мини|усправно=2|Просечна ефективна старост пензионисања за мушкарце, 1970–2018. (Наш свет у подацима) Овај чланак доноси списак законом прописане старосне границе за пензионисање у различитим државама. У неким контекстима, старосна граница за пензионисање представља узраст у коме се од особе очекује, или се од ње захтева, да престане са радом. То је обично узраст у коме таква особа стиче право на примање пензије или других државних давања, попут државне пензије.

Историја и успостављање

Прва забележена употреба државне пензије установљена је у Римском царству 13. п. н. е. од стране Августа за војне ветеране који су служили најмање 16 година у легији и четири године у резерви. То је касније повећано на 20 година у легији и пет година у резерви.Clark, R. L., Craig, L. A., & Wilson, J. W. (n.d.). A History of Public Sector Pensions in the United States. Philadelphia, Pennsylvania 19104-4011: University of Pennsylvania Press. Retrieved from https://pensionresearchcouncil.wharton.upenn.edu/wp-content/uploads/2015/09/0-8122-3714-5-3.pdf

Прва старосна граница за пензионисање постављена је у Немачкој, од стране Ота фон Бизмарка, 1889. године (Gesetz, betreffend die Invaliditäts- und Altersversicherung), првобитно на 70 година, пре него што је смањена на 65 година 1916. (Gesetz, betreffend Renten in der Invalidenversicherung). Након тога, све више земаља почело је да усваја званичну старосну границу за пензионисање, попут Британије доношењем Закона о старосним пензијама 1908, којим је првобитна граница постављена на 70 година, да би касније била смањена на 65 година за мушкарце и 60 за жене доношењем Закона о националном осигурању 1946.

Сједињене Америчке Државе усвојиле су првобитну старосну границу од 65 година, на основу Закона о социјалном осигурању из 1935. До средине 20. века скоро све земље су усвојиле старосну границу за пензионисање.

Аргументи Креатори политика обично узимају у обзир демографију, фискални трошак старења, здравље, очекивани животни век, природу професије, понуду радне снаге и друго, приликом одређивања старосне границе за пензионисање. Повећање очекиваног животног века користи се у неким јурисдикцијама као аргумент за повећање старосног прага за пензионисање у 21. веку.

Аргументи за ниже старосне границе за родитеље укључују неплаћени рад родитељске неге. Ниже старосне границе за родитеље критиковане су због смањења дужине пензијских доприноса, што може резултирати нижим пензијским примањима.

Актуарски неутрално прилагођавање пензијских давања омогућава флексибилну старосну границу за пензионисање без угрожавања одрживости пензионог система.

Неке земље изједначавају старосне границе за пензионисање између жена и мушкараца. Очекиване године у пензији просечно су износиле 22,8 година за жене и 18,4 године за мушкарце у ОЕЦД-у 2022. године, услед полних разлика у очекиваном животном веку. Дуже очекиване године у пензији за жене генерално резултирају потребом за вишим пензијским доприносима како би се постигла иста годишња пензијска примања као код мушкараца, без прерасподеле.

Реформе Реформе се обично постепено уводе када се старосна граница за пензионисање (или старосна граница за пензију) повећава, уз одредбу о затеченим правима (grandfathering), чиме се обезбеђује постепена промена. Један од таквих примера су прелазна пензиона правила која су примењена на особље старо 54 године или више, и у извесној мери на све запослене, када је 2014. старосна граница за пензионисање европских цивилних службеника повећана на 66 година.

Насупрот томе, када се старосна граница за пензионисање смањује, промене се често уводе брзо.

Старосна граница за пензионисање по државама и регионима Многе земље наведене у табели испод су у процесу реформисања старосног узраста за пензионисање. Стварно пензионисање може наступити раније или касније од званичног старосног узраста због приватних пензионих планова или подстицаја за дужи радни век.

У неким земљама година рођења одређује старосни узраст за пензионисање. На пример, у Сједињеним Америчким Државама од 2025. године, док особа рођена пре 1960. може отићи у пензију са бенефицијама социјалног осигурања са 66 година, они рођени после 1960. морају имати 67 година, с тим да се додатно повећање може остварити одласком у пензију после 70. године.

Данска, чији тренутни старосни узраст за пензионере износи 67 година (мушкарци и жене), такође ће бити повећан на 70 година до 2040. године.

Многе државе чланице Европске уније тренутно подразумевају старосни узраст за пензионисање од 65 година, у 2020-им. Међутим, до 2030. године он ће бити повећан на стандардних 67 година у већини земаља.

Просечна законска старосна граница за пензионисање у 34 земље Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) 2014. године износила је 65 година за мушкарце и 63,5 година за жене, али тенденција широм света је повећање старосног узраста за пензионисање. Ово се такође огледа у налазима да се нешто више од половине анкетираних азијских инвеститора у целом региону сложило са повећањем старосног узраста за пензионисање, четвртина се није сложила, док су остали били неодлучни.

+Старосна граница за пензионисањеДржаваМушкарциЖенеГодинаНапомене 65622026Мушкарци: постепено повећање за 1 месец годишње од 2033. са 65 на 67 година до 2056. Жене: постепено повећање за 2 месеца годишње од 2021. са 61 на 67 година до 2056. 65602026 632026 672026У Аустралији старосна граница за пензионисање повећана је на 67 година у јулу 2023. 6561,52026Жене: постепено повећање за 6 месеци годишње од 2024. са 60 на 65 година до 2033.2009 Ageing Report: Economic and budgetary projections for the EU-27 Member States (2008–2060). Joint Report prepared by the European Commission (DG ECFIN) and the Economic Policy Committee (AWG), , 6564,52026Мушкарци: 65 од 2021. године. Жене: постепено повећање за 6 месеци годишње од 2017. са 60 на 65 година до 2027. 63582026Kłos B., Wiek emerytalny kobiet i mężczyzn, "infos", 7.02.2008 592026 66–672026Законска старосна граница за пензионисање (узраст у којем се може пензионисати, без обзира на дужину каријере) у Белгији износи 66 од 2025, а 2030. биће 67, како за жене тако и за мушкарце. Превремено пензионисање могуће је од 60. године са најмање 44 године стажа, од 61. године са најмање 43 године, или од 63. године са каријером од најмање 42 године. Постоје одређени изузеци, углавном у погледу потребног броја година. Година стажа се рачуна ако садржи најмање 104 радна дана (у еквиваленту пуног радног времена). 652026 65622026Поједине категорије, попут пољопривредних радника, наставника и полицајаца, имају нижи минимални узраст.