Посттрауматски стресни поремећај повезан са порођајем (ПТСП) психолошки је поремећај који се може развити код жена које су се недавно породиле. Годишње се у свету догоди преко 140 милиона порођаја. До 50% жена описује своје искуство порођаја као „трауматично”. Овај поремећај може утицати и на мушкарце или партнере који су присуствовали тешком порођају. Његови симптоми се не разликују од класичног посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП). Такође се може називати и посттрауматски стресни поремећај након порођаја (ПТСП-НП). Симптоми ПТСП-а повезаног са порођајем укључују анксиозност, флешбекове и страх од губитка детета.

Знаци и симптоми Око 4,7% мајки развија ПТСП повезан са порођајем. Примери симптома посттрауматског стресног поремећаја повезаног са порођајем укључују наметљиве симптоме као што су флешбекови и ноћне море, као и симптоме избегавања (укључујући амнезију за цео догађај или његове делове), непријатну сексуалну интимност, нелагодност при додиру, апстиненцију, страх од трудноће и избегавање тема везаних за порођај и трудноћу. Симптоми растућег стреса могу бити знојење, дрхтање, раздражљивост и поремећаји спавања.

Остали примери симптома очевог посттрауматског стресног поремећаја повезаног са порођајем укључују анксиозност или интензиван страх од губитка детета или партнерке која се порађа. Ово може довести до потешкоћа у успостављању везе између оца и детета.

Иако постоји много података о ПТСП-у повезаном са порођајем код мајки, подаци су углавном репрезентативни за беле мајке. Многе црнкиње, Латиноамериканке и Азијаткиње навеле су да су искусиле акушерски расизам након својих трауматичних искустава на порођају. Расизам са којим се суочавају мајке које су особе друге боје коже довео је до повећања медицинског неповерења и страха од доживљавања расизма приликом будућих трудноћа. Доживљено неповерење и стрес додатно појачавају диспаритете међу мајкама, доводећи до лошијих здравствених резултата и обесхрабривања од тражења пренаталне и постнаталне неге.

Узрок Порођај може бити трауматичан на много различитих начина. Медицински проблеми могу резултирати интервенцијама које могу бити застрашујуће. Искуство блиско смрти мајке или бебе, обилно крварење и хитне операције су примери ситуација које могу изазвати психолошку трауму. Превремени порођај такође може бити трауматичан.

Емоционалне потешкоће у суочавању са болом током порођаја такође могу изазвати психолошку трауму. Недостатак подршке или недовољне стратегије суочавања са болом су примери ситуација које могу довести до психолошке трауме. За неке мајке, порођај је дубок и монументалан тренутак у њиховим животима. Стога, компликације и болно искуство могу бити негативно доживљени. Међутим, чак и нормалан порођај може бити трауматичан, па се због тога ПТСП дијагностикује на основу симптома мајке, а не на основу тога да ли је било компликација.

Додатно, у процесу порођаја, медицински стручњаци који су ту да помогну мајци можда ће морати да прегледају и обаве процедуре у пределу гениталија. Ови прегледи могу директно утицати на укупно емоционално и физичко благостање пацијенткиње, доприносећи тако симптомима ПТСП-а повезаног са порођајем.

Следећи фактори су у корелацији са ПТСП-ом: Медицинске компликације пре, током или после порођаја: Компликације у трудноћи Хитан царски рез Инструментални порођај Епизиотомија Јак бол током порођаја Постпарталне компликације Превремени порођај Историја неплодности Неадекватна нега током порођаја Социјални, психолошки и други фактори: Нежељена трудноћа Низак социоекономски статус Примипара (прворотка, први порођај) Проблеми у родитељству (бризи о одојчету) Друштвена подршка након порођаја Културолошки фактори Историја проблема са менталним здрављем Остали животни стресори

Дијагноза ПТСП повезан са порођајем није призната дијагноза у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје. Многим женама које се јаве са симптомима ПТСП-а након порођаја погрешно се дијагностикује постпартална депресија или поремећај прилагођавања. Ове дијагнозе могу довести до неадекватног лечења. Трауматично искуство порођаја је често непрепознато међу породиљским службама, због недостатка знања о добробити жена које су тек прошле кроз порођај.

Лечење Лечење постпарталног ПТСП-а може укључивати методе за нормализацију осећања која се могу појавити и за ублажавање анксиозности. У неким случајевима могу се преписати лекови као што су антидепресиви или лекови против анксиозности како би се контролисали симптоми. Тражење емоционалне подршке од система подршке такође може допринети побољшању благостања. Стручњаци за ментално здравље могу спровести свеобухватне процене и пружити терапије засноване на доказима, прилагођене индивидуалним потребама. Ове терапије укључују когнитивно-бихевиоралну терапију (КБТ), десензитизацију и репроцесуирање покретом очију (ЕМДР), терапију продуженим излагањем (ПЕ) и наративну терапију излагањем (НЕТ). Ове терапије фокусиране на трауму могу помоћи у преобликовању образаца размишљања, обради сећања и смањењу анксиозности и понашања избегавања. Одржавање пракси скрининга за факторе ризика који негативно утичу на мајке током трудноће и у постпарталном периоду може побољшати подршку и њихово благостање.

Епидемиологија Процењује се да је преваленција ПТСП-а након нормалног порођаја код жена (искључујући мртворођенчад или веће компликације) између 2,8% и 5,6% шест недеља након порођаја, при чему стопе падају на 1,5% шест месеци након порођаја. Симптоми ПТСП-а су чести након порођаја, са преваленцијом од 24—30,1% након шест недеља, падајући на 13,6% после шест месеци.

Види још Побачај Управљање болом током порођаја Побачај и менталне болести

Референце

Литература

Категорија:Посттрауматски стресни поремећај Категорија:Поремећаји код мајки претежно повезани са трудноћом Категорија:Ментални поремећаји повезани са трудноћом, порођајем или пуерперијумом