мини|усправно=1.09|Североисточна фасада Хасан Риза-пашине чесме у Кадикоју (кварт Османага) у Истанбулу са су теразијом (март 2019)
Су теразије (, дословно „водена вага”) је зидана кула која се користила у османском водоводном систему за дистрибуцију воде. Вода се са више коте доводи цевима (boru) или земљаним цевима (künk) до врха куле, где се скупља у резервоару, а затим се под притиском разводи даље кроз цеви до нижих делова и до следеће терезије. На тај начин, притисак у резервоару омогућава равномерно снабдевање водом на различитим местима. У Србији су овакве грађевине биле познате под називом теразије, а београдски трг Теразије добило је име по њима.
Историја
Су теразије су биле саставни део османских водоводних система, који су се развијали од 15. века па надаље. Најстарији познати примери потичу из доба султана Мехмеда II Освајача (1451–1481), који је успоставио систем водоснабдевања Цариграда. Током наредних векова, су терезије су грађене по значајнијим градовима Османског царства, посебно у Истанбулу, Једрене, Бурси, Солуну и Београду.
У Београду су теразије подигнуте у 17. веку, на месту данашњег хотела „Москва”, као део водоводног система који је град снабдевао водом са извора у околини. Вода се из великих цеви распоређивала по домаћинствима управо преко тих кула. Водоторњ на Теразијама уклоњен је 1860. године, а на његовом месту је подигнута Теразијска чесма у спомен на кнеза Милоша Обреновића.
Према истраживањима, у Истанбулу је некада постојало око 86 су теразија, од којих је сачувано тек неколико.
Архитектура
Су теразије су најчешће грађене од камена или опеке, са квадратном или правоугаоном основом, која се према врху сужавала. Висина им је варирала од 3 до 10 метара. У унутрашњости се налазио улазни и излазни канал, а на врху мали мермерни базен, зван „сандук” (тур. sandık), који је био отворен. Вода је из доводне цеви долазила у базен, одакле се преко излазних цеви различитих пречника усмеравала ка потрошачима. На тај начин се регулисао притисак и обезбеђивала равномерна расподела воде.
Приступ горњем базену омогућавало је спирално степениште унутар куле, или спољашњи камени или гвоздени степеници. На неким објектима постојали су и дрвене мердевине. Су теразије су често биле декоративно обрађене, са натписима и рељефима, што их је чинило и значајним елементом урбаног пејзажа.
Примери
Истанбул
У Истанбулу су су терезије грађене дуж свих већих водоводних линија, попут Киркчешме, Халкали, Таксим, Ускудар, Теркос и Хамидије. Један од најбоље очуваних примера је су теразија уз чесму Хасан Риза-паше у Кадикоју, подигнута 1845. или 1846. године. Ова чесма има уграђену су теразију на задњој страни, укупне висине 7,84 метра.
Београд
У Београду су теразије биле смештене на месту данашњег Теразијског платоа. Први водоводни систем са теразијама изграђен је у 17. веку, али је током 18. и 19. века више пута обнављан. Водоторњ је уклоњен 1860. године, али је име за овај део града задржан до данас.
Једрене
У Једрену је током османског периода постојало девет су теразија, од којих данас ниједна није сачувана. Познато је да су се налазиле у близини мостова „Кијик” и „Ески Сарај”.
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе Хасан Риза-пашина чесма на Kültür Envanteri
Категорија:Водоводне инсталације Категорија:Османска архитектура Категорија:Историја Београда Категорија:Водовод