мини|Поглавице Шест нација Ходеношонија, витални утицај на и претеча марксистичког комунизма.

Иако су Карл Маркс и Фридрих Енгелс дефинисали комунизам као политички покрет 1848. године, у прошлости су постојале сличне идеје које би се могле назвати комунистичким експериментима. Сам Маркс је првобитно стање човечанства, у којем су људи били ловци-сакупљачи, видео као првобитни комунизам. Маркс је теоретисао да се приватна својина развила тек након што је човечанство постало способно да производи вишак.

Праисторија

мини|Уметнички приказ привремене дрвене куће, на основу доказа пронађених на локалитету Тера Амата (у Ници, Француска) и датираних у Доњи палеолит (око 400.000 година пре нове ере) Карл Маркс и други рани комунистички теоретичари веровали су да су друштва ловаца-сакупљача, каква су постојала од палеолита до хортикултурних друштава у халколиту, у суштини била егалитарна. Због тога је он њихову идеологију назвао првобитним комунизмом. Након Маркса, социолози и археолози развили су идеју и истраживања о првобитном комунизму. Према Харију В. Лејдлеру (Harry W. Laidler), један од првих писаца који је заступао веровање у првобитни комунизам прошлости био је римски стоички филозоф Сенека, који је изјавио: „Како је срећно било примитивно доба када су дарови природе били заједнички... Држали су целу природу у заједништву, што им је давало сигуран посед над јавним богатством.” Због тога је веровао да су таква примитивна друштва била најбогатија јер није било сиромаштва. Према Ерику ван Реу (Erik van Ree), други грчко-римски писци који су изразили веровање у праисторијско човечанство које је имало друштвену структуру налик комунистичкој укључују Диодора са Сицилије, Вергилија и Овидија.: "Diodorus Siculus, Virgil, Ovid, Seneca and others believed that property was originally held in common, and that private property was a late and unfortunate development."

Због јаких доказа о егалитарном друштву, недостатка хијерархије и одсуства економске неједнакости, историчар Мареј Букчин (Murray Bookchin) тврдио је да је Чатал Хојук био рани пример анархокомунизма, а тиме и пример првобитног комунизма у протограду.

Бронзано доба Тврди се да је Цивилизација долине Инда пример друштва првобитног комунизма, због перципираног недостатка сукоба и друштвених хијерархија. Други тврде да таква процена није тачна.

Антика

мини|лево|Римски филозоф из 1. века п. н. е. Сенека веровао је да су људи пали из златног доба првобитног комунизма. Постоје научници који су пратили комунистичке идеје уназад до античких времена, посебно у делима Питагоре и Платона. Следбеници Питагоре су, на пример, живели у једној згради и држали своју имовину заједничком јер је филозоф подучавао апсолутну једнакост имовине, при чему су сви световни поседи уношени у заједничко складиште.

Тврди се да је Платонова Држава веома детаљно описала друштво којим доминирају комунистичке идеје, у којем је моћ делегирана у руке интелигентне класе филозофа или војних чувара, и које је одбацило концепт породице и приватне својине. У друштвеном поретку подељеном на краљеве-ратнике, занатлије и сељаке, Платон је замислио идеални грчки град-државу без икаквог облика капитализма и комерцијализма, где се пословни подухвати, политички плурализам и немири радничке класе сматрају злима које треба укинути. Иако се Платонова визија не може сматрати претечом комунистичког размишљања, његове утопијске спекулације касније су делили и други утопијски мислиоци. Важна карактеристика која разликује Платоново идеално друштво у Држави јесте то што се забрана приватне својине односи само на више класе (владаре и ратнике), а не на општу популацију.

Период Римског царства и касна антика

Стручњаци за библијске студије тврде да је начин производње виђен у раном хебрејском друштву био комунитаран, налик првобитном комунизму.

Рани црквени оци, попут њихових претходника који нису припадали аврамским религијама, тврдили су да је људско друштво назадовало у своје тренутно стање из некадашњег, сада изгубљеног егалитарног друштвеног поретка. Постоје они који сматрају да је рана хришћанска црква, како је описана у Делима апостолским, била рани облик комунизма. Став је да је комунизам био само хришћанство у пракси, а да је сам Исус Христос био комуниста.: "When, in 1843, Marx arrived in Paris, then the center of socialist thought, he was dismayed to find that his and Friedrich Engel's intended crusaders-in-arms agreed with most of their ideas but that the one thing they could not stomach was the apparent atheism of the new arrivals. The dominant view was that communism was just Christianity in practice and that Jesus Christ was the first Communist." Ова веза је истакнута у једном од Марксових раних списа, где стоји: „Као што је Христос посредник на кога човек пребацује све своје божанство, све своје религијске везе, тако је и држава посредник на кога он преноси сво своје безбожништво, сву своју људску слободу”.: "In his early writings, in particular, Marx claimed that 'religion is precisely the recognition of man by detour through an intermediary. As Christ is the intermediary unto whom man unburdens all his divinity, all his religious bonds, so the state is the mediator unto which he transfers all his Godlessness, all his human liberty' (Marx 1977, 45)." Штавише, марксистички етос који тежи јединству одражава хришћанско универзалистичко учење да је човечанство једно и да постоји само један Бог који не прави разлике међу људима. Каснији историчари су подржали тумачење раних црквених заједница као комунистичких по структури.

Пре-марксистички комунизам такође је био присутан у покушајима да се оснују комунистичка друштва какве су чиниле древне јеврејске секте Есени и секта из Јудејске пустиње.

Посткласична историја мини|Унутрашњост урбаног центра Куелапа културе Чачапоја Европа Петар Кропоткин је тврдио да су елементи узајамне помоћи и међусобне одбране изражени у средњовековним комунама средњег века и њиховом еснафском систему били исти они осећаји колективне самоодбране који су видљиви у модерном анархизму, комунизму и социјализму. Од развијеног средњег века у Европи, различите групе које су подржавале идеје хришћанског комунизма и комунализма повремено су бивале прихваћене од стране реформистичких хришћанских секти. Рана протопротестантска група из 12. века пореклом из Лиона, позната као Валдензи, држала је своју имовину заједничком у складу са Делима апостолским, али их је Католичка црква прогонила, те су се повукли у Пијемонт. Око 1300. године, Апостолска браћа у северној Италији преузета су од стране Фра Долчина који је основао секту познату као Долчинци, која се залагала за укидање феудализма, распуштање хијерархија у цркви и држање све имовине заједничком. Сељачки устанак у Енглеској послужио је као инспирација за „средњовековни идеал првобитног комунизма”, при чему је свештеник Џон Бол, учесник побуне, био инспиративна фигура за касније револуционаре и наводно изјавио да „ствари не могу ићи добро у Енглеској, нити ће икада ићи, док сва добра не буду заједничка.”

Јужна Америка

Култура Чачапоја показивала је карактеристике егалитарног, нехијерархијског друштва кроз недостатак археолошких доказа и одсуство архитектуре која изражава моћ, каква би се очекивала за друштвене лидере попут краљева или аристократије.

Азија За Маздака, сасанидског пророка који је основао истоимени зороастријски огранак маздакизма, различити историјски извори, укључујући Мухамеда Икбала, тврде да је био протокомуниста. Овај став потиче од Маздаковог веровања у укидање приватне својине, залагања за социјалну револуцију и критике свештенства.

Истраживачи су коментарисали комунистичку природу друштва које су изградили Кармати око оазе Ал-Ахса од 9. до 10. века.

Рани нови век Европа мини|лево|Дрворез из документа Дигера, аутора Вилијама Еверарда Томас Минцер је водио велики анабаптистички комунистички покрет током Немачког сељачког рата. Енгелсова анализа рада Томаса Минцера и ширег Немачког сељачког рата навела је Маркса и Енгелса на закључак да ће комунистичку револуцију, када до ње дође, предводити не војска сељака већ урбани пролетаријат.

У 16. веку, енглески писац сер Томас Мор приказао је друштво засновано на заједничком власништву над имовином у својој расправи Утопија, чији су лидери њиме управљали кроз примену разума. Неколико група током Енглеског грађанског рата подржавало је ову идеју, али посебно Дигери који су заступали комунистичке и аграрне идеале.; ; ; Однос Оливера Кромвела и „Грандија” (официра Нове армије) према овим групама био је у најбољем случају амбивалентан, а често и непријатељски. Енгелс је Левелере из Енглеског грађанског рата сматрао групом која представља пролетаријат у борби за утопијско социјалистичко друштво. Иако су каснији коментатори Левелере посматрали као буржоаску групу која није тежила социјалистичком друштву.

Током доба просветитељства у Француској 18. века, неки либерални писци су све више почели да критикују институцију приватне својине, чак до те мере да су захтевали њено укидање. Такви списи су долазили од мислилаца попут дубоко религиозног филозофа Жан-Жака Русоа. У свом веома утицајном делу Друштвени уговор (1762), Русо је скицирао основу за политички поредак заснован на народном суверенитету уместо на владавини монарха, а у својој Расправи о неједнакости (1755) напао је коруптивне ефекте приватне својине тврдећи да је њен проналазак довео до „злочина, ратова, убистава и патње” који су мучили цивилизацију. Одгајан као калвиниста, Русо је био под утицајем јансенистичког покрета унутар Римокатоличке цркве. Јансенистички покрет потекао је од најортодокснијих католичких бискупа који су покушали да реформишу цркву у 17. веку како би зауставили секуларизацију и протестантизам. Један од главних циљева јансениста била је демократизација како би се зауставила аристократска корупција на врху црквене хијерархије.

Дело Виктора д'Упеа из 1779. године, Пројекат за филозофску заједницу, описало је план за комунални експеримент у Марсељу где би сва приватна својина била забрањена. Д'Упе је себе називао комунистом (француски: ) у писму из 1782. године, што је први забележени случај употребе тог термина.

Северна Америка мини|Илај С. Паркер, коаутор књиге Лига Ходеношонија или Ирокеза

Описи „комунизма у животу” како су га практиковали Ходеношони (Ирокези) из Северне Америке, које је дао Луис Хенри Морган кроз истраживање које је омогућио и написао заједно са Илајем С. Паркером, сматрани су обликом пре-марксистичког комунизма. Морганова дела била су примарна инспирација за Марксов и Енгелсов опис првобитног комунизма, што је навело неке да верују да су рана друштва налик комунистичким такође постојала изван Европе, у друштвима Америчких староседелаца и другим претколонијалним друштвима на западној хемисфери. Међутим, веровање у првобитни комунизам засновано на Моргановом раду је мањкаво због Моргановог неразумевања друштва Ходеношонија и његове, у међувремену оповргнуте, теорије друштвене еволуције.; ; ; ; ; ; Ово, као и каснија прецизнија истраживања, довели су до тога да друштво Ходеношонија буде предмет интересовања у комунистичкој и анархистичкој анализи. Нарочито аспекти у којима се земља није третирала као роба, заједничко власништво и готово непостојеће стопе криминала.

Првобитни комунизам означава друштва која су практиковала економску сарадњу међу члановима своје заједнице, где је готово сваки члан заједнице имао сопствени допринос друштву, а земља и природни ресурси често су се мирно делили међу заједницом. Неке такве заједнице у Северној и Јужној Америци постојале су чак и дубоко у 20. веку. Историчар Бари Прицкер (Barry Pritzker) наводи Пуебло Индијанце из племена Акома, Кочити и Ислета као оне који су живели у друштвима налик социјалистичким. Претпоставља се да модерни егалитаризам који се види у Пуебло заједницама потиче из ове историјске друштвено-економске структуре. Дејвид Грејбер је такође прокоментарисао да су Инуити практиковали комунизам и одупирали се неправедној хијерархији „хиљадама година”.