Академија апатиста (итал. Accademia degli Apatisti) била је научна академија основана у Фиренци 1632. године, повезана са Фирентинским студијумом (Studio Fiorentino). Заједно са Академијом ума (итал. Accademia degli Umidi) и Академијом дела а (итал. Accademia della Crusca), представљала је једну од водећих фирентинских књижевних академија XVII века.
Историја Академију апатиста основали су Агостино Колтелини и Бенедето Фјорети под покровитељством Козима III де Медичија. Академија је настала из окупљања која су Колтелини и његови млади сарадници одржавали у његовој кући у улици Виа дел’Ориуоло, током и непосредно после епидемије куге 1630–1631. године, са циљем узајамне помоћи и подстицања у учењу.
До 1638. године Академија је била у потпуности установљена. Њен назив потиче од грчког појма ἀπάθεια (апатија), који означава непристрасност и неосетљивост, односно рационалан и емоционално дистанциран однос према животу који су заступали чланови Академије. Апатисти су за свој амблем изабрали сунце. Њихов мото био је Oltre i confini ancor del mondo nostro („Изван граница овог нашег света”), стих италијанског песника Торквата Таса. Састанци Академије одржавали су се у Колтелинијевој кући.
Једно од правила Апатиста (а сличан обичај постојао је у већини италијанских академија) било је да сваки члан у оквиру академских активности буде познат не по свом правом имену, већ по анаграму или псеудониму. Колтелини је усвојио анаграмско име Ostilio Contalgeni.
Због привлачности Академије и Колтелинијевог великог залагања за њен развој, она је већ десет до двадесет година након оснивања стекла углед међу италијанским академијама који је у неким погледима био раван угледу најстаријих и најзначајнијих академија. Њени чланови нису били само угледни Фирентинци, већ и већина истакнутих италијанских књижевника, као и кардинали, италијански принчеви и војводе, бројни страни племићи и учењаци, а најмање један папа.
Када је Џон Милтон посетио Фиренцу 1638–1639. године, спријатељио се са многим Апатистима, посебно са Бенедетом Буоматејем, Карлом Датијем и Агостином Колтелинијем. Не само да је присуствовао састанцима Академије већ је, по свему судећи, поднео и захтев за пријем у њено чланство.
Дана 7. јула 1783. године нови хабзбуршко-лоренски велики војвода Леополд II укинуо је Фирентинску академију, Академију круша и Академију апатиста, а на њиховом месту основао њихову обједињену наследницу, Краљевску фирентинску академију (итал. Real Accademia Fiorentina).
Истакнути чланови
Алесандро Адимари Лодовико Адимари Ђовани Пјетро Франческо Ађус де Солданис Ансалдо Ансалди Анђелико Апрозио Бенедето Аверани Бенедето Буоматеј Жан Шаплен Агостино Колтелини Карло Роберто Дати Фердинандо II де Медичи Стефан дела Бела Матија де Паоли Ђовани Батиста Фађуоли Бенедето Фјорети Николас Хајнсијус Старији Ђовани Лами Лоренцо Липи Антонио Малатести Лоренцо Магалоти Доменико Марија Мани Карло Антонио Манцини Алесандро Маркети Жил Менаж Франческо Реди Кристина Рокати Франческо Рондинели Франческо Роваи Антон Марија Салвини Салвино Салвини Ђовани Салвемини Карло Антонио Стендарди Николас Стено Пјетро Сузини Антон Марија Ванучи Винченцо Вивијани Стефан Зановић
Референце
Категорија:Фиренца