Орална рехидратациона терапија (ОРТ) је врста надокнаде течности која се користи за спречавање и лечење дехидратације, посебно услед дијареје. Укључује пијење воде са скромним количинама шећера и соли, посебно натријума и калијума. Орална рехидратациона терапија се такође може давати преко назогастричне сонде. Терапија може укључивати употребу суплемената цинка како би се смањило трајање дијареје код одојчади и деце млађе од 5 година. Процењује се да је употреба оралне рехидратационе терапије смањила ризик од смрти услед дијареје за чак 93%.

Нежељени ефекти могу укључивати повраћање, висок ниво натријума у крви или висок ниво калијума у крви. Ако дође до повраћања, препоручује се да се употреба паузира на 10 минута, а затим постепено настави. Препоручена формулација укључује натријум хлорид, натријум цитрат, калијум хлорид и глукозу. Глукоза се може заменити сахарозом, а натријум цитрат може бити замењен натријум бикарбонатом, уколико нису доступни, иако добијена мешавина није стабилна на полици у окружењима са високом влажношћу. Делује тако што глукоза повећава апсорпцију натријума, а тиме и воде кроз црева, док калијум хлорид и натријум цитрат помажу у спречавању хипокалемије и ацидозе, што су чести нежељени ефекти дијареје. Доступан је и низ других формулација, укључујући верзије које се могу направити код куће. Међутим, употреба домаћих раствора није довољно проучена.

Орална рехидратациона терапија развијена је током 1940-их коришћењем раствора електролита са или без глукозе, емпиријски, углавном за пацијенте са благим симптомима или у фази опоравка. Међутим, није ушла у ширу употребу за рехидратацију и терапију одржавања све до открића да глукоза подстиче апсорпцију натријума и воде током колере 1960-их година. Налази се на Списку есенцијалних лекова Светске здравствене организације. На глобалном нивоу, од 2015. године, оралну рехидратациону терапију користи 41% деце са дијарејом. Ова употреба је одиграла важну улогу у смањењу броја смртних случајева код деце млађе од пет година.

Медицинска употреба мини|упрајт=1.6|Удео деце са дијарејом која примају оралне соли за рехидратацију и цинк

ОРТ је мање инвазивна од других стратегија за надокнаду течности, посебно интравенске (ИВ) надокнаде течности. Блага до умерена дехидратација код деце која се прегледају на одељењу хитне помоћи најбоље се лечи уз помоћ ОРТ. Особе које узимају ОРТ требало би да једу у року од шест сати и да се врате на своју пуну исхрану у року од 24–48 сати.

Орална рехидратациона терапија може се користити и као третман за симптоме дехидратације и рехидратацију код опекотина у срединама са ограниченим ресурсима.

Ефикасност мини|Особа са колером пије раствор за оралну рехидратацију (ОРС) ОРТ може смањити стопу смртности од дијареје за чак 93%. Студије случаја у четири земље у развоју такође су показале повезаност између повећане употребе ОРС-а и смањења смртности. ОРТ која користи оригиналну формулу ОРС-а нема ефекат на трајање епизоде дијареје или запремину изгубљене течности, иако је доказано да раствори смањене осмоларности смањују запремину столице.

Алгоритам лечења Степен дехидратације треба проценити пре започињања ОРТ. ОРТ је погодна за људе који нису дехидрирани и оне који показују знаке и симптоме благе до умерене дехидратације. Особе са тешком дехидратацијом треба одмах да потраже стручну медицинску помоћ и што пре приме интравенску рехидратацију како би брзо надокнадили запремину течности у телу.

Контраиндикације ОРТ треба прекинути и течности надокнадити интравенски када је повраћање дуготрајно упркос правилној примени ОРТ; или се знаци дехидратације погоршавају упркос давању ОРТ; или особа не може да пије због смањеног нивоа свести; или постоје докази о блокади црева или илеусу. ОРТ такође може бити контраиндикована код особа које су у хемодинамском шоку због ослабљених заштитних рефлекса дисајних путева. Краткотрајно повраћање није контраиндикација за примање оралне рехидратационе терапије. Код особа које повраћају, пијење раствора за оралну рехидратацију спорим и континуираним темпом помоћи ће у решавању повраћања.

Припрема мини|Комерцијално доступне соли за оралну рехидратацију: лево, из Непала; десно, из Перуа. мини|Комерцијално доступан ОРС у води. СЗО и УНИЦЕФ су заједнички развили званичне смернице за производњу раствора за оралну рехидратацију и соли за оралну рехидратацију које се користе за његову припрему (оба се често скраћују као ОРС). Они такође описују друге прихватљиве растворе, у зависности од доступности материјала. Комерцијални препарати су доступни као припремљене течности и као кесице праха спремне за мешање са водом."Oral rehydration salts and solutions and rice-based solutions worldwide manufacturers and suppliers." Rehydration Project website. Accessed 3 January 2014.

Основни раствор за оралну рехидратациону терапију се такође може припремити када кесице соли за оралну рехидратацију нису доступне.Rehydration Project, Homemade Oral Rehydration Solution Recipe. Моларни однос шећера и соли треба да буде 1:1, а раствор не би требало да буде хиперосмоларни. Пројекат рехидратације наводи: „Прављење мешавине мало разблаженије (са више од 1 литра чисте воде) није штетно.”

Оптимална течност за припрему раствора за оралну рехидратацију је чиста вода. Међутим, ако она није доступна, треба користити обично доступну воду. Раствор за оралну рехидратацију не би требало ускратити само зато што је доступна вода потенцијално небезбедна; рехидратација има приоритет.

Када кесице соли за оралну рехидратацију и одговарајуће кашичице за мерење шећера и соли нису доступне, СЗО препоручује да се могу размотрити домаће кашице, супе итд., како би се помогло у одржавању хидратације. Преглед часописа Лансет из 2013. нагласио је потребу за више истраживања о одговарајућим домаћим течностима за спречавање дехидратације. Спортски напици нису оптимални раствори за оралну рехидратацију, али се могу користити ако оптималне опције нису доступне. Не би их требало ускраћивати због недостатка бољих опција; понављамо, рехидратација има приоритет. Али они нису замена за растворе за оралну рехидратацију у ситуацијама које нису хитне.

Смањена осмоларност мини|УНИЦЕФ-СЗО кесица соли за оралну рехидратацију (ОРС) Године 2003, СЗО и УНИЦЕФ су препоручили да се осмоларност раствора за оралну рехидратацију смањи са 311 на 245 mOsm/L. Ове смернице су такође ажуриране 2006. године. Ова препорука је била заснована на бројним клиничким испитивањима која су показала да раствор смањене осмоларности смањује запремину столице код деце са дијарејом за око двадесет пет одсто, а потребу за ИВ терапијом за око тридесет одсто у поређењу са стандардним раствором за оралну рехидратацију. Инциденција повраћања је такође смањена. Раствор за оралну рехидратацију смањене осмоларности има ниже концентрације глукозе и натријум хлорида од оригиналног раствора, али су концентрације калијума и цитрата непромењене.

Неки су критиковали раствор са смањеном осмоларношћу јер не обезбеђује довољно натријума за одрасле особе са колером. Међутим, клиничка испитивања су показала да је раствор смањене осмоларности ефикасан и за одрасле и за децу са колером. Изгледа да су безбедни, али је потребан одређени опрез према Кокрановом прегледу.

+ Формула за стандардни и нискоосмоларни раствор за оралну рехидратацију СЗО Компонента Стандардни Нискоосмоларниg/Loz/Lg/Loz/LNaCl (со)3.50.1232.60.092Тринатријум цитрат дихидрат2.90.1002.90.100KCl1.50.0531.50.053Анхидрована глукоза200.70513.50.480Укупно27.90.98120.50.725

+ Моларни састав за стандардни и нискоосмоларни раствор за оралну рехидратацију СЗО КомпонентаСтандардниНискоосмоларниПрихватљив опсегmmol/Lmmol/Lmmol/LГлукоза11175<111Натријум907560–90Калијум202015–25Хлорид806550–80Цитрат10108–12Укупно311245200–310

Примена

ОРТ се заснива на доказима да се вода наставља апсорбовати из гастроинтестиналног тракта чак и док се течност губи путем дијареје или повраћања. Светска здравствена организација прецизира индикације, препарате и процедуре за ОРТ.

Смернице СЗО/УНИЦЕФ-а сугеришу да ОРТ треба започети код првих знакова дијареје како би се спречила дехидратација. Бебама се ОРС може давати капаљком или шприцом. Одојчади млађој од две године може се давати кашичица ОРС течности свака један до два минута. Старија деца и одрасли треба да пију честе гутљаје из шоље, са препорученим уносом од 200–400 mL раствора након сваке ретке столице. СЗО препоручује давање деци млађој од две године четвртину до пола шоље течности након сваке ретке столице, а старијој деци пола до пуну шољу. Ако особа повраћа, неговатељ треба да сачека 5–10 минута, а затим да настави са давањем ОРС-а. ОРС могу давати хуманитарни радници или здравствени радници у избегличким камповима, здравственим клиникама и болничким окружењима. Мајке треба да остану са својом децом и да буду научене како да дају ОРС. Ово ће им помоћи да се припреме за давање ОРТ код куће у будућности. Дојење треба наставити током ОРТ.

Повезане терапије

Цинк

Као део оралне рехидратационе терапије, СЗО препоручује додатни цинк (10 до 20 mg дневно) током десет до четрнаест дана, како би се смањила тежина и трајање болести и смањила вероватноћа поновне болести у наредна два до три месеца. Препарати су доступни као раствор цинк сулфата за одрасле, модификовани раствор за децу и у облику таблета.

Исхрана

Након што се исправи тешка дехидратација и врати апетит, храњење особе убрзава опоравак нормалне функције црева, минимизира губитак тежине и подржава континуирани раст код деце. Најбоље се толеришу мали чести оброци (нуђење хране детету свака три до четири сата). Мајке би требало да наставе да доје."Community health worker training materials for cholera prevention and control." CDC. Дете са воденастом дијарејом обично враћа апетит чим се исправи дехидратација, док дете са крвавом дијарејом често слабо једе све док се болест не повуче. Такову децу треба охрабрити да што пре наставе са нормалном исхраном. Када се дијареја повуче, СЗО препоручује давање детету једног додатног оброка дневно током две недеље, а и дуже ако је дете неухрањено.

Деца са неухрањеношћу

Дехидратација може бити прецењена код исцрпљене деце, а потцењена код едематозне деце.National Guidelines for the Management of Severely Malnourished Children in Bangladesh , Institute of Public Health Nutrition, Directorate General of Health Services, Ministry of Health and Family Welfare, Government of the People's Republic of Bangladesh, May 2008, "Step 3. Treat/prevent dehydration" and "Step 4. Correct electrolyte imbalance," pages 21–23 (22-24 in PDF). Нега ове деце такође мора укључивати пажљиво управљање њиховом неухрањеношћу и лечење других инфекција. Корисни знаци дехидратације укључују жељу за пићем, летаргију, хладне и влажне екстремитете, слаб или одсутан радијални пулс (на зглобу) и смањен или одсутан проток урина. Код деце са тешком неухрањеношћу често је немогуће поуздано разликовати умерену од тешке дехидратације. Тешко неухрањено дете које има знаке тешке дехидратације, али које нема историју воденасте дијареје, треба лечити од септичког шока.

Оригинални ОРС (90 mmol натријума/L) и тренутни стандардни ОРС смањене осмоларности (75 mmol натријума/L) садрже превише натријума и премало калијума за тешко неухрањену децу са дехидратацијом услед дијареје. За такву децу се препоручује ReSoMal (енгл. Rehydration Solution for Malnutrition). Садржи мање натријума (45 mmol/L) и више калијума (40 mmol/L) од ОРС-а смањене осмоларности. Може се набавити у кесицама које производи УНИЦЕФ или други произвођачи.