Pelargonium zonale је врста биљке из рода Pelargonium која је аутохтона у јужној Африци у западним деловима Кејп провинција, у оквиру породице здраваца. Један је од родитеља широко узгајане биљке Pelargonium × hortorum, која се често назива „мушкатла”, „потковичаста мушкатла” или „зонална мушкатла”.

мини|255п|Цвет и цветни пупољци беле Pelargonium zonale.

Етимологија Име рода Pelargonium, у научном латинском, потиче од грчке речи pelargós (πελαργός), која означава роду, јер облик плода подсећа на кљун ове птице. Специфијски епитет zonale је неутрални облик латинске речи zonalis, што значи „који се односи на зону”, са референцом на смеђу зону на листу.

Врсту Pelargonium zonale је сакупио Хенрик Бернард Олденланд 1689. године на превоју Мејрингспорт. Врсту је описао холандски ботаничар Јан Комелин (1629—1692), а илустровала ју је акварелом Марија Монинкс. 

Опис Pelargonium zonale је усправан или пузећи жбун, који обично расте до висине од око 1 m. Његове стабљике су сукулентне, длакаве када су младе, а са годинама постају дрвенасте. Листови често имају уску, тамну, цик-цак „зону” пигментације, што је дало повод и за научни и за народни назив. Цветови су распоређени у штитасту цваст; појединачни цветови су изразито зигоморфни. Крунични листићи су уски и светле, дубоке ружичасте боје, са црвенкастим линијама дуж њихове дужине. Листови су бубрежасти и имају лисну дршку са просечним пречником од 5 до 8 cm.

Узгој У 16. веку, семе пеларгоније је пренето из Африке у Лајден у Холандији, где је биљка узгајана у тамошњој ботаничкој башти. У року од неколико година, стигла је на Британска острва, у Француску, Италију и Шпанију и постала популарна. Постепено је стигла до карипских острва, а у 17. веку је већ била позната у Северној Америци. Данас је натурализована у многим суптропским и тропским земљама и у хладнијим областима се мора узгајати у затвореном простору.

Биљке се могу добити из семена или вегетативно. Семе са тврдом опном клија у року од 14 дана на температури од око 20 °C, након што се семењача оштети.Микропропагација се комерцијално користи од 20. века.

У умереним климатским појасевима, биљке се саде у баштама у пролеће, а затим се могу ископати пре првог мраза и унети у затворени простор да презиме; у пролеће се могу поново посадити.

Хибридизација Ова врста, када се укрсти са блиско сродним врстама, даје групу хибридних биљака познатих као Pelargonium × hortorum. Ови хибриди се обично називају народним именом „зонална мушкатла”.

Галерија

Види још

Напомене

Референце

zonale