Савез православних хоругвоноша (СПХ; ) руска је религиозно-политичка, православна монархистичка и национал-патриотска организација, односно православно братство. Основана је 1992. године. Глава и оснивач Савеза био је православни монархиста Леонид Симонович Никшич (преминуо 2021). Организација припада православном фундаментализму.
Основни циљ Савеза је „васкрсење духа” руског православља кроз организовање литија са барјацима (хоругвама) и иконама у Москви и широм Русије. Група је постала позната по употреби и популаризацији слогана „Православље или смрт!”, као и по повезаности са насилним реакционарним скинхед групама.
Идеологија 250px|мини|десно|Симболика Савеза православних хоругвоноша са слоганом „Православље или смрт!” Идеологија СПХ заснована је на вери у спасоносност православне монархије. Укључује захтеве да се „Русија очисти од јеврејског јарма”. Самосталне молитве СПХ за обнову самодржавља садрже мотив о „ритуалним убиствима”. Током акција 2006. године, СПХ је најавио стварање „Православне свете инквизиције” за борбу против „тајне безакоња” која долази са Запада и против „Хазарског каганата”, који, према мишљењу активиста, управља Русијом. Хоругвоноше су учествовале у иступима православних фундаменталиста против сексуалних мањина.
Слоган СПХ „Православље или смрт!” био је повод за званичну судску оптужбу за екстремизам. Организација је такође оптуживана за пропаганду хомофобије, расизма и верске нетолеранције.
Већи део активности СПХ обухвата литије, православне поворке и јавна окупљања грађана уједињених око идеје православља, самодржавља и народности. Осим тога, међу истакнутијим акцијама СПХ су: званичан захтев за покретање кривичног поступка због вређања Цркве против академика Виталија Гинзбурга, због његове изјаве против предавања православља у школама; јавно спаљивање књига; пробадање портрета певачице Мадоне дрвеним коцем; пројекат рушења Лењиновог маузолеја и друго.
Православне хоругвоноше сматрају термин „православни фундаментализам” изазовом који долази од стране „антихришћанства”.
Историја и активности 280px|мини|десно|Завршетак литије испред Белог дома у Москви у октобру 2003. године. Дана 23. фебруара 2005. године, СПХ је организовао православно-патриотску народну поворку у одбрану руске војске и руског народа. Поворка је кренула од трга код Белоруске железничке станице до храма Светог Николе на Берсењевки у Москви.
У септембру 2005. године, православне хоругвоноше, заједно са „Савезом православних братстава” (СПБ), покретом „Хришћански препород” и неким другим национал-патриотским организацијама, учествовали су на митингу на Словенском тргу у Москви у знак подршке пензионисаном пуковнику Владимиру Квачкову, који је био оптужен за покушај атентата на Анатолија Чубајса. Коришћене су заставе са ликовима „Светог Ивана Грозног” и „мученика Игора Таљкова”. Говорници су захтевали да се „Русија очисти од јеврејског јарма” и извели су театрално „погубљење Чубајса”.
Дана 20. децембра 2006. године, патријарх московски и целе Русије Алексије II одликовао је Леонида Симоновича Никшича Орденом Светог Сергија Радоњешког III степена за његову друштвену делатност и поводом 60. рођендана. Након добијања ордена, његови ставови су се донекле удаљили од антијеврејских, те су се православне хоругвоноше привремено преоријентисале на борбу против „содомита”.
Савез православних хоругвоноша је 27. маја 2006. године, заједно са Народном одбраном и другим патриотским организацијама, учествовао у разбијању неодобрене параде поноса у центру Москве. Лидери СПХ су у интервјуима за медије истакли слоган: „Москва није Содома!”.
На иницијативу и уз учешће СПХ, 4. новембра 2006. године одржано је молитвено стајање на Словенском тргу посвећено празнику Казањске иконе Мајке Божије, дану ослобођења Москве од пољско-литванских окупатора и годишњици проглашења Русије империјом (1721). У годинама које су уследиле, на годишњицу погибије царске породице Романов, фундаменталисти су одржавали литије у којима су тражили и преименовање станице метроа Војковска, називајући убиство царске породице „ритуалним”.
Уочи пуштања у продају руског превода књиге Џоан Роулинг „Хари Потер и реликвије Смрти” (10. октобар 2007), активисти СПХ организовали су спаљивање те „богохулне књиге” насупрот Храма Христа Спаситеља. Симонович Никшич је тада изјавио: „Ми смо света инквизиција, па како смо се борили са јересју, тако ћемо и наставити”. Ипак, поједини представници РПЦ, попут ђакона Андреја Курајева, бранили су књиге о Харију Потеру. Дана 21. новембра 2008. године, СПХ је спаљивао „антихришћанске и антируске књиге” аутора попут Владимира Сорокина, Владимира Соловјова и Едварда Радзинског.
Хоругвоноше се такође оштро противе теорији еволуције. На митингу 14. октобра 2007. године симболично су „сахранили” теорије дарвинизма и атеизма забивши глогов колац у велику плишану играчку орангутана која је представљала те идеје.
Године 2010. су били укључени у Савет православних јавних удружења при Синодалном одељењу РПЦ, али су наставили са радикалним иступима. Исте године подржали су депортацију Рома из Француске, предлажући сличне мере за мањине у Русији. Такође су протестовали против универзалних електронских картица (УЕК), видећи у њима „жиг антихриста”. Поново су разбијали параде поноса 2011. године, а 2012. спаљивали су постере бенда Pussy Riot и певачице Мадоне.
Касније су се издвојили из општег „Руског марша” и покренули свој „Царски руски марш” са захтевима за империјом и монархијом. Током Евромајдана подржавали су побуњенике у Донбасу, критикујући РПЦ због пасивног става. Године 2016. организовали су протесте против филма „Матилда”.
Оцене Деловање православних хоругвоноша повремено наилази на одобравање унутар појединих кругова Руске православне цркве, иако се званични представници Цркве често не слажу са њиховим радикалним позицијама и јавним наступима. На пример, акције спаљивања књига осудили су многи свештеници, истичући да хоругвоноше нису црквена организација и да њихови поступци само дискредитују цркву. Ђакон Андреј Курајев отворено их је критиковао.
Посебно је био критикован њихов главни слоган. Године 2009. поглавар Руске православне цркве, патријарх Кирил, осудио је паролу „Православље или смрт!” и упозорио вернике на оне који је користе, називајући је „опасном, лажном и суштински контрадикторном”:
Суд у Москви се касније сложио у својој одлуци, прогласивши ову фразу екстремистичком.
Види још Православни фундаментализам Крајња десница у Русији Монархизам у Русији
Референце
Литература
Спољашње везе Званични веб-сајт
Категорија:Крајња десница у Русији Категорија:Руска православна црква у Русији Категорија:Четници Категорија:Православни фундаментализам Категорија:Радикализам у православљу Категорија:Православна братства Руске Федерације