Вилијам Мегир "Бос" Твид (3. април 1823 – 12. април 1878) био је амерички политичар најпознатији као политички бос Тамани хола, политичке машине Демократске странке која је играла главну улогу у политици Њујорка и државе Њујорк 19. века.
На врхунцу свог утицаја, Твид је био трећи највећи земљопоседник у Њујорку, директор Ири железнице, директор Десете националне банке, директор Њујоршке штампарске компаније, власник Метрополитен хотела, значајан акционар у рудницима гвожђа и гасним компанијама, члан одбора Харлем гас лајт компани, члан одбора Компанија железнице Треће авеније, члан одбора Компанија Бруклинског моста и председник Гардијан штедионице.
Твид је изабран у Представнички дом Сједињених Држава 1852. и у Одбор супервизора Округа Њујорк 1858, године када је постао шеф политичке машине Тамани хол. Такође је изабран у Сенат државе Њујорк 1867. Међутим, Твидов највећи утицај произилазио је из тога што је био именовани члан бројних одбора и комисија, његове контроле над политичким патронатом у Њујорку преко Таманија и његове способности да обезбеди лојалност гласача кроз послове које је могао да ствара и дели на градским пројектима.
Бос Твид је осуђен за крађу за коју је одбор одборника 1877. проценио да износи између 25 и 45 милиона долара од пореских обвезника Њујорка политичком корупцијом, али касније процене су ишле и до 200 милиона долара (еквивалентно милијарди долара у ). Пошто није могао да плати кауцију, једном је побегао из затвора, али је враћен у притвор. Умро је у Затвору Ладлоу стрит.
Младост и образовање Твид је рођен 3. априла 1823. у Улици Чери 1,Share, Allen J. "Tweed, William M(agear) 'Boss'" in на Доњој источној страни Менхетна. Син треће генерације шкотског столице-мајстора, Твид је одрастао у Улици Чери. Његов деда је стигао у Сједињене Државе из града близу реке Твид у близини Единбурга. Твидова верска припадност није била широко позната за његовог живота, али у време његове сахране Њујорк тајмс, цитирајући породичног пријатеља, објавио је да су му родитељи били квекери и "чланови старе зграде састанка у Улици Роуз". Са 11 година напустио је школу да би учио очев занат, а затим је постао шегрт код седлара. Такође је учио да буде књиговођа и радио је као произвођач четки за компанију у коју је инвестирао, пре него што се коначно придружио породичном бизнису 1852. 29. септембра 1844. оженио се Мери Џејн К. Скејден и живео са њеном породицом у Улици Медисон две године.
Рана каријера мини|Улазница за "соаре" 1859. у корист Твидове Америкус ватрогасне чете бр. 6. Твид је постао члан Од Фелоуза и слободних зидара, и придружио се добровољној ватрогасној чети, Чета бр. 12. Године 1848, на позив државног скупштинара Џона Џеј Рајлија, он и неки пријатељи организовали су Америкус ватрогасну чету бр. 6, такође познату као "Велика шесторка", као добровољну ватрогасну чету, која је за свој симбол узела режићег црвеног бенгалског тигра са француске литографије, симбол који је остао повезан са Твидом и Тамани холом дуги низ година. У то време, добровољне ватрогасне чете су се жестоко такмичиле једне са другима; неке су биле повезане са уличним бандама и имале јаке етничке везе са разним имигрантским заједницама. Конкуренција је могла постати толико жестока, да су запаљене зграде понекад биле игнорисане док су се ватрогасне чете међусобно тукле.Burrows & Wallace, Твид је постао познат по свом насиљу са секиром, и убрзо је изабран за вођу Велике шесторке. Притисак Алфреда Карлсона, главног инжењера, избацио га је из посаде. Међутим, ватрогасне чете су у то време биле и места за регрутацију политичких партија, па су Твидови подвизи привукли пажњу демократских политичара који су водили Седми округ. Седми округ га је кандидовао за одборника 1850, када је Твид имао 26 година. Изгубио је те изборе од кандидата Виговаца Моргана Морганса, али се поново кандидовао следеће године и победио, стекавши своју прву политичку позицију.Burrows & Wallace, Твид се затим повезао са "Четрдесет лопова", групом одборника и помоћних одборника који су до тада били познати као неки од најкорумпиранијих политичара у историји града.
Твид је изабран у Представнички дом Сједињених Држава 1852, али његов двогодишњи мандат је био неупадљив.Burrows & Wallace, У покушају републиканских реформатора у Олбанију, главном граду државе, да контролишу градску владу Њујорка којом су доминирале демократе, ојачана је моћ Одбора супервизора Округа Њујорк. Одбор је имао 12 чланова, шест које је именовао градоначелник и шест изабраних, и 1858. Твид је именован у одбор, који је постао његово прво средство за велику проневеру; Твид и други супервизори присиљавали су продавце да плате 15% преплату њиховом "рингу" да би пословали са градом. До 1853, Твид је водио седми округ за Тамани. Одбор је такође имао шест демократа и шест републиканаца, али Твид је често једноставно поткупљивао једног републиканца да би преокренуо одбор. Један такав републикански члан одбора био је Питер П. Вурхис, по професији трговац угљем, који се није појавио на састанку одбора у замену за 2.500 долара како би одбор могао да именује градске инспекторе. Хенри Смит био је још један републиканац који је био део Твидовог ринга. мини|Група лешинара која чека да олуја "прође" - "Пустите нас да плен." од Томаса Наста, часопис Харперс викли, 23. септембар 1871. "Бос" Твид и чланови његовог ринга, Питер Б. Свини, Ричард Б. Коноли и А. Оки Хол, подносе жестоку олују на литици са остацима Њујорка.
Иако није био образован за правника, Твидов пријатељ, судија Џорџ Џ. Барнард, сертификовао га је као адвоката, и Твид је отворио адвокатску канцеларију у Улици Двејн. Кандидовао се за шерифа 1861. и био је поражен, али је постао председавајући Демократског генералног комитета убрзо након избора, а затим је изабран за шефа Таманијевог генералног комитета у јануару 1863. Неколико месеци касније, у априлу, постао је "Велики сахем" и почео да буде називан "Бос", посебно након што је учврстио своју власт стварањем малог извршног комитета за вођење клуба. Твид је затим предузео кораке да повећа своје приходе: користио је своју адвокатску фирму за изнуђивање новца, који је затим маскиран као правне услуге; поставио се за заменика уличног комесара – положај са значајним приступом градским извођачима и финансирању; купио је Њујоршку штампарску компанију, која је постала званични градски штампар, и градског снабдевача канцеларијским материјалом, Компанију за производњу канцеларијског материјала, и натерао обе компаније да почну да наплаћују градској влади више за своју робу и услуге. Између осталих правних услуга које је пружао, прихватио је скоро 100.000 долара од Ири железнице у замену за услуге. Такође је постао један од највећих власника некретнина у граду. Такође је почео да формира оно што је постало познато као "Твидов ринг", постављајући своје пријатеље на изборне функције: Џорџ Џ. Барнард изабран је за регистратора Њујорка; Питер Б. Свини изабран је за окружног тужиоца Њујорка; а Ричард Б. Коноли изабран је за градског контролора. Остали судски чланови Твидовог ринга укључивали су Алберта Кардоза, Џона Макана и Џона К. Хакета.
Када се за Великог сахема Ајзака Фаулера, који је обезбедио 2.500 долара за поткупљивање републиканца Вурхиса у Одбору супервизора, открило да је украо 150.000 долара из поштанских прихода, одговорност за Фаулерово хапшење дата је Ајзаји Рајндерсу, још једном Таманијевом оперативцу који је у то време служио као амерички маршал. Рајндерс је направио довољно буке приликом уласка у хотел у коме је Фаулер боравио да је Фаулер успео да побегне у Мексико. мини|Томас Наст приказује Твида у Харперс викли (21. октобар 1871)
Са његовом новом позицијом и богатством дошла је и промена у стилу: Твид је почео да воли да носи велики дијамант на предњем делу кошуље – навика коју је Томас Наст одлично користио у својим нападима на Твида у Харперс викли почевши од 1869. – и купио је браонстоун за становање у Западној 36. улици 41, тада веома модерном крају. Уложио је свој сада знатан илегални приход у некретнине, тако да је до касних 1860-их спадао међу највеће земљопоседнике у Њујорку.
Твид се укључио у рад Њујорк Мјучуелса, раног професионалног бејзбол клуба, 1860-их. Доносио је хиљаде долара по домаћој утакмици драматичним повећањем цене улазница и клађењем на тим. Приписује му се заслуга за настанак праксе пролећног тренинга 1869. када је послао клуб на југ у Њу Орлеанс да се припреми за сезону.
Твид је био члан Сената државе Њујорк (4. округ) од 1868. до 1873. године, заседајући у 91. , 92. , 93. и 94. сазиву законодавног тела државе Њујорк, али није заузео своје место у 95. и 96. сазиву. Док је служио у државном Сенату, делио је своје време између Олбанија, Њујорк и Њујорка. Док је био у Олбанију, боравио је у апартману од седам соба у Делеван хаусу. У његовим собама пратили су га његови омиљени канаринци. Претпоставља се да су међу гостима били чланови Коњице црног коња, тридесет државних законодаваца чији су гласови били на продају. У Сенату је помогао финансијерима Џеју Гулду и Великом Џиму Фиску да преузму контролу над Ири железницом од Корнелијуса Вандербилта тако што је уговорио законе који су легитимизовали лажне сертификате акција Ири железнице које су Гулд и Фиск издали. Заузврат, Твид је добио велики пакет акција и постао директор компаније. Твид је такође изабран у управни одбор Гулдове контролисане Кливленд и Питсбург железнице (будуће Пенсилванија железница) у јануару 1870.
Корупција мини|усправно|Твид око 1869. Након избора 1869, Твид је преузео контролу над градском владом Њујорка. Његов штићеник, Џон Т. Хофман, бивши градоначелник, победио је на изборима за гувернера, а Твид је придобио подршку реформатора добре управе попут Питера Купера и Унион лига клуба, предлагањем нове градске повеље која је вратила власт Градској кући на рачун републикански инспирисаних државних комисија. Нова повеља је прошла, делимично захваљујући 600.000 долара мита које је Твид платио републиканцима, а у закон ју је потписао Хофман 1870. Обавезни нови избори омогућили су Таманију да преузме градско Заједничко веће када су победили на свих петнаест одборничких избора.Burrows & Wallace,
Нова повеља ставила је контролу над градским финансијама у руке Ревизорског одбора, који су чинили Твид, који је био комесар за јавне радове, градоначелник А. Оки Хол и контролор Ричард "Клизави Дик" Коноли, обојица Таманијеви људи. Хол је такође именовао друге Твидове сараднике на високе положаје – као што је Питер Б. Свини, који је преузео Одељење за јавне паркове – пружајући ономе што је постало познато као Твидов ринг још чвршћу контролу над градском владом Њујорка и омогућавајући им да преваре пореске обвезнике за још много милиона долара. Речима Алберта Бигелоу Пејна, "њихови методи су били необично једноставни и примитивни. Није било вештих манипулација бројкама, које отежавају откривање ... Коноли, као контролор, водио је књиге и одбијао да их покаже. Са својим друговима, такође је 'контролисао' судове и већину адвокатске коморе." Кључно је да је нова градска повеља дозволила Ревизорском одбору да издаје обвезнице за дуг како би финансирао опортунистичке капиталне издатке које град иначе није могао приуштити. Ову способност стварања дуга омогућило је Твидово вођство и усвајање Закона о прилагођеним потраживањима 1868. Извођачи радова за град – "већином фаворити Ринга – речено им је да помноже износ сваког рачуна са пет, или десет, или сто, након чега је, са 'О. К.' градоначелника Хола и Конолијевим одобрењем, то плаћено ... преко посредника, који је уновчио чек, измирио првобитни рачун и поделио остатак ... између Твида, Свинија, Конолија и Хола".
На пример, трошкови изградње Зграде суда округа Њујорк, започете 1861, порасли су на скоро 13 милиона долара — око долара у доларима, и скоро дупло више од цене Куповине Аљаске 1867.