Војвода Јован Грдановић (крај 16. вијека — средина 17. вијека) био је знаменити српски херцеговачки војвода, главар никшићког племена и син чувеног војводе Грдана, вође Херцеговачког устанка. Након очеве смрти 1612. године, Јован је наследио титулу главног војводе Никшићке нахије и наставио породичну и племенску традицију организованог отпора против Османског царства.
Биографија и наслеђивање титуле Рођен је крајем 16. вијека у Никшићкој нахији (матично подручје на брду Требјеса код данашњег Никшића). Након смрти свог оца, војводе Грдана (1612. године), који је био централна фигура хришћанског покрета на Балкану, млади Јован је изабран за новог племенског вођу.
Османске власти су, упркос ранијим бунама његовог оца, биле приморане да признају његов легитимитет међу никшићким, дробњачким и пивским племенима како би одржале привидни мир и осигурале наплату редовних дажбина (харача).
Наставак дипломатских активности Војвода Јован је, баш као и његов отац, био свестан да херцеговачка и брдска племена не могу сама срушити отоманску власт без снажне спољне подршке. Очеви дипломатски контакти са Ватиканом, Шпанијом и Савојом послужили су му као основа за наставак преговора. У неколико наврата, преко тајних изасланика и калуђера из манастира Тврдош и Морача, војвода Јован је слао извештаје Млетачкој републици (Венецији) и римским папама, извештавајући их о војном распореду Османлија у херцеговачким тврђавама и нудећи војни савез.
Кандијски рат и улога у устанку (1645—1669) Главни чланак: Кандијски рат
Најзначајнији војно-политички ангажман војводе Јована Грдановића десио се избијањем Кандијског рата (1645—1669) између Млетачке републике и Османског царства. Савез са Млечанима: Видевши нову историјску прилику, Јован Грдановић је подигао Никшиће и околна племена на оружје, отворено стајући на страну Венеције. Војне операције: Под његовим вођством, херцеговачки и брдски устаници су изводили снажне герилске нападе (хајдучке акције) на османске војне караване који су се кретали према Боки Которској и унутрашњости Херцеговине. Нападали су турске посаде у Никшићу, Билећи, Гацку и Рисну, наносећи им озбиљне губитке у живом силе и пресецајући линије снабдевања.
Наслеђе и значење породице Грдановић Тачан датум и место смрти војводе Јована Грдановића нису прецизно забележени у примарним изворима, али се зна да је преминуо средином 17. вијека. Наследили су га његови потомци који су у народним предањима и историјским записима остали забележени као кључни део угледног слоја Требјешана и Никшића.
Историјски значај војводе Јована огледа се у томе што је успешним дипломатским и војним деловањем одржао континуитет српске борбе за ослобођење у изузетно тешком међупериоду (између Дугог и Великог бечког рата), утирући пут каснијим масовним покретима хришћанског становништва на Балкану.
Види још Грдан Херцеговачки устанак (1596—1597) Кандијски рат
Литература
Категорија:Херцеговци Категорија:Историја Херцеговине Категорија:Историја Црне Горе под Османским царством