Фоке Вулф Fw 42 је пројект бомбардера који је направила фирма -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- 1929. годинеhttps://www.flickr.com/photos/27862259@N02/6832422170. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор BMW VI авиона Фоке Вулф Fw 42 мини|десно|300п|Изглед авиона Фоке Вулф Fw 42 На расписан тендер Ваздухопловна команда Рајхсвера за бомбардера из 1929. године, Фоке Вулф је одговорио једним смелим решењем које је у најмању руку било неубичајено за то време. Наиме понудио је пројект бомбардера означеног као Фоке Вулф Fw 42, авион типа „канард“, код којих се хоризонтални стабилизатори са кормилима висине налазе испред крила. Фоке Вулф се уверио у предности канард типа авиона захваљујући искуству са пројектом авиона Фоке Вулф F 19 из 1927. године, па је желео да то реализује кроз нови пројект. Да би отклонио сумње у исправност решења Фоке Вулф је пре него што је изашао са овим предлогом пред Ваздухопловну команду Рајхсвера извршио испитивања у аеротунелу неколико варијанти идејних решења и добио потврду исправности својих поставкиhttps://histaviation.com/fw-42.html.
Које су то предности које нуди канард у односу на конвенционалне авионеhttp://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/clanak/n-rd-ili-h-riz-n-lni-r-p: Канард тип авиона не може бити доведен, чак ни највећом грешком у пилотирању, у критични положај у којем губи бочну стабилност и контролу то јест пад у ковит и на тај начин побољшава безбедност лета. Канард на авиону повећава узгон за разлику од хоризонталних репних пераја која стварају аеродинамички отпор. Повећање узгона аутоматски повећава носивост авиона. Смањење отпора и усклађивање узгона повећава брзину и економичност лета. Канард омогућава краће полетање и слетање авиона. Код борбених авиона канард повећава маневарбилност. Нажалост конзервативно руководство Ваздухопловне команде Рајхсвера није прихватило овај пројект. Технички опис Фоке-Вулф Fw 42 је био пројектован као двомоторни висококрилни моноплан, конфигурације „канард“, са наменом да буде средњи бомбардер. Имао је увлачећи стајни трап типа трицикл и наоружан са четири митраљеза као одбрамбено наоружање.
Труп: је био правоугаоног попречног пресека и металне грађе. У основном делу трупа авиона су се налазили кабина за посаду и бомбаслук. За тај део трупа авиона, за његову горњу страницу била су везана крила, вертикални стабилизатор, а на репном делу место за стражњег стрелца. Предњи део трупа је био такође правоугаоног попречног пресека али знатно мањих димензија од основног дела. У том делу на самом врху налазило се место предњег стрелца и на доњој страни био је причвршћен канард који је имао облик класичног репног пераја.
Погонска група: Fw 42 је требало да покрећу два BMW VI 12-то цилиндрична мотора са течним хлађењем снаге 560 -{kW}- (750 -{KS}-), елисе би биле четворокраке металне вучне са променљивим кораком и пречником од 3,8 m. Од ових погонских група би се очекивало да обезбеде максималну брзину од скоро 300 -{km/h}- и долет преко 1.200 -{km}-.
Крило је пројектовано као дводелно. Свако полукрило је имало облик једнокраког трапеза са равним крајем. Профил крила је био релативно велике дебљине тако да се у њега могу сместити резервоари за гориво. Конструкција крила је била уобичајена Фоке Вулф-ова. Испод крилима су се налазиле две моторне гондоле предвиђене за смештај мотора и увлачећег стајног трапа. Од управљачких површина крило је било опремљено елеронима исте грађе као и крило. Предње крило канард је било исте конструкције као и главно крило.
Репне површине: се састоје од једног вертикалног стабилизатора који је саставни део трупа и кормила правца. Хоризонтални стабилизатори са кормилима висине представљају канард који се налази на самом кљуну авиона. Од више варијанти које су испитане у аеро тунелу усвојена је варијанта са канардом који се постављен са доње стране трупа што је било позитивно и са становишта предњег стрелца ка и боље прегледности пилота из кабине.
Стајни трап: би био улачећи система трицикл, предњи точак би се увлачио у труп авиона а главне ноге са точковима су испод крила и увлачиле би се у простор моторних гондола иза мотора.
Наоружање: Предвиђено је да авион Фоке Вулф Fw 42 буде наоружан од стрељачког наоружања са по два митраљеза лоцираних на кљуну и репу авиона са стрелцима (алтернатива: аутоматске турела са даљинским управљањем) и да може да понесе укупно 1000 -{kg}- у унутрашњости авиона. Оперативно коришћење Пројекат је обустављен у фази тестирања модела, пошто Министарство ваздухопловства није потписало уговор о изградњиhttps://war-book.ru/focke-wulf-fw-42-bombardirovshhik/. Војске Совјетског Савеза и Јапана су на основу испитивања модела биле заинтересоване за реализацију тог пројекта али ни то није остварено. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Dieter Herwig, Heinz Rode: Geheimprojekte der Luftwaffe 1935–1945. Band 2: Strategische Bomber. Motorbuch-Verlag, Stuttgart 2002,
Види још Фоке Вулф F 19 Спољашње везе http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/clanak/n-rd-ili-h-riz-n-lni-r-p https://histaviation.com/fw-42.html https://www.secretprojects.co.uk/threads/focke-wulf-fw-42.12519/ https://www.4dpaperairplane.com/focke-wulf-fw-42.html https://www.flickr.com/photos/27862259@N02/6832422170 https://alternathistory.ru/proekt-dvuhmotornogo-bombardirovshhika-utki-focke-wulf-fw-42-germaniya/ https://war-book.ru/focke-wulf-fw-42-bombardirovshhik/
Категорија:Војни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Бомбардерски авиони