мини|upright=1.1|Рељеф од теракоте из древне Месопотамије ( до 1900. п. н. е.) приказује Гилгамеша како убија Небеског бика, догађај описан на плочи VI Епа о Гилгамешу.
Небески бик (симбол сазвежђа Бик) је митско биће у древној Месопотамији са којим се бори Гилгамеш. Прича о Небеском бику има две различите главне верзије: једна се налази у ранијој сумерској песми, док је новија верзија у стандардном акадском Епу о Гилгамешу. Осим тога, бик је присутан и у хетитским и хуритским верзијама епа. У најстаријим сачуваним текстовима из Месопотамије, Гилгамешово име је забележено као „Билгамеш”. Постоји пет сумерских песама о њему. Једно од очигледних позајмљивања у епу јесте јасан утицај песме Билгамеш и Небески бик на плочу VI. Други назив ове песме је „Херој у бици”, који је одабран на основу њених почетних речи (šul.mè.kam). Неки научници повезују сумерски текст Прича о Гудаму са овим делом.
Потпунији акадски извештај налази се на плочи VI Епа о Гилгамешу, у којем Иштар (богиња рата и љубави) ослобађа Небеског бика из освете како би изазвала хаос у граду Уруку, али Гилгамеш (главни јунак приче који је краљ града) и Енкиду успевају да га победе. Енкиду је дивљи човек створен од глине како би био Гилгамешова супротност. Након почетног сукоба, њих двојица постају блиски пријатељи, а вероватно и љубавници. Према Ендруу Џорџу, докази за ову потоњу интерпретацију постоје како у самом епу, тако и у ранијој песми Смрт Билгамеша.
Након Гилгамешовог повратка у Урук са путовања у Кедрову шуму, Иштар му нуди брак, што је представљало обртање обичаја удварања у то време. Гилгамеш одбија њену понуду, говорећи да Иштар не може преузети традиционалне улоге супруге; затим детаљно описује често ужасну судбину њених претходних љубавника. Она одлази на небо и, претећи да ће ослободити мртве из подземног света, присиљава Ануа (бога неба) да јој дâ Небеског бика како би га послала у Урук ради освете.
Године 1911. Зигмунд Фројд и Карл Густав Јунг су се дописивали о овом епу; њихова преписка била је наставак претходних расправа о Гилгамешу. Након ове размене, Јунг је у једном од својих раних дела више пута споменуо Гилгамеша. Јунг је еп сматрао примером несвесне жеље мајке за сексуалним односом са својим дететом (Иштарина жеља према Гилгамешу).
Ривка Клугер је, на Јунгов подстицај, спровела опсежно истраживање о епу. Према њеним речима, причу о Гилгамешу треба посматрати као мит који не само да симболизује архетипске догађаје, већ донекле представља и развој људске свести. Херој је увек испред стварног нивоа свести свог времена и стога је симбол или носилац процеса трансформације. Овај процес је данас познат као индивидуација. Клугерова прави важну разлику између личне и архетипске мајке. Када Гилгамеш одбаци Иштар као оличење „укупног женског потенцијала”, тај чин симболизује његов покушај да „изађе из мајчинског циклуса природе у нову духовну еволуцију” и на тај начин представља важну прекретницу у индивидуацији хероја и културном напретку човечанства. Клугерова закључује да Еп о Гилгамешу у целини „у својој унутрашњој структури приказује процес трансформације у колективном несвесном, очекивање процеса индивидуације”, а истовремено „одражава веома важан период у историји религије, када херој, подржан од стране Шамаша, побеђује велику богињу Иштар”.
Позадина Небески бик је митско биће које представља симбол сазвежђа Бик. У Епу о Гилгамешу, Иштар ослобађа Небеског бика да би се осветила и изазвала хаос у Уруку, али га Гилгамеш и Енкиду побеђују. Гилгамеш (изворно Билгамеш) је главни јунак приче. Он је описан као једном трећином човек, а двема трећинама бог и владар Урука. Иштар (сумерски Инана) је богиња повезана са Венером, ратом и љубављу.
Енкиду је приказан као дивљи човекенгл. кога је богиња Аруруенгл. створила од глине како би био равноправан противник Гилгамешу. Након почетног сукоба између Гилгамеша и Енкидуа, њих двојица постају блиски пријатељи и вероватно љубавници. Према Ендруу Џорџу, докази за ово друго постоје како у епу, тако и у ранијој песми Смрт Билгамеша.
По повратку Гилгамеша у Урук из Кедрове шуме, Иштар му нуди брак, чиме преокреће тадашње обичаје удварања. Гилгамеш је одбија, тврдећи да Иштар не би могла да испуни традиционалне обавезе супруге, након чега је подсећа на сурове судбине њених ранијих љубавника. Увређена, Иштар одлази на небо и прети да ће ослободити мртве из подземља ако јој њен отац Ану (бог неба у месопотамској митологији, често сматран удаљеним божанством и краљем богова) не преда Небеског бика да га пошаље на Урук. Према Пол-Алену Болијеу, њен приказ у епу можда одражава оно што он назива „анти-иштарским тенденцијама”. Болије се осврће и на заплет усредсређен око Небеског бика и чињеницу да су Урук и Еанаенгл. у старовитавилонској верзији (наспрам стандардне вавилонске) названи искључиво Ануовим пребивалиштем.
Верзије и адаптације Сумерске и акадске Традиција о лику Гилгамеша потиче из периода између 2700. и 2500. године п. н. е.:Две хиљаде седамсто до две хиљаде петсто пре нове ере. човек под тим именом наведен је на Списку сумерских краљева као пети владар Прве династије из Урука. Средином трећег миленијума п. н. е. његово име се појављује на једном од спискова божанстава којима су приношене жртве.
Најраније приче о Гилгамешу датирају с почетка другог миленијума п. н. е. Ови сумерски текстови су углавном пронађени у верском центру Нипур и састоје се од пет независних песама. Неке од њих су касније инкорпориране у еп, док су друге изостављене.
Прве верзије на акадском језику (вероватно засноване на усменим предањима) потичу из старовитавилонског периода, али је већина плочица у веома лошем стању. Ипак, плочице „Пенсилванија” и „Јејл” доказују да је процес обједињавања прича почео већ тада. Извори из периода средњег Вавилона пронађени на местима ван Хатуше још су лошије очувани. Већином покривају део приче од Гилгамешовог сусрета са Иштар до Енкидуове смрти.
Старија верзија ове епизоде налази се у сумерској песми Билгамеш и Небески бик. Препис овог текста из Нипура (из периода Треће династије Ура) најстарији је сачувани књижевни запис о Гилгамешу. У тој раној верзији, Иштарин сумерски пандан, Инана, тражи од Ануа да јој дозволи ослобађање Небеског бика јер Билгамеш изазива немире у Уруку.
Песма šul-me-kam („Херој у бици!”) међу научницима је позната као Билгамеш (или Гилгамеш) и Небески бик, са скраћеницом GBH. Откривено је осамнаест фрагмената ове песме у Нипуру: један датира из доба Треће династије Ура, а седамнаест из старовитавилонског периода. Поред још једног изолованог фрагмента (ms. A (VAS 10 196)), два фрагмента (Ma и Mb) су пронађена у Ме-Турану, где није коришћен стандардни начин писања.
У најранијим текстовима из Месопотамије, име Гилгамеша је благо другачије: Билгамеш.Ендру Џорџ у књигама Еп о Гилгамешу и Вавилонски еп о Гилгамешу користи облик „Билгамеш” у деловима који се односе на сумерске песме. Постоји пет сумерских песама о њему; у 18. веку п. н. е. ове песме су коришћене у вавилонским школама као узори за будуће писаре и данас су све познатије. Збирка омогућава поређење са стандардним вавилонским епом и другим акадским текстовима. Као и вавилонски еп, сумерске песме се реконструишу уз помоћ стотина фрагмената. Разлике постају очигледне и показују како је старовитавилонски песник мајсторски спојио сиров материјал у кохерентну целину. Иако аутор можда није имао сумерске текстове пред собом, знао је за њих, било из школа или усмене традиције. Најочигледније позајмице укључују адаптацију приче Билгамеш и Хувава за плоче III до V, као и Билгамеш и Небески бикУ књигама Ендруа Џорџа ова сумерска песма носи назив Билгамеш и Небески бик; поред тога, према почетним речима, други назив је Херој у бици.Electronic Text Corpus of Sumerian Literature (ETCSL) 1.8.1.2 за плочу VI (Иштар и Небески бик). Раније сумерске традиције о тајнама после Потопа такође су утицале на Смрт Билгамеша и еп.Еп о Гилгамешу (Ендру Џорџ), стр. 142: До сада ниједан академски рад није сабрао сумерске песме о Гилгамешу на изворном језику у једну целину, и ово је први пут да су енглески преводи свих пет песама штампани заједно.
Хетитске и хуритске Крајем трећег миленијума п. н. е., авантуре Гилгамеша биле су познате широм Вавилона и Асирије, а фрагменти на акадском језику пронађени су у Хатуши, Угариту, Емару и Мегиду. То показује колико је ова прича била популарна у целом свету клинастог писма још од касног бронзаног доба.
Поред хетитских верзија, у Хатуши су пронађене и две акадске верзије, као и фрагменти хуритских превода. Ипак, не постоје докази да је шира популација Хетита била упозната са Гилгамешом; чини се да је прича увезена у Хатушу искључиво ради обуке писара. Ови фрагменти имају посебан значај јер помажу научницима у реконструкцији епа, посебно за средњовавилонски период када се верује да је стандардна верзија епа добила свој облик.
Хетитски аутор или адаптатор унео је значајне промене у односу на раније акадске верзије. За разлику од акадског Гилгамеша, којег су родили краљ Лугалбанда и богиња Нинсун, хетитског Гилгамеша створила је група богова, а његова полубожанска природа трансформисана је у изванредне физичке димензије. Друга разлика је у томе што Урук није Гилгамешов родни град, већ он тамо стиже након лутања. Градске зидине се уопште не помињу. У хетитској верзији, путовање у Кедрову шуму има огроман значај. Сусрет Гилгамеша са Иштар и Небеским биком такође се разликује.
У ранијим сумерским верзијама Иштар се назива Инана; у хуритској адаптацији ту улогу преузима Шаушка,енгл. док се у хетитској користи полу-логографски запис (dIŠTAR-li), за који се сматра да се односи на другу богињу (вероватно Анзили).енгл.
Наратив
Анализа и тумачење сумерске песме „Билгамеш и Небески бик: Херој у бици” Песма под насловом „Херој у бици”Књига Вавилонски еп о Гилгамешу, том 1, страна 11: (почетне речи) šul.mè.kam говори о непријатељству Билгамеша (краља града-државе Урука) и богиње Инане (сумерске Иштар; богиње заштитнице града) те о борби Билгамеша и Енкидуа са Небеским биком. Ова песма служи као преднацрт за плочу VI вавилонског епа, мада су почеци ове две приче веома различити. Судећи према броју сачуваних копија, песма је била мање популарна од прича о Аки и Хувави. Ниједан од два главна извора ове песме не потиче из нипурских школа, где су се иначе налазиле најбоље копије. Ове плоче се разликују, користе нестандардни правопис или су оштећене, што чини њихов превод веома тешким, а понекад и немогућим.
Након ритмичног увода, Билгамеш разговара са мајком (богињом Нинсун). Она му наређује да испуни своје дужности. Инана се убрзо појављује како би га спречила у послу (у овом случају: суђењу). Инана има друге планове за Билгамеша. Главни стих Инаниног говора не може се превести (у плочи VI вавилонског епа јасно стоји: „Дођи, Гилгамеше, буди мој муж и ја ћу ти бити жена!”). Билгамеш извештава мајку о Инаниним намерама, напомињући да ју је видео на градској капији поред зидина (месту где су обично стајале проститутке). Мајка му забрањује да прими Инанине поклоне. Титула која се овде користи за Инану је „Божанска господарица палате” (сумерски: Нинегал), иста она која се користи у церемонији светог брака.Друго виђење разлике између сумерске песме и епа: Радња ове песме се суштински разликује од сличне сцене у каснијем акадском Епу о Гилгамешу. (Tigay, 2002, pp. 24–25) У сумерској песми не изгледа да Инана тражи од Билгамеша да постане њен супруг, док у каснијем акадском епу Иштар то јасно тражи од Гилгамеша. (Tigay, 2002, p. 24) Осим тога, када присиљава свог оца Ануа да јој преда Небеског бика, уместо претње да ће пробудити мртве да једу живе (што чини Иштар), Инана само прети да ће пустити „крик” који ће се чути до земље. (Tigay, 2002, pp. 24–25)