Шандор Кереши Чома (), према његовим речима: секељ-мађар из Ердеља, лингвиста, библиотекар, оснивач тибетологије, творац тибетано-енглеског речника.
На тибетанском се звао Фи-глин-ги-грва-па, што значи „страни ученик“, а Јапанци су га 1933. године прогласили босацуом или бодисатвом. Рођен је у Керешу, Ердељ (данас део Ковасне, Румунија). Његов датум рођења се често наводи као 4. април, иако је то заправо дан његовог крштења, а година његовог рођења је предмет расправе међу некима ауторима који је стављају у 1787. или 1788. уместо 1784. Мађарска етничка група, Секељи, којој је припадао, веровала је да потичу од гране Атилиних Хуна који су се населили у Ердељу у петом веку. Надајући се да ће проучити ову тврдњу и пронаћи место порекла Секеља и Мађара проучавајући језичко сродство, отпутовао је у Азију 1820. године и провео живот проучавајући тибетски језик и будистичку филозофију. Чома де Кереш се сматра оснивачем тибетологије. Прича се да је могао да чита на седамнаест језика. Умро је у Дарџилингу док је покушавао да отпутује у Ласу 1842. године, а Азијско друштво Бенгала подигло је споменик у његову част.
Биографија
Младост у Ердељу Чома де Кереш је рођен у сиромашној секељској породици,Запис из матичне књиге 4. априла 1784. забележио је Теодор Дука, међутим, други сматрају да би то могао бити датум крштења, а поједини аутори сугеришу и годину 1787/1788.. као шесто дете Андраша Чоме и његове супруге Кристине Геце (или Илоне Гоц?). Његово име на енглеском би било написано Александар Чома од Короса (Alexander Csoma of Koros), а на мађарском Кереши Чома Шандор (Kőrösi Csoma Sándor), где Кереши значи „од Кереша“ (тј. праедицатум племства), а алтернативни континентални облици укључују „Шандор Чома де Кереш (Sándor Csoma de Koros)“. Његов отац је служио у секељској граничној стражи. Његово рано школовање било је у локалној сеоској школи. Године 1799. отишао је у Нађењед (данашњи Аиуд) да би се придружио интернату Бетхлен Колегиум. Програм образовања је био бесплатан (гратистае) у замену за физички рад. Овде је на њега утицао професор Самуел Хегедуш. Напустио је школу 1807. године и наставио универзитетске студије, показујући интересовање за историју, предмет који је популаризовао професор Адам Херепеи. Године 1815. положио је јавни испит на студијама у Бетлен колеџу. Стипендија му је омогућила да настави студије у Гетингену, где је почео да учи енглески језик код професора Фиорила. Чома де Кереш је такође дошао под утицај професора Јохана Готфрида Ајхорна.
Студије у Гетингену
Између 1816. и 1818. године студирао је оријенталне језике. У Гетингену је био познат по томе што је писмен на тринаест језика, укључујући латински, грчки, хебрејски, француски, немачки и румунски, поред свог матерњег мађарског. У годинама боравка у Калкути је такође савладао бенгалски, маратски и санскрит. Вратио се у Ердељ 1818. године. Дана 7. фебруара 1819. Чома је упознао Хегедуша и обавестио га о својој намери да учи словенски језик у Хрватској. Пешке је отишао у Аграм и тамо провео неколико месеци. Добио је помоћ од сто флорина од Михаела де Кендерешија да му помогне на овом путовању.
Окретање ка истоку Путовање које је Чома предузео након што је напустио Хрватску реконструисано је углавном на основу писма које је Чома написао, представљајући се британском капетану Кенедију, који га је задржао на уласку у Сабатуу због сумње да је шпијун. Чома није поднео захтев за царски пасош, већ је добио мађарски пасош у Нађењеду и посетио Букурешт. Дао га је да потпише генерални командант у Нађшебену (данас Сибиу, Румунија) и отишао је у Влашку крајем новембра 1819. Покушао је да оде у Цариград, али не проналазећи начин, напустио је Букурешт 1. јануара 1820. и прешао Дунав код Рушчука и стигао до Софије, а затим после пет дана до Филипопоља (данас Пловдива).
Путовање кроз Блиски исток и Централну Азију мини|400п|лево|Чомино путовање 1784 — 1942. 250п|мини|Меморијална ступа Шандора Кереши Чоме у Тару, Мађарска Чома де Кереш је стигао у Једрене (Адријанопољ) и желео је да одатле оде у Цариград, али је због епидемије куге био приморан да се пресели у Енос. Напустио је Енос 7. фебруара 1820. и грчким бродом стигао у Александрију. Тамо је пристигао последњег дана фебруара, али је убрзо морао поново да крене због епидемије куге. Укрцао се на сиријски брод за Ларнаку на Кипру, па потом на други брод за Триполи и Латакију. Одатле је пешке наставио пут и 13. априла стигао у Алеп у Сирији. Кренуо је 19. маја, придруживши се разним караванима и сплавом дуж реке која је пролазила кроз Урфу, Мардин и Мосул, да би стигао у Багдад 22. јула. За даљњу помоћ при путовању писмом се обратио британцу, господину Ричу. Његов мађарски пријатељ, господин Свобода, код кога је боравио, обезбедио му је европску одећу и новац. Из Багдада је кренуо 4. септембра и са караваном путовао кроз Керманшах и Хамадан, стигавши у Техеран 14. октобра 1820. године. Тамо је затражио помоћ од Хенрија Вилока, који му је омогућио да остане око четири месеца. Техеран је напустио 1. марта 1821. године, оставивши пасош и папире и пресвукавши се из европске у персијску ношњу, осим што је написао белешке на мађарском језику које је требало да буду послате у случају да умре на путу за Бухару. У Машхад је стигао 18. априла, али због немира у том крају није могао да настави до 20. октобра. У Бухару је стигао 18. новембра. Првобитно је намеравао да проведе зиму у Бухари, али плашећи се руске војске, напустио је после пет дана и придружио се каравану који је прошао кроз Балк, Кулм и Бамијан да би стигао до Кабула 6. јануара 1822. године. Напустио је Кабул 19. јануара и кренуо ка Пешавару. У Даку је стигао 26. јануара где је срео два француска официра, господу Аларда и Вентуру, који су му се придружили у Лахору. Стигао је у Лахор 11. марта и отишао 23. пролазећи кроз Амрицар, Џаму, да би стигао у Кашмир 17. априла. Нашавши друштво за путовање, кренуо је 9. маја да би стигао у Лех 9. јуна. Сматрајући да је пут до Јарканда ризичан, одлучио је да се врати у Лахор и на путу за Кашмир, 16. јула 1822. године упознао је Вилијама Муркрофта, чувеног енглеског истраживача. Одлучио је да остане са Муркрофтом и придружио му се у Леху. Овде је Муркрофт упознао Чому са Џорџом Требеком. Такође је позајмио Чоми примерак дела „Alphabetum Tibetanum“ од Агостина Антонија Ђорђа. Такође је помогао Муркрофту превевши на латински језик руско писмо (од грофа Неселроде Петерсбурга од 17. јануара 1820. године) упућено Ранџиту Сингу. Пре него што је Муркрофт напустио Лех, Чома га је питао да жели да остане са Требеком у Леху. Затим се придружио Требеку назад у Сринагару 26. новембра. Овде је остао пет месеци и шест дана, током којих се заинтересовао за тибетански језик и разговарао са Муркрофтом о интересовању за испитивање садржаја књига пронађених у локалним манастирима.
Боравак у Ладакху thumb|Биста коју је Мађарска академија наука поклонила Азијском друштву Бенгала Муркрофт је препоручио Чому и писао је да добије средства за живот и подршку од главног официра у Леху и Ламе Јангле у Занскару. Чома је напустио Кашмир 2. маја 1823. и стигао у Лех 1. јуна 1823. Одатле је отпутовао у Јанглу 9. и остао у Занскару од 20. јуна до 22. октобра 1824. У Занскару је учио код једног ламе. Пред зиму је одлучио да се пресели у Кулу и стигао је у Субату 26. новембра. Овде га је притворио капетан Кенеди који га је сумњао да је шпијун. Међутим, писмо са препоруком и сведочење Муркрофта разјаснили су његов став. Тек у мају је одговор владе из Калкуте стигао до Субатуа, чиме је ослободио сваке сумње британске владе. 6. јуна 1825. напустио је Субату и стигао у Пукдал или Пухтар у Занскару. Вратио се у Субату тек 17. јануара 1827. године са извесним жаљењем што његов инструктор лама није био у могућности да му посвети довољно времена и пажње. По повратку у Субату, капетан Кенеди је писао Хорасу Хејману Вилсону у Азијском друштву Бенгала да жели да разговара о књижевним темама и Тибету. Такође је напоменуо да Чоми није потребан новац, пошто је уштедео 150 рупија од 500 рупија које му је влада авансирала пре две године. Такође је напоменуо да Чома „...одбија сваку пажњу коју бих му најрадије указао и да живи најповученије“.
Током овог периода у Занскару (био је први Европљанин који је посетио долину), био је уроњен у интензивно шеснаестомесечно проучавање тибетанског језика и индо-тибетанског будизма као сржи његове књижевности, са локалним ламом, Сангс-ргјас-пхун-тшогсом. Био је један од првих Европљана који је савладао тибетански језик и прочитао је две велике енциклопедије индо-тибетанске будистичке књижевности, Кангјур (100 томова) и бТан-'гјур (224 тома), које су садржале преводе будистичких књига донетих из Индије.Saint-Hilaire, J.-B. Од маја 1827. до октобра 1830. боравио је у Кануму у Горњем Башару (данашњи Кинаур) у државама Симла Хил, где је проучавао колекцију тибетанских рукописа које је сакупио у Ладаку, живећи од месечне стипендије од 50 рупија од Британаца. Са комплетним речником и граматиком, Чома је отишао у Калкуту да надгледа њено објављивање.
Током својих путовања, Чома је користио разна имена модификована за локалну употребу. Међу њима су били Сикандер (од Александра) са суфиксом Бег или Мула и Руми, Руме, модификовано на тибетански као Румпа као префикс који указује да је из Рима. Понекад се потписивао као Секундер Руме.
Боравак у Калкути и Дарџилингу Године 1831. Чома се придружио Краљевском азијском друштву Бенгала у Калкути. Године 1833. једногласно је изабран за почасног члана Азијског друштва. Године 1834. постао је почасни члан Краљевског азијског друштва. Од 1837. до 1841. радио је као библиотекар Азијског друштва.Journal of The Asiatic Society, Vol.XLVII, No.1, Kolkata: The Asiatic Society, 2005, Године 1842. планирао је да путује у Ласу, али је добио маларију док је путовао по Тераију и умро у Дарџилингу. Сахрањен је на Старом гробљу у Дарџилингу.
Лични живот Чома је живео као аскета. Често је спавао на голој земљи и јео је храну која се састојала од хлеба, сира, воћа и салате или куваног пиринча и чаја.. Akad. Kiadó. Moses, Mohandas; Moulik, Achala. (2009). Dialogue of Civilizations: William Jones and the Orientalists. Aryan Books International. Ретко је јео месо и никада није конзумирао алкохол.. Hungarian Ancient History Research and Publishing. Чома је био познат по томе што је данима одустајао од пијења воде.. Hungarian Ancient History Research and Publishing. Могао је да „живи у најтежим околностима, у најтежој клими и терену“. Никада није тражио финансијску помоћ за свој рад.
Споменици и почасти Гроб Чоме у Дарџилингу обележен је спомеником од стране Азијског друштва Бенгала. Налази се на листи историјских споменика које води Археолошки завод Индије (круг Калкуте). Мађарска влада је поставила плочу са речима грофа Иштвана Сечењија: „Сиромашни, усамљени Мађар, без аплауза и новца, али инспирисан ентузијазмом, тражио је мађарску домовину, али се на крају сломио под теретом“. Покренут је пројекат рестаурације старе краљевске палате (Харконгма) у Зангли где је Чома де Кереш живео и саставио свој тибетано-енглески речник.Csoma's Room Project
Проглашен је за Бодисатву (канонизован као будистички светац) 22. фебруара 1933. у Јапану. Његова статуа у положају лотоса, коју је израдио мађарски вајар Геза Чорба, постављена је тим поводом у светилишту на Токијском будистичком универзитету. Поводом његове 200. годишњице рођења 1984. године, мађарска влада је издала поштанску марку са његовим ликом и његовим путовањем. Године 1992. у Тару је отворен парк у његово сећање, а свечано га је отворио Далај Лама. Године 1904, Кереш, његово родно село, променило је име у Чомакереш у част 120. годишњице Чсоминог рођења и како би се разликовало од других градова са именом Кереш у Мађарској. Године 1920, основано је и названо по Чоми Друштво Кереши Чома , друштво посвећено проучавању Оријента. Мађарска је одала почаст Чоми издавањем поштанске марке: 1. јула 1932. године.colnect.com/en/stamps/stamp/183698-Sándor_Kőrösi_Csoma_1784-1842_linguist-Personalities-Hungary