alt=ГЛСЕН је организација ученика, родитеља и наставника која покушава да донесе позитивне промене у школама.|мини|Плакат ношен на паради поноса у Портланду, Мејн
ЛГБТК сексуално образовање је програм сексуалног образовања у оквиру школе, универзитета или друштвеног центра који се бави потребама сексуалног здравља ЛГБТК особа.
Постоји одређена дебата о томе да ли ЛГБТК сексуално образовање треба да буде укључено у наставне планове и програме сексуалног образовања. Заговорници ЛГБТК сексуалног образовања тврде да укључивање ЛГБТК питања у програме сексуалног образовања смањује вршњачко насиље усмерено против ЛГБТК особа, побољшава здравље ЛГБТК особа и смањује учесталост проблема који су чести код ЛГБТК ученика, попут депресије и ниског самопоуздања.
Противници тврде да би програми ЛГБТК сексуалног образовања наметали политичка гледишта ученицима, злоупотребљавали новац пореских обвезника и омаловажавали религиозне вредности.
Студија из 2020. године сугерише да инклузивно ЛГБТК сексуално образовање може смањити вршњачко насиље, побољшати ментално здравље и смањити стопу самоубистава код младих ЛГБТК особа. До 2014. године, само 5% ученика основних и средњих школа у Сједињеним Америчким Државама пријавило је да су имали „позитивне дискусије о темама везаним за ЛГБТК” у оквиру часова здравственог васпитања.
Од 2025. године, само 7 савезних држава прописује обавезно укључивање ЛГБТК тема у школама, при чему 6 од тих 7 такође захтева сексуално образовање у својим наставним програмима.
Позадина ЛГБТК сексуално образовање тренутно није обухваћено у многим школама. Истраживања указују да ученици често не сматрају постојеће програме ЛГБТК сексуалног образовања ефикасним,Gegenfurtner, and Gebhardt. "Sexuality Education Including Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender (LGBT) Issues in Schools." Educational Research Review, vol. 22, 2017, иако сугеришу да државе са инклузивним ЛГБТК сексуалним образовањем бележе ниже стопе вршњачког насиља, боље ментално здравље и смањен ризик од самоубиства међу младима. Наставници и родитељи имају различита гледишта о хомосексуалности, што може директно утицати на то када и како се спроводи ЛГБТК сексуално образовање.
Истраживања
Бројне студије су закључиле да се ЛГБТК сексуално образовање често не интегрише у школске курсеве сексуалног образовања и да већина ученика не добија ефикасну наставу о питањима ЛГБТК сексуалног здравља.
Студија која је обухватила преглед литературе открила је да, иако сексуално образовање има за циљ стварање свестраних ученика са вредностима безбедног секса, недискриминаторним знањем и здравим ставовима према сексу, реалност је другачија. Модерно сексуално образовање често форсира хетеросексуалне наративе и стратегије превенције због којих млади људи постају мање припремљени за своју будућност. Неадекватне информације могу бити штетне за њихову будућност, како наводи Светска здравствена организација (СЗО). Недостатак свеобухватног сексуалног образовања (ССЕ), које покрива све области сексуалности и рода, може имати погубне последице по здравље ученика. Утврђено је и да је ССЕ ефикасно у изградњи здравих односа, спречавању партнерског насиља и насиља над децом, унапређењу знања о емоционалним и друштвеним ситуацијама, као и у одлагању ступања у сексуалне односе.
Поред знања о сексуалности и односима, друштвена освешћеност такође може бити корист која произилази из правилног сексуалног образовања. Према СЗО-у, тврдња да ће се због сексуалног образовања повећати вероватноћа ранијег ступања у сексуалне односе је нетачна. Адекватно сексуално образовање пружа доживотне користи које помажу ученицима да буду припремљени за секс, уместо да их подстиче на њега.
Ученици не уче о сексу само у школи, већ и код куће, кроз везе и у другим неформалним окружењима. Ученици често не добијају ЛГБТК сексуално образовање пре факултета. Адекватно образовање може помоћи ученицима да се снађу у овим окружењима, што је Џесамин Боулинг открила пружајући часове ЛГБТК сексуалног образовања бруцошима у Северној Каролини.
У студији коју су спровели Елис и Хај у Уједињеном Краљевству (2004), анкетирано је 384 ученика; открили су да 24% њих није добило подуку о ЛГБТК сексуалним питањима. Студија Одсека за здравље адолесцената и школа ЦДЦ-а открила је да је 48% школа у САД-у обрађивало ЛГБТК теме. Према истраживању које су објавили Берстон и Харт 2001. године, 45% анкетираних ученика веровало је да нису довољно обрадили ЛГБТ сексуално образовање у школи. Истраживања су такође показала да на часовима сексуалног образовања може постојати имплицитна претпоставка да су сви ученици хетеросексуални.
ЛГБТК ученици у студији о сексуалном образовању коју је спровела Еленор Формби 2011. године изјавили су да се не осећају увек добродошло на часовима сексуалног образовања или у школи уопште. Курсеви сексуалног образовања често идеализују брак (не узимајући у обзир да многе земље забрањују истополне бракове), представљајући тако хетеросексуални поглед на секс и везе као нормалан. Студије сугеришу да програми сексуалног образовања често не покривају праксе безбедног секса за ЛГБТ особе.
Неки наставни планови и програми сексуалног образовања покривају ЛГБТК питања. На пример, Унитаријанска универзалистичка асоцијација конгрегација пружа програм сексуалног образовања под називом „Наш цео живот” (Our Whole Lives), који укључује дискусију о сексуалној оријентацији и представља хомосексуалност и хетеросексуалност као једнако валидне. Програм нуди садржаје дизајниране за различите развојне фазе, од нивоа вртића па све до одраслог доба, и следи „Смернице за свеобухватно сексуално образовање” које подржава Савет за информације и едукацију о сексуалности Сједињених Америчких Држава (SIECUS). Уједињена Христова црква такође подржава овај програм.
Проблеми са програмима сексуалног образовања
Истраживања су показала да поједини курсеви сексуалног образовања представљају ЛГБТК питања у негативном светлу — приказујући ЛГБТК особе и њихову сексуалност као нешто погрешно, болесно и ненормално. Према Америчкој унији за грађанске слободе, приступи сексуалном образовању засновани искључиво на апстиненцији такође могу отуђити ЛГБТ ученике јер ти програми претпостављају да је брак могућност и жеља свих ученика, чак и у срединама где су истополни бракови илегални. Надаље, промовисање брака као циља за ЛГБТК ученике репродукује хомонормативни стандард, маргинализујући оне који немају приступ браку или нису заинтересовани за њега. Истраживање Елиса и Хаја из 2004. године (које је обухватило 384 ученика) показало је да је 59% младих који су прошли кроз ЛГБТ сексуално образовање сматрало да је оно било неефикасно.
Наставници
У неким студијама наставници су идентификовани као препрека ЛГБТК сексуалном образовању. Наставници увек имају своје мишљење о хомосексуалности, а према тим студијама, уколико наставници имају негативне ставове према ЛГБТК особама, то се може одразити на њихово предавање — узрокујући да се ЛГБТК ученици осећају неприхваћено и несигурно. Анкета из 2024. године показала је да школе често садрже штетан речник и окружење за ЛГБТК ученике, што неретко потиче од самих наставника. Према Елису и Хају (2004), када ЛГБТ ученици добију информације о ЛГБТК сексуалности са негативним призвуком, осећају се знатно горе и небезбедније него да је хомосексуалност у потпуности изостављена из наставног програма. Истраживачи су документовали више самопрокламованих наставника „наклоњених ЛГБТК особама” чије учионице заправо негују лекције пуне предрасуда. Такви наставници су такође веома склони игнорисању случајева хомофобичног вршњачког насиља усмереног ка ЛГБТК омладини на својим часовима. Берстон и Харт (2001) су известили да наставници понекад верују да не би требало да заузимају страну по питању хомосексуалности и да се стога не би требали мешати када се у учионици догоди хомофобија. Према Формби (2011), чак и фразирање које суптилно баца негативно светло на хомосексуалност може имати штетан утицај на искуство ЛГБТК ученика у вези са сексуалним образовањем.
Било је и проблема у вези са тим да ли се наставници осећају слободно да предају сексуално образовање које подједнако наглашава и хетеросексуалне и хомосексуалне здравствене информације. Студија Дине Мороу (1993) известила је да су неки наставници рекли како се плаше да би могли бити отпуштени ако би расправљали о ЛГБТК питањима. Овај страх је повезан са историјским погрешним повезивањем хомосексуалности са злостављањем деце у Сједињеним Америчким Државама; ова наводно природна веза је више пута оповргнута. Без обзира на то, и стрејт и ЛГБТ наставници и даље доживљавају оптужбе за злостављање када се укључе у дискусије о сексуалности, посебно оне дискусије које су повезане са ЛГБТ темама. Наставници се такође могу осећати спутано јер је школско окружење негостољубиво према хомосексуалности; у студији Берстона и Харта из 2001. године, неки су чак рекли да су имали утисак како им школа не би дозволила да предају ЛГБТК сексуално образовање.
Колеге из разреда такође могу бити нерецептивни према ЛГБТК питањима на тренутним курсевима сексуалног образовања, а ученици често оклевају да причају о хомосексуалности, према Берстону и Харту (2001).
Родитељи Иако је закључно са 2021. годином чак 85% подршке родитеља у средњим школама у САД-у било за то да сексуална оријентација буде део часова сексуалног образовања, и даље постоје велике расправе о томе које врсте курсева сексуалног образовања би требало, а које не би требало преносити ученицима.
Сексуално образовање засновано само на апстиненцији најчешће укључује информације о чекању на сексуалне односе до ступања у брак, усађујући моралне вредности у вези са сексом — често повезане са религијом — и форсирајући наративе против контрацепције у циљу смањења стопе полно преносивих инфекција и предбрачног секса. Међутим, истраживања сугеришу да настава о апстиненцији нема утицаја на стопу наталитета код адолесцената. Истражено је да овај метод подучавања намеће хетеронормативност ЛГБТК ученицима, што доводи до изолације и неправедних информација о сексу.
Програми сексуалног образовања засновани на превенцији често се фокусирају на трудноћу тинејџера и полно преносиве инфекције. Чак 26 савезних држава широм САД-а налаже медицинску тачност у сексуалном образовању, од којих 8 проширује ту едукацију и на ЛГБТК теме.
Од 2025. године, ЛГБТК сексуално образовање има подршку 66% родитеља. Ипак, 91,8% анкетираних ученика у 2019. години није имало приступ сексуалном образовању које се дотиче области у вези са ЛГБТК заједницом. Истраживачи тврде да је оклевање када су у питању правне и родитељске акције последица моралне панике у вези са ЛГБТК темама у школским заједницама. Иако постоји адекватна подршка да се сексуална оријентација укључи у наставни план и програм за сексуално образовање, млади се и даље суочавају са недовољним информацијама о ЛГБТК школовању у свим предметима.
С обзиром на то да је сексуално образовање присутно у оквиру здравственог васпитања у школама, многи родитељи очекују да њихова деца управо тамо уче о сексу. Студије показују да већина породица не води разговоре о сексу код куће, а када то и чине, често је то из хетеронормативне перспективе. Претпоставке о хетеросексуалности могу учинити да се ЛГБТК особе осећају посрамљено или да немају подршку своје породице. Недостатак разговора и знања стеченог у кући за ЛГБТК особе често доводи до тога да информације добијају из спољних извора који садрже нетачне или обмањујуће информације. Иста студија је показала да многи родитељи немају чврсту базу знања о истополним или ЛГБТ темама, нити знају за ресурсе ка којима би могли да упуте своју децу.
Предложени програми ЛГБТК сексуалног образовања