелацији је са преваленцијом емоционалног стреса и суицидалности код мањинских ЛГБТ особа.

Неке религије и традиције могу афирмисати одређене припаднике ЛГБТ заједнице док одбацују друге, на пример подржавајући права геј особа док се противе правима трансродних особа, или прихватајући родну разноликост док осуђују истополне везе.

Историјски гледано, неке културе и религије су прихватале, институционализовале, поштовале и/или толерисале истополне везе и нехетеросексуалне идентитете; такве митологије и традиције могу се наћи у бројним религијама широм света; елементи верске и културне инкорпорације нехетеросексуалних идентитета још увек се могу идентификовати у традицијама које су преживеле до модерног доба, као што су бердаши, хиџре, и канити.

Без обзира на њихов став о ЛГБТ питањима, многи верници траже смернице о овом питању у светим списима и традицији. Међутим, ауторитет различитих традиција или одломака из списа, као и тачност превода и тумачења, стално су предмет спорења.

Научно проучавање ЛГБТ особа и религије Утврђено је да ставови према хомосексуалности нису одређени само личним верским уверењима, већ и интеракцијом тих уверења са преовлађујућим националним верским контекстом — чак и код људи који су мање религиозни или који не деле локални доминантни верски контекст.

У оквиру друштвених наука, верске праксе и институције су проучаване због њихове улоге у усмеравању хетеронормативних друштава у односу према ЛГБТ+ особама и истополним паровима, као и у њиховој способности да буду функционална бића у друштвеним контекстима.

Верски погледи на ЛГБТ особе мини|десно|Симболи светских религија, истакнути на застави поноса дугиних боја.

Према аустралијском истраживању из 2006. године, ЛГБТ+ особе у Аустралији, у поређењу са општом аустралијском популацијом, имале су много већу вероватноћу да пријаве ирелигиозност, много мању вероватноћу да буду повезане са неком хришћанском деноминацијом, и већу вероватноћу да буду повезане са неком другом религијом осим хришћанства. Међутим, расподела религија у којима су ЛГБТ Аустралијанци одгајани била је слична оној у општој популацији. Мушкарци — посебно бисексуални мушкарци — имали су већу вероватноћу да буду хришћани и да остану привржени религији у којој су одгајани. Лезбијке су имале већу вероватноћу да су напустиле религију у којој су одгајане и да су тренутно религиозно неопредељене.

Студија из 2007. године о веровањима ЛГБТ особа на Новом Зеланду показала је да је 73% било ирелигиозно, 14,8% су били хришћани, а 2,2% су били будисти. Насупрот томе, попис из 2001. године показао је да су 59,8% Новозеланђана хришћани, а 29,2% ирелигиозни. Анализа из 2008. године показала је да се удео ЛГБТ особа које се изјашњавају као хришћани на Новом Зеланду смањио, при чему је стопа напуштања вере међу ЛГБТ особама које су раније биле хришћани била 2,37 пута већа него у општој популацији.

Радикалне виле (енгл. ) су светски квир духовни покрет основан 1979. године у Сједињеним Америчким Државама. Заједнице Радикалних вила су углавном инспирисане абориџинским, домородачким или традиционалним духовностима, посебно оним које укључују квир сензибилитете. Истраживање Института Вилијамс показало је да је већина ЛГБТ Американаца одгајана у хришћанском духу, претежно протестантском. Анкета ЛГБТ Американаца из 2024. године показала је да је више од 50% њих одгајано као протестанти и у духу пентекостализма.

Верске групе и јавне политике

Противљење истополним браковима и ЛГБТ правима често је повезано са конзервативним верским ставовима. Америчко породично удружење, америчка десничарска хришћанска група, и друге верске групе промовисале су бојкот корпорација чије политике подржавају ЛГБТ заједницу.

С друге стране, Унитаријанска универзалистичка асоцијација подржава слободу ЛГБТ особа да ступају у брак, упоређујући отпор према брачној једнакости са отпором укидању ропства, праву гласа жена и укидању закона против мешања раса.

ЛГБТ особе често трпе значајне изазове у исламским земљама, које често имају законе који изричито криминализују истополно сексуално понашање. У исламским земљама, шеријатски закон се може тумачити тако да мушкарце који се упуштају у истополно понашање осуђује на смрт — што представља кршење људских права према међународним стручњацима за људска права и организацијама, укључујући Амнести интернашонал.

У конзервативним исламским нацијама, закони генерално забрањују истополно сексуално понашање, а тумачење шеријатског закона о мушкој хомосексуалности повлачи смртну казну. Ово је осуђено као кршење људских права од стране организације за људска права Амнести интернашонал и од стране писаца Принципа из Јогџакарте. Са потписом САД 2009. године, предложену Декларацију УН о правима ЛГБТ+ особа потписало је 67 чланица Уједињених нација, укључујући свих 27 чланица Европске уније, као и Јапан, Аустралију и Мексико. Веб-страница Хјуман рајтс воча објавила је чланак 2008. године који укључује остатак од 67 потписника. Муслиманске нације су изнеле супротну изјаву, а 60 држава чланица је потписало исту до марта 2009. године, већином у Африци и Азији. Шездесет пет од укупно 192 земље још увек није потписало ниједну изјаву од 2009. године. Године 2011. Савет за људска права Уједињених нација усвојио је историјску резолуцију коју је покренула Јужноафричка Република у знак подршке ЛГБТ правима (Види Сексуална оријентација и родни идентитет у Уједињеним нацијама).

Погледи специфичних религија

Аврамске религије мини|десно|Два мушкарца се љубе на догађају поноса док носе симболе две аврамске религије.

Аврамске религије (наиме јудаизам, самарићанство, хришћанство, бахаизам и ислам) традиционално су афирмисале и подржавале патријархални и хетеронормативни приступ према људској сексуалности, фаворизујући искључиво пенетративни вагинални однос између мушкараца и жена у границама брака у односу на све друге облике људске сексуалне активности, укључујући аутоеротизам, мастурбацију, орални секс, непенетративни секс и нехетеросексуалне сексуалне односе (који су сви у различитим временима означавани као „содомија”), верујући и подучавајући да су таква понашања забрањена јер се сматрају грешним, и даље упоређивани са или изведени из понашања наводних становника Содоме и Гоморе. Међутим, статус ЛГБТ особа у раном хришћанству и раном исламу предмет је расправе.

Аврамске религије су традиционално забрањивале содомију, верујући и подучавајући да је такво понашање грешно. Данас неке деноминације унутар ових религија прихватају хомосексуалност и укључују хомосексуалне особе, као што су реформски јудаизам, Уједињена Христова црква и Метрополитенска црква. Неке презвитеријанске, англиканске, лутеранске и методистичке цркве прихватају чланове без обзира на истополне сексуалне праксе, при чему неке провинције дозвољавају рукоположење и укључивање геј и лезбијских свештеника, као и афирмацију истополних заједница. Реформски јудаизам укључује лезбијске и геј рабине и литургије истополних бракова, док реконструкционистички јудаизам и конзервативни јудаизам у САД дозвољавају лезбијске и геј рабине и истополне заједнице.

Јудаизам

мини|Ортодоксни јеврејски демонстранти држе анти-ЛГБТ транспаренте током параде поноса у Хаифи, Израел (2010)

Тора (првих пет књига Хебрејске библије) је примарни извор за јеврејске погледе на хомосексуалност. Она наводи да: „С мушкарцем не лези као са женом; гад је (хебр. , , „гадост”)” (Левитска 18:22). (Као и многе сличне заповести, наведена казна за намерно кршење је смртна казна, иако у пракси рабински јудаизам више не верује да има овлашћење да спроводи смртне казне.)

Ортодоксни јудаизам сматра хомосексуалне чинове грешним. Последњих година појавили су се приступи који тврде да је само сексуални анални чин забрањен и да га Тора сматра гадошћу, док се сексуална оријентација па чак ни друге сексуалне активности не сматрају грехом. Конзервативни јудаизам се бави дубинским проучавањем хомосексуалности од 1990-их, при чему су различити рабини представили широк спектар респонзи (радова са правним аргументима) за разматрање заједнице. Званичан став покрета је да хомосексуални Јевреји буду добродошли у њихове синагоге, као и да воде кампању против сваке дискриминације у грађанском праву и јавном друштву, али и да подрже забрану аналног секса као верског захтева.

мини|Халахијски егалитарни минијан (енгл. Pride minyan) у Тел Авиву на други шабат Хануке са менором дугиних боја (енгл. menorah)

Реформски јудаизам и реконструкционистички јудаизам у Северној Америци и либерални јудаизам у Уједињеном Краљевству сматрају да је хомосексуалност прихватљива на истој основи као и хетеросексуалност. Прогресивни јеврејски ауторитети сматрају или да традиционални закони против хомосексуалности више нису обавезујући или да подлежу променама које одражавају ново схватање људске сексуалности. Неки од ових ауторитета се ослањају на модерну библијску науку која сугерише да је забрана у Тори имала за циљ да забрани принудни или ритуализовани мушко-мушки секс, као што су оне праксе које се приписују египатским и хананским култовима плодности и храмској проституцији.

Амерички огранак конзервативног јудаизма формално одобрава церемоније истополних бракова. Од 1992. године са извештајем Реконструкционистичке комисије о хомосексуалности (енгл. Report of the Reconstructionist Commission on Homosexuality), реконструкционистички покрет јудаизма изразио је подршку истополним браковима као и укључивању геј и лезбијских особа у све аспекте јеврејског живота. Јеврејска реконструкционистичка федерација (енгл. Jewish Reconstructionist Federation) препушта избор о томе да ли да обављају истополне бракове или не појединим рабинима, али процедура је укључена у реконструкционистички Рабинов приручник (енгл. Rabbi's Manual) и многи одлучују да користе традиционални језик и симболе кидушина (енгл. kiddushin). Реформски јудаизам, највећа јеврејска деноминација у Сједињеним Државама, генерално подржава ЛГБТ права и бракове.

Хришћанство

мини|Вашингтонска национална катедрала (Епископална црква у Сједињеним Државама) на догађају поноса у Вашингтону (2014) мини|Мото Уједињене Христове цркве који изражава подршку ЛГБТ правима мини|Сцена током црквене службе у цркви Глајд меморијал (енгл. Glide Memorial Church), Сан Франциско, црквеном месту које подржава ЛГБТ особе мини|Метрополитенска црква, ЛГБТ-афирмативна хришћанска црква у Њујорку мини|ЛГБТ+ застава у Првој унитаријанској универзалистичкој цркви (енгл. First Unitarian Universalist Church) у Хјустону показује да црква жели добродошлицу људима који се идентификују као ЛГБТ особа.