Гладовање или изгладнелост је тежак недостатак калоријског уноса енергије хране, испод нивоа потребног за одржавање живота организма. То је најекстремнији облик неухрањености. Код људи, продужено гладовање може изазвати трајно оштећење органа и на крају смрт. Термин инанција се односи на симптоме и последице гладовања. Гладовање може имати природан узрок или бити изазвано људским фактором. Намерно изазивање глади код становништва је злочин према међународном кривичном праву и такође се може користити као средство мучења или погубљења.
Према Светској здравственој организацији (СЗО), глад је појединачна највећа претња по јавно здравље у свету. СЗО такође наводи да је неухрањеност убедљиво највећи узрок смртности деце, присутан у половини свих случајева. Недовољна ухрањеност је фактор који доприноси смрти 3,1 милиона деце млађе од пет година сваке године. Резултати такође показују да, иако су се глобални нивои глади стабилизовали, упркос одређеном напретку у специфичним областима као што су заостајање у развоју и искључиво дојење, алармантан број људи се и даље суочава са несигурношћу хране и неухрањеношћу. Заправо, свет је враћен 15 година уназад, са нивоом потхрањености сличним оном из 2008–2009. године, са између 713 и 757 милиона потхрањених људи у 2023. години, што је за преко 152 милиона више него у 2019. години када је средња процена била 733 милиона.
Надувен стомак представља облик неухрањености који се назива квашиоркор. Тачна патогенеза квашиоркора није јасна, јер се у почетку сматрало да је повезана са исхраном богатом угљеним хидратима (нпр. кукурузом), али сиромашном протеинима. Иако многи пацијенти имају низак албумин, сматра се да је то последица стања. Као могући узроци сугерисани су тровање афлатоксином, оксидативни стрес, имунолошка дисрегулација и измењена цревна микробиота. Лечење може помоћи у ублажавању симптома као што су приказани губитак тежине и пропадање мишића. Међутим, превенција је од највеће важности.
Без икакве хране, људи обично умиру за око 2 месеца. Познат је случај када је неко преживео више од годину дана (382 дана) под медицинским надзором. Мршаве особе обично могу преживети са губитком до 18% своје телесне масе; гојазне особе могу толерисати више, вероватно преко 20%. Жене могу преживети дуже од мушкараца због већег садржаја телесне масти при истом БМИ-ју.
Знаци и симптоми мини|upright=0.8|Затвореници Бухенвалда, 16. априла 1945. године када је логор ослобођен. мини|upright=0.8|Девојчица током Нигеријског грађанског рата крајем 1960-их, приказана како пати од последица тешке глади и неухрањености.Следе неки од симптома гладовања:
Промене у понашању или менталном статусу Почетне фазе гладовања утичу на ментални статус и понашање. Ови симптоми се манифестују као раздражљивост и/или нестабилно расположење, умор, проблеми са концентрацијом и преокупираност мислима о храни. Људи са овим симптомима су често лако ометани и немају енергије. Психолошки ефекти су дубоки, укључујући депресију, анксиозност и смањење когнитивних функција.
Физички знаци Како гладовање напредује, јављају се физички симптоми. Време појаве ових симптома зависи од старости, величине и општег здравља. Обично траје данима или недељама, а укључује слабост, убрзан рад срца, плитко и успорено дисање, жеђ и затвор. У неким случајевима може се јавити и дијареја. Очи почињу да се увлаче и постају стакласте. Мишићи се смањују и почиње њихово пропадање. Умор и вртоглавица се такође често јављају, посебно при било каквом физичком напору. Кожа је често претерано бледа. Један од истакнутих знакова код деце је надувен стомак. Кожа се опушта и постаје бледа, а може доћи и до отицања стопала и глежњева.
Ослабљен имуни систем Симптоми гладовања се такође могу манифестовати као ослабљен имуни систем, споро зарастање рана и лош одговор на инфекције. На кожи се могу појавити осипи. Тело усмерава све доступне хранљиве материје на одржавање функционисања органа.
Остали симптоми Остали ефекти гладовања могу укључивати: Анемија Камен у жучи Хипотензија Болести желуца Кардиоваскуларне и респираторне болести Нередовне или одсутне менструације код жена Обољење бубрега или отказивање Хепатитис изазван гладовањем и/или смањена функција јетре узрокује: Електролитни дисбаланс Емација (исцрпљеност) Олигурија
Фазе гладовања Симптоми гладовања се појављују у три фазе. Прва и друга фаза могу се јавити код било кога ко прескаче оброке, држи дијету или пости. Трећа фаза је озбиљнија, може бити фатална и резултат је дуготрајног гладовања.
Прва фаза: Када се прескоче оброци, тело почиње да одржава ниво шећера у крви разградњом гликогена у јетри и разградњом ускладиштених масти и протеина. Јетра може обезбедити глукозу у првих неколико сати. Након тога, тело почиње да разграђује масти и протеине. Тело користи масне киселине као извор енергије за мишиће, али смањује количину глукозе која се шаље у мозак. Још једно хемијско једињење које долази из масних киселина је глицерол. Он се може користити као глукоза за енергију, али се на крају потроши.
Друга фаза: Друга фаза може трајати недељама. У овој фази, тело углавном користи ускладиштену маст за енергију. Разградња се одвија у јетри и претвара маст у кетоне. Након недељу дана поста, мозак ће користити ове кетоне и сву доступну глукозу. Коришћење кетона смањује потребу за глукозом, а тело успорава разградњу протеина.
Трећа фаза: До овог тренутка, залихе масти су потрошене, и тело почиње да се окреће ускладиштеним протеинима за енергију. То значи да мора разградити мишићна ткива пуна протеина; мишићи се врло брзо разграђују. Протеини су есенцијални за правилно функционисање ћелија, а када их понестане, ћелије више не могу да функционишу.
мини|Четворогодишња палестинска девојчица која је умрла од глади током глади у Гази.
Узрок смрти услед гладовања обично је инфекција или резултат разградње ткива. То је зато што тело постаје неспособно да произведе довољно енергије да се одбрани од бактерија и вируса. Завршна фаза гладовања укључује знакове попут губитка боје косе, љуштења коже, отицања у екстремитетима и надувеног стомака. Иако могу осећати глад, људи у завршној фази гладовања обично не могу појести довољно хране да би се опоравили без значајне медицинске интервенције.
Узроци мини|upright=0.8|Изгладнели сељаци током Велике глади Тенмеј у Јапану у 18. веку.Гладовање се јавља када тело троши више енергије него што уноси током дужег временског периода. Ова неравнотежа може произаћи из једног или више медицинских стања или околности, који могу укључивати:
Медицински разлози Анорексија нервоза Булимија нервоза Атипични поремећај исхране (EDNOS) Ахалазија Целијакија Кома Клиничка депресија Шећерна болест Гастроинтестиналне болести Стално повраћање
Околности Злостављање деце, старијих или зависних особа Глад из било ког разлога, као што су политички сукоби и рат Штрајк глађу Прекомерни пост Сиромаштво Мучење
Биохемија
Уз типичну исхрану богату угљеним хидратима, људско тело се ослања на слободну глукозу у крви као свој примарни извор енергије. Глукоза се може добити директно из шећера у исхрани и разградњом других угљених хидрата. У одсуству шећера и угљених хидрата из исхране, глукоза се добија разградњом ускладиштеног гликогена. Гликоген је лако доступан облик складиштења глукозе, сачуван у значајним количинама у јетри и скелетним мишићима.
Након исцрпљивања резерви гликогена, и током наредна два до три дана, масне киселине постају главно метаболичко гориво. У почетку, мозак наставља да користи глукозу. Ако неко ткиво ван мозга користи масне киселине као своје метаболичко гориво, коришћење глукозе у истом ткиву се искључује. Тако, када се масне киселине разграђују за енергију, сва преостала глукоза постаје доступна за употребу мозгу.
Након два или три дана поста, јетра почиње да синтетише кетонска тела од прекурсора добијених разградњом масних киселина. Мозак користи ова кетонска тела као гориво, чиме се смањује његова потреба за глукозом. Након тродневног поста, мозак добија 30% своје енергије из кетонских тела. Након четири дана, ово може порасти на 70% или више. Дакле, производња кетонских тела смањује потребу мозга за глукозом са 80 г дневно на 30 г дневно, што је око 35% од нормалног, при чему се 65% добија из кетонских тела. Али од преостале потребе мозга за 30 г, 20 г дневно може произвести јетра из глицерола (који је и сам производ разградње масти). Ово и даље оставља дефицит од око 10 г глукозе дневно који се мора надокнадити из другог извора; тај други извор ће бити сопствени протеини тела.
Након исцрпљивања залиха масти, ћелије у телу почињу да разграђују протеине. Ово ослобађа аланин и лактат произведен из пирувата, који се у јетри могу претворити у глукозу. Пошто је велики део људске мишићне масе протеин, овај феномен је одговоран за пропадање мишићне масе које се виђа код гладовања. Међутим, тело је у стању да одабере које ће ћелије разграђивати протеине, а које не. Око 2–3 г протеина мора се разградити да би се синтетисао 1 г глукозе; око 20–30 г протеина се свакодневно разграђује да би се направило 10 г глукозе како би мозак остао жив. Међутим, овај број може да се смањује што је период поста дужи, како би се очували протеини.
Гладовање наступа када су резерве масти потпуно исцрпљене и протеин је једини извор горива доступан телу. Тако, након периода гладовања, губитак телесних протеина утиче на функцију важних органа, и долази до смрти, чак и ако још има залиха масти. Код мршавије особе, резерве масти се брже троше, а протеини раније, због чега смрт наступа пре. У коначници, узрок смрти је углавном срчана аритмија или срчани застој, изазван деградацијом ткива и електролитним дисбалансом. Стања попут метаболичке ацидозе такође могу убити изгладнеле људе.
Превенција
Гладовање може бити узроковано факторима ван контроле појединца. Римска декларација о светској прехрамбеној сигурности наводи неколико политика усмерених ка повећању прехрамбене сигурности и, последично, спречавању гладовања. Оне укључују: Смањење сиромаштва Спречавање ратова и политичке нестабилности Помоћ у храни Пољопривредна одрживост Смањење економске неједнакости
Подршка пољопривредницима у подручјима са несигурношћу хране кроз мере као што су бесплатна или субвенционисана ђубрива и семена повећава принос хране и смањује цене хране.
Гладовање се често користи као метод ратовања, међутим, оно је забрањено и сада представља злочин. Значајни инциденти у историји укључују блокаду Немачке, блокаду Бијафре и актуелну блокаду Газе.
Лечење Пацијенти који пате од гладовања могу се лечити, али се то мора радити опрезно како би се избегао синдром поновног храњења. Мора се обезбедити и одржавати одмор и топлота. Храна се може давати постепено у малим количинама. Количина хране се временом може повећавати. Протеини се могу давати интравенски да би се повећао ниво протеина у серуму. За теже ситуације могу се користити палијативна нега и опиоидни лекови.
Организације
Многе организације су биле веома ефикасне у смањењу глади у различитим регионима. Хуманитарне агенције пружају директну помоћ појединцима, док политичке организације врше притисак на политичке лидере да донесу макроекономске политике које ће смањити глад и обезбедити помоћ.
Статистика мини|310px|Проценат становништва који пати од глади, Светски програм за храну, 2020:
Према проценама Организације за храну и пољопривреду, између 720 и 811 милиона људи било је погођено глађу на глобалном нивоу 2020. године. Ово је било смањење у односу на процењених 925 милиона 2010. године и отприлике 1 милијарду 2009. године. У 2007. години, 923 милиона људи је пријављено као потхрањено, што је повећање од 80 милиона од периода 1990–1992. Процењено је да 820 милиона људи није имало довољно хране 2018. године, у поређењу са 811 милиона у претходној години, што представља трећу годину узастопног раста.
Пошто су дефиниције изгладнелих и неухрањених људи различите, број изгладнелих људи се разликује од броја неухрањених. Генерално, далеко мање људи умире од глади него што је неухрањено.